Poreklo urme je teško utvrditi, smatra se da je potekla u regionu oko Persijskog zaliva-severna Afrika i Arapskom poluostrvu i severozapadnoj Indiji. Zapisi na glinenim tablicama nam otkrivaju da su se urme i sirup od urmi konzumirali u Mesopotamiji još pre 4000 godina.U Arabiji postoje arheološki dokazi o gajenju urmi u IV veku p.n.e.
Ovo je bio veoma popularan slatki sos u Mesopotamiji i služio se pri svakoj konzumaciji obroka i užine.
Sastojci:
100 ml sirupa od urmi
100 g susama
2 kašičice susamovog ili maslinovog ulja
Priprema:
Staviti sirup od urmi u posudi i preliti ga sa toplom pastom od susama. Ovaj sos ili umak je korišćen sa sumerskim hlebom koji se pekao u posebnoj peći - tinuru.
Za pastu od susama su potrebne sirove oljuštene semenke susama i ulje, 2 kašičice ulja idu na jednu šoljicu semenki, koristi se susamovo ili maslinovo. Propržiti semenke u tiganju bez dodavanja bilo kakvih masnoća, dok ne požute i dobiju zlatnu boju, obično od 5 do 10 minuta prženja, mešati stalno i paziti da ne zagore. Kada se ohlade, pomešati ih sa željenim uljem i dobro mešati i gnječiti dok ne dobijete pastu.
Urma ili datula (lat. - Phoenix dactylifera) jeste plod palme Phoenix dactylifera, koja pripada porodici Arecaceae. Uzgaja se isključivo zbog svojih jestivih plodova. Pošto ima dugu istoriju kultivacije, njeno poreklo je nepoznato. Pretpostavlja se da potiče iz oaza severne Afrike, a moguće i jugozapadne Azije. Traži potpuno otvorene i osunčane položaje. Zemljište ne bira, a u suvoj klimi može podneti niske temperature -10 do -15 °C. Urme su bogate obiljem hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Takođe je značajno i prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Urme imaju kalorijsku vrednost od 282 kcal/100 g, što znači da spadaju u najkaloričnije voće. Suvi plodovi sadrže 70% šećera. Masti gotovo da i nema, kao ni belančevina. Na vodu otpada oko 20%. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks B vitamina. Urme se mogu konzumirati sveže ili suve. U Arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića. Kada se muslimanski post Ramazan završi, obično se prvo jedu urme. U prošlosti su ih zvali "hleb pustinje". Postoji stotine različitih vrsta urmi, kažu da su najbolje i najskuplje urme iz Medine - cena za kilogram je od 20 do 40 evra. Lako se vare, smanjuju osećaj gladi, imaju vitamin A i B6, folnu kiselinu, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum. Urme jačaju telo, smanjuju holesterol u krvi, regulišu probavu, štite stomak od parazita i bakterija. Ovo jedinstveno voće je bogat izvor antioksidanata, koji su vrlo važni za zaštitu od srčanih oboljenja, kancera i starenja. Urme su bogate i prirodnim šećerom. Kao i drugo voće, treba ih jesti na prazan stomak da bi se najbolje iskoristili hranljivi sastojci. Ne treba ih jesti u velikim količinama jer goje. Jedna urma ima više od 20 kalorija.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар