Egipćani su pravili piće od ječma koje su zvali tenemu i to je bila vrsta
jakog fermentisanog piva. Pivo je poznato pod hijeroglifskom oznakom Tnmv
(tenemu). Glavni sastojak je bilo mrvljeni pivski hleb i zrna emmer pšenice,
dajući mešavinu koja je sadržala dovoljno šećera za fermentaciju (proces
proizvodnje ove vrste piva je prikazan na gornjoj slici).
U vreme prve egipatske dinastije. (3315 g. p. n. e. - 3100 g. p. n. e.) pivo
je već bilo veoma poznato piće te civilizacije, jer su ostaci piva pronađeni
u posudama iz tog vremena. Pivo je u Egiptu bilo vrlo važno u kulturnom
pogledu, bilo je najvažniji dar bogovima i pratilo je mrtve na putu u
zagrobni život, a verovalo se da je jedan od najvažnijih egipatskih bogova,
Oziris, pivarski zaštitnik. Legenda kaže da je Oziris svoj narod naučio
umetnosti proizvodnje piva, ali taj posao je u potpunosti poveren ženama.
Pivo se često spominjalo na popisu žrtvenih darova u dokumentima, u skladu
sa ovim verovanjem Egipćani su često koristili pivo u verskim ceremonijama,
ali i kao piće uz obrok.
Pisani izvori beleže 17 vrsti piva, aromatizovane različitim sastojcima i
kojima su davali poetska imena kao što su "Prijateljsko pivo", "Gvozdeno
pivo" ili "Pivo zaštitnika". Neke od ovih varijanti napravljene su samo za
posebne prilike, kao što je godišnji "Festival pijanstva". Tog dana,
Egipćani bi se prepustili pivu obojenom crvenim sokom od nara u čast boginje
Sekhmet. Sekhmet je bila egipatska boginja ratnika s licem lavice. Bila je
zaštitnica faraona, a verovalo se da je njen dah stvarao pustinje. U
najpoznatijoj legendi, nakon jedne od mnogih bitaka, Egipćani su propustili
prineti žrtvu Sekhmet, kao što je to bilo uobičajeno, jer se tako
zaustavljala krvožednost njenih ratnika, pa je gotovo uništila celi ljudski
rod. Ipak, egipatski bog sunca, Ra, prevario ju je pa je umesto krvi pila
pivo obojeno sokom od nara, koje je Sekhmet tako opilo, da je otupilo njenu
ubilačku narav, te je postala blaža boginja. Festival pijanstva se održavao
početkom godine kada je Nil postajao crven od boksitnog mulja, koji su
donosile godišnje poplave. Egipćani na tom festivalu plešu, sviraju i, iznad
svega, piju velike količine crvenog piva, da bi tim ritualom podsetili na
pijanstvo, koje je spasilo čovečanstvo.
Pivo bilo od centralnog značaja za egipatsko društvo. U pivu su uživali i
odrasli i deca, bilo je osnovno piće siromašnih Egipćana, ali je takođe bilo
centralno u ishrani bogatih Egipćana. Pivo se u većini slučaja pilo iz
velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od
trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi
plutali površinom.
Pivo zauzima istaknuto mesto u egipatskoj književnosti i izrekama. U ovom
natpisu koji datira oko 2200. godine p. n. e. piše:
"Usta savršeno zadovoljnog čoveka puna su piva".
Sledeće je iz Anijevog uputstva sinu:
".....mama te je poslala u školu kada si bio spreman da budeš naučen
pisanju, a ona te je svakodnevno čekala kod kuće sa hlebom i pivom....".
U "Knjizi mrtvih" ima mnogo referenci na pivo, poput one koja se odnosi na
boga Atona (boga sunca) kome se pripisuje da je rekao: "Uveče popijem dva
vrča piva..."
O ječmenom piću koji se koristilo u Egiptu je pisao i grčki istoričar
Herodot u 6. veku p. n. e.:
"Za vino koriste piće od ječma, jer u svojoj zemlji nemaju vinove loze".
Recept za Tenemu pivo je verovatno nastao u periodu između 2575 g. p. n.
e. i 1070 g. p. n. e.
Tenemu pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.
Sastojci za 2 litre piva:
1/2 šolje zrna pšenice
1 izlomljeni pivski hleb
1 šolja bobica kleke
2 šolje meda
2 l tople vode
Priprema:
1. dan: Potopite zrna pšenice u vodu da odstoje preko noći.
2. dan: Procedite zrna pšenice, stavite ih u gazu i potopite u posudu punu
vode.
3. dan: Klijanje zrna
4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se
ne osuše. Tako smo dobili slad. Slad treba samleti u avanu da dobijemo
krupno mleveno brašno. Dobijenu količinu slada staviti u 2 l tople vode i
kuvati na srednjoj temperaturi. Povremeno mešati jer slad može da padne na
dno lonca i da zagori. Kada je slad skuvan treba ga procediti i ohladiti.
Zrna se odstranjuju, a u proceđenu ohlađenu tečnost stavljamo izlomljeni
slatki pšenični pivski hleb, bobice kleke i jednu šolju meda. Pokrijte gazom
i ostavite da odstoji 3 dana.
7 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med
rastopi, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.
Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.Pivo je gusto, lagano kiselo i
bez velikog procenta alkohola u sebi.
Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje
duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i
nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala
božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim
ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti
gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata.
Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi,
analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi,
protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.
Arheolozi su otkrili značajne tragove tetraciklina na mumijama starim 2000
godina. Ovaj antibiotik je rezultat fermentacije zrna korišćenih za izradu
njihove centralne hrane - piva. Pivo je imalo oko 3% alkohola u sebi, ali je
obilovalo vitaminima i mineralima neophodnim za dobro funkcionisanje
ljudskog tela. Već 1600-te g. p. n. e. postoji egipatski lekarski recept
koji propisuje tretman koji se sastoji od pola crnog luka u krigli piva.
Pivo je uživalo veliku popularnost među Egipćanima. Za vreme vladavine
kraljice Kleopatre, članovi kraljevske porodice su mogli da uvezu pivo i iz
drugih poznatih regiona. Osim vina na Kleopatrinoj trpezi nikada nije
nedostajalo pivo i čak su ga i deca konzumirala.
Iako su ga redovno konzumirali bogati Egipćani, pivo je i najpopularnije
piće siromašnih. Nije se samo trud radnika plaćao u pivu, već su i
graditelji piramida, koji su živeli u Gizi, takođe dobijali pivo tri puta
dnevno. Interesantno je da se da se pivo takođe nudilo bogovima.
Oni koji su posedovali manje novca, proizvodili su pivo i svako onaj ko je
pravio neku svoju žurku kod kuće tu žurku su nazivali "Kuća piva". Egipćani
su svoje pivo proizvodili od napola ispečenog hleba od ječma, koji su zatim
stavljali u vodu u koju je već bio stavljen ječam. Kako je u tako
pripremljenom pivu bilo grudvica, dobijenu smesu su pre ispijanja procedili.
Takvom pivu bi kasnije, radi poboljšanja ukusa, dodavali urme ili med.
Istorija piva se nastavlja kroz Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i
hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u
manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu
pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono
je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u
kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo
proizvodilo u pravoslavnim manastirima.
Нема коментара:
Постави коментар