Antičko vino: Geštin - Belo vino

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke vina. Vino je bilo duboko ukorenjeno u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji. Vinovа lozа pojаvilа se nа zemlji pre čovekа. Postoje podаci o njenom kultivisаnju stаri oko 9.000 godinа. Vino je jedno od najstarijih alkoholnih pića na svetu i pretpostavlja se da je prvo vino nastalo na teritoriji današnje Gruzije. U Mesopotаmiji još pre 4.500 godinа bilа je veomа rаzvijenа trgovinа vinom, a prvi pisаni podаci o vinskoj kulturi govore dа je vino bilo poznаto u Asiriji i Egiptu još 3.500 godinа pre nove ere. Prema persijskoj legendi, vino je "otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo.

U starim pisanim dokumentima klinastim pismom, mogu se naći zapisi o konzumaciji vina kao i fermentacija mleka i meda. 3000. god. p. n. e. su nastalii dokumenti zapisani na glinenim tablicama u Mesopotamiji ( današnjem Iranu ) koji ukazuju na konzumaciju alkoholnih napitka u tom periodu. Najraniji pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona, 2000. god p. n. e., gde je postojala regulisana, uz odgovarajuće standarde za meru, prodaja vina, sa zaštitom potrošača i regulisanom odgovornošću onih koji prodaju alkohol. U Mesopotamiji su verovali da su alkoholna pića proizvodi od strane bogova ili od njih data, te im mogu pomoći u borbi protiv nepoznatih sila, raznih nedaća i bolesti.

Istoričari su zabeležili da je oko 870. god. p.n.e. asirski kralj Asurbanipal napravio jednu od najvećih gozbi u istoriji, povodom proglašenja grada Nimruda za prestonicu asirske države. Tokom gozbe, koja je trajala danima, zvanice je oduševilo svečano piće, dopremljeno specijalno za tu priliku, što je ostalo zapisano na glinenim tablicama. Bilo je to vino, služeno u plitkim, zlatnim posudama, koje su više ličile na činije nego na čaše. Posle te gozbe ispijanje vina lagano je postalo veoma formalan društveni ritual, do tada se nije koristilo u svetovne svrhe, a na jednom obelisku asirski kralj, Salmanasar Treći, u jednoj ruci drži mač, u drugoj činiju sa vinom. To je i jedan od razloga što je vino postalo simbol moći i povlašćenog života.

U Mesopotamiji u ranijem periodu carstva nije postojala organizovana masovna proizvodnja vina već se proizvodnja svodila na kućnu radinost i konzumaciju, tek u kasnijem periodu pod vlašću Hamurabija počinje masovna fabrička proizvodnja vina.

Reč geštin je dvoslog na sumerskom jeziku, prva reč geš znači drvo, a druga reč tin ima dvostruko značenje, prvo značenje je život, a drugo značenje je vino što dovodi u vezu da je vino bilo od životnog značaja u Mesopotamiji. 

Ovde sam vam predstavio način dobijanja vina u kućnoj radinosti.

Sastojci za 1 litar vina: 

3 kg zrelog belog grožđa

1 kašika kvasca ili kiselog testa ili suvog grožđa

Priprema: 

Ubereno belo grožđe se ne pere jer su na bobicama plesni i kvasci koji trebaju da podstaknu fermentaciju vinskog soka. Odvojite bobice i ručno ili nogama izmuljati groždje, da bi se zrna grožđa raspukla i pustila sok. Procedite sok, odbacite bobice i tako ste dobili širu. Zatim se šira sipa u dublju posudu ili bure (ako je u pitanju veća količina) i ostavi da miruje da bi se na dnu bureta ili posude skupio talog od grožđa i izumrli divlji kvasca pao dole. Šira mora da stoji na toplom, da uz pomoć prirodnog kvasca počne pretvaranje šećera iz šire u alkohol, ukoliko bi proces prestao tada bi se dodavao kvasac ili kiselo testo, a postoje podaci da se dodavalo i suvo grožđe. To je proces koji se zove fermentacija. Vino se nakon ferementacije, za koju ćete znati da se završila kada vino prestane da se komeša odnosno peni, mora procediti i prečistiti. Fermentacija vina traje oko 3 do 4 nedelje.

Arheološka iskopavanja pokazuju da su prva vina nastala u području današnje Jermenije i severnog Irana. U Bibliji, u kojoj se vino spominje preko 500 puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu Ararat, tu zasadio i prvi vinograd. Po nalogu egipatskih faraona sadili su se vinogradi, oni su izmislili tehniku presovanja grožđa i usavršili uzgajanje vinove loze, a pravili su crveno i belo pustinjsko vino koje je bilo veoma slatko. U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za višu klasu. Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače. U Egiptu se prvi put pominju i vinske etikete sa natpisom koji govori o geografskom poreklu. Taj podatak nam govori o tome da su i stari Egipćani shvatali kolika je uloga podneblja na dalji razvoj i stil vina.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad