U starim pisanim dokumentima klinastim pismom, mogu se naći zapisi o
konzumaciji vina kao i fermentacija mleka i meda. 3000. god. p. n. e. su
nastalii dokumenti zapisani na glinenim tablicama u Mesopotamiji ( današnjem
Iranu ) koji ukazuju na konzumaciju alkoholnih napitka u tom periodu.
Najraniji pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona, 2000.
god p. n. e., gde je postojala regulisana, uz odgovarajuće standarde za meru,
prodaja vina, sa zaštitom potrošača i regulisanom odgovornošću onih koji
prodaju alkohol. U Mesopotamiji su verovali da su alkoholna pića proizvodi od
strane bogova ili od njih data, te im mogu pomoći u borbi protiv nepoznatih
sila, raznih nedaća i bolesti.
Istoričari su zabeležili da je oko 870. god. p.n.e. asirski kralj Asurbanipal
napravio jednu od najvećih gozbi u istoriji, povodom proglašenja grada Nimruda
za prestonicu asirske države. Tokom gozbe, koja je trajala danima, zvanice je
oduševilo svečano piće, dopremljeno specijalno za tu priliku, što je ostalo
zapisano na glinenim tablicama. Bilo je to vino, služeno u plitkim, zlatnim
posudama, koje su više ličile na činije nego na čaše. Posle te gozbe ispijanje
vina lagano je postalo veoma formalan društveni ritual, do tada se nije
koristilo u svetovne svrhe, a na jednom obelisku asirski kralj, Salmanasar
Treći, u jednoj ruci drži mač, u drugoj činiju sa vinom. To je i jedan od
razloga što je vino postalo simbol moći i povlašćenog života.
U Mesopotamiji u ranijem periodu carstva nije postojala organizovana masovna
proizvodnja vina već se proizvodnja svodila na kućnu radinost i konzumaciju,
tek u kasnijem periodu pod vlašću Hamurabija počinje masovna fabrička
proizvodnja vina.
Reč geštin je dvoslog na sumerskom jeziku, prva reč geš znači drvo, a druga
reč tin ima dvostruko značenje, prvo značenje je život, a drugo značenje je
vino što dovodi u vezu da je vino bilo od životnog značaja u
Mesopotamiji.
Ovde sam vam predstavio način dobijanja vina u kućnoj radinosti.
Sastojci za 1 litar vina:
3 kg zrelog belog grožđa
1 kašika kvasca ili kiselog testa ili suvog grožđa
Priprema:
Ubereno belo grožđe se ne pere jer su na bobicama plesni i kvasci koji
trebaju da podstaknu fermentaciju vinskog soka. Odvojite bobice i ručno ili
nogama izmuljati groždje, da bi se zrna grožđa raspukla i pustila sok.
Procedite sok, odbacite bobice i tako ste dobili širu. Zatim se šira sipa u
dublju posudu ili bure (ako je u pitanju veća količina) i ostavi da miruje
da bi se na dnu bureta ili posude skupio talog od grožđa i izumrli divlji
kvasca pao dole. Šira mora da stoji na toplom, da uz pomoć prirodnog kvasca
počne pretvaranje šećera iz šire u alkohol, ukoliko bi proces prestao tada
bi se dodavao kvasac ili kiselo testo, a postoje podaci da se dodavalo i
suvo grožđe. To je proces koji se zove fermentacija. Vino se nakon
ferementacije, za koju ćete znati da se završila kada vino prestane da se
komeša odnosno peni, mora procediti i prečistiti. Fermentacija vina traje
oko 3 do 4 nedelje.
Arheološka iskopavanja pokazuju da su prva vina nastala u području današnje
Jermenije i severnog Irana. U Bibliji, u kojoj se vino spominje preko 500
puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu
Ararat, tu zasadio i prvi vinograd. Po nalogu egipatskih faraona sadili su
se vinogradi, oni su izmislili tehniku presovanja grožđa i usavršili
uzgajanje vinove loze, a pravili su crveno i belo pustinjsko vino koje je
bilo veoma slatko. U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina
p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za
višu klasu. Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su
koristili plutane zapušače. U Egiptu se prvi put pominju i vinske etikete sa
natpisom koji govori o geografskom poreklu. Taj podatak nam govori o tome da
su i stari Egipćani shvatali kolika je uloga podneblja na dalji razvoj i
stil vina.
Нема коментара:
Постави коментар