Najrasprostranjenije i najjeftinije je bila ova vrsta piva i svakodnevno su
ga konzumirali svi društveni slojevi. Ime znači slatko piće i nastalo je od
sumerskog dvosloga, kaš znači pivo, a dug ili du znači slatko ili sveže. Reč
koja označava pivo kaš je isto nastala od dvosloga, reč ka znači usta, a reč
aš znači zadovoljstvo, uživanje ili želeti nešto. Akadski naziv za pivo je
šikaru.
Mesopotamsko pivo je bilo slatkog ukusa. Dokaz za to može se naći i u
sumersko-akadskoj ljubavnoj pesmi kralja Šu-Suena od Ura (III period,
vladao od 2038. do 2030.g. p. n. e.), koja pominje da su delovi tela
boginje Inane slatki poput piva:
Kaš-a-ni-gim gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a-ni ze-ba-am, kaš-ka-a-ni-gim
gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a-ni ze-ba-am
U pesmi se navodi: Vulva joj je slatka kao pivo, pivo je slatko kao usta,
vulva je slatka, pivo je slatko.
Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su
bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su
počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju
ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli
ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i
obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj
imperiji.
Ječmeno pivo najstarije je znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga
nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola
i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića
smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim
ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti
gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata.
Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi,
analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi,
protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.
Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim
tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari
u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su
bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje
svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj
moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.
Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku
(uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena
vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.)
kaže:
Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po
previsokoj ceni.
Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na
težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u
vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao
gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."
Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno
mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.
Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili
uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.
Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit,
dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.
Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila
žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci
zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su
obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je
pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni
dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno.
Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih
ili preminulih.
Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva
6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke
iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji
zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući
proizvodnju piva od ječmenog hleba.
Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili
mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.
Himna Ninkasi
Od vode koja teče,
Nežno se brine o Ninhursagu,
Od vode koja teče,
Nežno se brine o Ninhursagu,
Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,
Završila je svoje velike zidove za tebe,
Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,
Završila je zidove za tebe,
Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,
Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.
Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,
Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.
Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,
Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,
Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,
Mešanje u jamu, bappir sa medom,
Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,
Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,
Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,
Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,
Ti si onaj koji upija slad u ćupu,
Talasi rastu, talasi padaju.
Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,
Svežina obuzima,
Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,
Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,
Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.
Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,
Kao što su Tigar i Eufrat.
Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a
njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je
takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana
koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila
"gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti
srce. Pripremala bi piće svakodnevno.
Pivo se pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću
velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići
nerazgrađenih stvari bi plutali površinom.
Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.
Sastojci za 2 litre piva:
1 izlomljeni bappir
pšenični hleb
1 šolja meda
2 l vode
Priprema:
Slatki pivski pšenični hleb bappir izmrviti i staviti u veliki glineni
lonac. Izmrvljeni hleb zaliti vodom, dodati šolju meda, promešati i
dobijenu kašastu masu ostaviti nekoliko dana da fermentira. Dobijeno pivo
je izuzetno gusto, vrlo hranjivo i zasitno.
Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.
Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali
dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije
smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog
doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je
pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za
ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva
razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka
i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od
svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao
okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na
jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu
Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu,
iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah
zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i
muškarcu će se vratiti polna moć."
Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske
varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u
manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu
pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono
je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u
kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo
proizvodilo u pravoslavnim manastirima.
Нема коментара:
Постави коментар