Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su
bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su
počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju
ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli
ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i
obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj
imperiji.
Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje
duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i
nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala
božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim
ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti
gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata.
Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi,
analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi,
protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.
Pivo je uživalo veliku popularnost među drevnim Egipćanima. Za vreme
vladavine kraljice Kleopatre, članovi kraljevske porodice su mogli da uvezu
pivo i iz drugih poznatih regiona. Osim vina na Kleopatrinoj trpezi nikada
nije nedostajalo pivo i čak su ga i deca konzumirala.
Iako su ga redovno konzumirali bogati Egipćani, pivo je i najpopularnije
piće siromašnih. Nije se samo trud radnika plaćao u pivu, već su i
graditelji piramida, koji su živeli u Gizi, takođe dobijali pivo tri puta
dnevno. Interesantno je da se da se pivo takođe nudilo bogovima.
Kao i u Mesopotamiji pivo je i u Egiptu bilo vrlo važno u kulturnom pogledu.
Bilo je najvažniji dar bogovima i pratilo je mrtve na putu u zagrobni život,
a verovalo se da je jedan od najvažnijih egipatskih bogova, Oziris, pivarski
zaštitnik.
Legenda kaže da je Oziris svoj narod naučio umetnosti proizvodnje piva, ali
taj posao je u potpunosti poveren ženama. U skladu sa ovim verovanjem
Egipćani su često koristili pivo u verskim ceremonijama, ali i kao piće uz
obrok.
Pisani izvori beleže razne vrste piva, aromatizovane sa različitim
sastojcima i daju poetska imena kao što su "Prijateljsko pivo", "Gvozdeno
pivo" ili "Pivo zaštitnika". Neke od ovih varijanti napravljene su samo za
posebne prilike, kao što je godišnji "Festival pijanstva". Tog dana,
Egipćani bi se prepustili pivu obojenom crvenim sokom od nara u čast boginje
Sekhmet. Sekhmet je bila egipatska boginja ratnika s licem lavice. Bila je
zaštitnica faraona, a verovalo se da je njen dah stvarao pustinje. U
najpoznatijoj legendi, nakon jedne od mnogih bitaka, Egipćani su propustili
prineti žrtvu Sekhmet, kao što je to bilo uobičajeno, jer se tako
zaustavljala krvožednost njenih ratnika, pa je gotovo uništila celi ljudski
rod. Ipak, egipatski bog sunca, Ra, prevario ju je pa je umesto krvi pila
pivo obojeno sokom od nara, koje je Sekhmet tako opilo, da je otupilo njenu
ubilačku narav, te je postala blaža boginja. Festival pijanstva se održavao
početkom godine kada je Nil postajao crven od boksitnog mulja, koji su
donosile godišnje poplave. Egipćani na tom festivalu plešu, sviraju i, iznad
svega, piju velike količine crvenog piva, da bi tim ritualom podsetili na
pijanstvo, koje je spasilo čovečanstvo.
Oni koji su posedovali manje novca, proizvodili su pivo i svako onaj ko je
pravio neku svoju žurku kod kuće tu žurku su nazivali "Kuća piva". Egipćani
su svoje pivo proizvodili od napola ispečenog hleba od ječma, koji su zatim
stavljali u vodu u koju je već bio stavljen ječam. Kako je u tako
pripremljenom pivu bilo grudvica, dobijenu smesu su pre ispijanja procedili.
Takvom pivu bi kasnije, radi poboljšanja ukusa, dodavali urme ili med.
Drevno egipatsko pivo, nazvano bouza, bilo je glavna hrana. Sa više
hranljivih materija i manje alkohola od modernih piva. Radnici na Velikim
piramidama u Gizi su imali dnevno sledovanje od 4-5 litara dnevno. Pivo je
servirano pri svakom egipatskom jelu, posebno među nižim klasama. Pivo se u
većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili
pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići
nerazgrađenih stvari bi plutali površinom (slika gore).
Ovaj recept za pivo je verovatno nastao u periodu između 2575 i 1070 g. p.
n. e.
Egipatsko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.
Sastojci:
1/2 šolje zrna ječma
1 izlomljeni pivski hleb
2 l vode
50 ml sirupa od urme ili med
50 g meda
Priprema:
1. dan: Potopite zrna ječma u vodu da odstoje preko noći.
2. dan: Ocedite zrna i stavite u gazu i potopite u posudu punu vode.
3. dan: Klijanje zrna.
4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se
ne osuše i samo malo zapecite. Tako smo dobili slad. Slad treba samleti u
avanu da dobijemo krupno mleveno brašno.
5. dan: Izlomite i usitnite hleb i pomešajte sa sirupom od urmi ili medom,
sladom i 2 litre vode. Pokrijte gazom i ostavite da odstoji 2 dana.
7 dan: Procedite tečnost, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih
materija slegnu.
Pivo je gaziranog slatkastog ukusa.
Istorija piva se dalje nastavlja kroz Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i
hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u
manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu
pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono
je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u
kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo
proizvodilo u pravoslavnim manastirima.
Нема коментара:
Постави коментар