Antička kuhinja: Raphanos cum piperato - Salata od rotkvica

Originalni tekst:
Raphanos cum piperato, ita ut piper cum liquamine tereas.

Sastojci:
1 veza rotkvica
1 kašika liquamena
1 kašičica mlevenog crnog bibera

Priprema:
Salata je prilično jednostavna za pripremu. Očistite i nasecite rotkvice pa ih pomešajte sa liquamenom i biberom.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Rotkvica (Raphanus sativus) je zeljasta višegodišnja biljka iz familije kupusa (Brassicacea), koju su ljudi počeli da gaje pre vremena Antičkog Rima. Rotkvica se uzgaja uglavnom radi ishrane ljudi, ali pojedine sorte su industrijski značajne biljke (uzgajaju se radi proizvodnje ulja). Njeno latinsko ime Raphanus sativus doslovno znači kultivirani kupus. Smatra se da rotkvica potiče iz južne Azije. Rotkvica je korisna za jetru i želudac. Osim toga, ovo povrće izvrsno detoksicira, odnosno pročišćava krv. Rotkvica je korisna kod žutice jer pomaže uklanjanju bilirubina, kontrolišući njegovu proizvodnju. Podstiče lučenje probavnih sokova i rad creva. Posebno se preporučuje osobama koje pate od zatvora.
U doba Rimljana, radnici su primali rotkvice kao platu, a egipatskim robovima bile su svakodnevni obrok. Stari Grci su ih toliko obožavali da su ih prinosili kao žrtvu na zlatnim tacnama za svoje bogove. U Srednjem veku imale su negativno značenje jer su ih ljudi smatrali simbolom svađe i sukoba.





Klasični kuvar antike je "De re coquinaria" ili "O umetnosti kuvanja". Autor je Markus Gavijus Apicijus, koji je živeo u doba cara Tiberija u prvom veku naše ere. Knjiga ima 10 glava i sadrži oko 500 recepata koje je Apicijus sakupio iz prošlih vekova i recepata koje je sam osmislio.
Apicius je tokom svog života (42 g.p.n.e. - 37 g.n.e.) postao legenda. on je uradio nešto što je jedinstveno u ono vreme; on je bio jedan od osnivača gastronomije.
Plinije opisuje Apicijusa kao "najvećeg trošadžiju koga je svet ikada video". Izgleda da je bio u pravu, jer je Apicijeva umetnost kuvanja prepuna neobičnih recepata od punjenog papagaja do flaminga sa biberom ali i takvih koje mi i u današnje vreme rado jedemo.
Kako je Apicijev život bio ekstravagantaan, tako je i njegova smrt do danas predmet svakojakih rasprava. Kada je potrošio 100 miliona sestercija iz državne kase za pripremanje svojih recepata za cara, kada je potrošio sve poreske pare i lično se zadužio, napravio je bilans i izračunao je da će mu ostati "samo" 10 miliona sestercija za život, što je za njega bilo nezamislivo (1 sesterc = 1 evro). Iz straha da neće imati šta da jede i da će umreti od gladi, uzeo je otrov i u strašnim mukama umro.


Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad