Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije
konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da
konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci
grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke vina.
Vino je bilo duboko ukorenjeno u svakodnevni i obredni život velikih starih
kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji. Vinovа lozа pojаvilа
se nа zemlji pre čovekа. Postoje podаci o njenom kultivisаnju stаri oko 9.000
godinа. Vino je jedno od najstarijih alkoholnih pića na svetu i pretpostavlja
se da je prvo vino nastalo na teritoriji današnje Gruzije.
U Mesopotаmiji još pre 4.500 godinа bilа je veomа rаzvijenа trgovinа vinom, a
prvi pisаni podаci o vinskoj kulturi govore dа je vino bilo poznаto u Asiriji
i Egiptu još 3.500 godinа pre nove ere. Prema persijskoj legendi, vino je
"otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno
popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo.
U starim pisanim dokumentima klinastim pismom, mogu se naći zapisi o
konzumaciji vina kao i fermentacija mleka i meda. 3000. god. p. n. e. su
nastalii dokumenti zapisani na glinenim tablicama u Mesopotamiji ( današnjem
Iranu ) koji ukazuju na konzumaciju alkoholnih napitka u tom periodu.
Najraniji pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona, 2000.
god p. n. e., gde je postojala regulisana, uz odgovarajuće standarde za meru,
prodaja vina, sa zaštitom potrošača i regulisanom odgovornošću onih koji
prodaju alkohol. U Mesopotamiji su verovali da su alkoholna pića proizvodi od
strane bogova ili od njih data, te im mogu pomoći u borbi protiv nepoznatih
sila, raznih nedaća i bolesti.
Istoričari su zabeležili da je oko 870. god. p.n.e. asirski kralj Asurbanipal
napravio jednu od najvećih gozbi u istoriji, povodom proglašenja grada Nimruda
za prestonicu asirske države. Tokom gozbe, koja je trajala danima, zvanice je
oduševilo svečano piće, dopremljeno specijalno za tu priliku, što je ostalo
zapisano na glinenim tablicama. Bilo je to vino, služeno u plitkim, zlatnim
posudama, koje su više ličile na činije nego na čaše. Posle te gozbe ispijanje
vina lagano je postalo veoma formalan društveni ritual, do tada se nije
koristilo u svetovne svrhe, a na jednom obelisku asirski kralj, Salmanasar
Treći, u jednoj ruci drži mač, u drugoj činiju sa vinom. To je i jedan od
razloga što je vino postalo simbol moći i povlašćenog života.
U Mesopotamiji u ranijem periodu carstva nije postojala organizovana masovna
proizvodnja vina već se proizvodnja svodila na kućnu radinost i konzumaciju,
tek u kasnijem periodu pod vlašću Hamurabija počinje masovna fabrička
proizvodnja vina.
Reč tin ima dvostruko značenje, prvo značenje je život, a drugo značenje je
vino što dovodi u vezu da je vino bilo od životnog značaja u Mesopotamiji.
Ovde sam vam predstavio način dobijanja crnog vina u kućnoj radinosti.
Sastojci za 1 litar vina:
3 kg zrelog crnog grožđa
1 kašika
kvasca
ili suvog grožđa
Priprema:
Ubereno crno grožđe se ne pere jer su na bobicama plesni i kvasci koji trebaju
da podstaknu fermentaciju vinskog soka. Bobice crnog grožđa ručno veoma
pažljivo izgnječiti da bi se zrna grožđa raspukla i pustila sok - širu, i time
omogućilo alkoholno vrenje. Izgnječene bobice sa sokom ostaviti u posudi koja
je dve trećine svoje zapremine popunjena, dobro se izmeša i ostavi na toplom
mestu da fermentira, oko dve do tri nedelje. Ako fermentacija nije aktivna ili
se ne dogodi treba dodati kvasac ili suvo grožđe. Na vrhu posude se formira
šešir ili kapa od komine koja se povremeno mora potisnuti nadole radi mešanja
i održavanja izgnječenih bobica u aktivnom stanju. To se radi najmanje jednom
dnevno a potom i više puta kako bi reakcije prirodnog kvasca bile bolje
stimulisane, bilo potiskivanjem kape nadole, njenim držanjem ispod površine
tečnosti ili ispumpavanjem soka nagore.
Nakon perioda fermentacije procedite tečnost pa pretočite u flaše. Vino bi
trebalo da odstoji neko vreme u flašama ili buradima (ako je u pitanju veća
količina) na hladnom mestu kako bi se odvojio i slegao talog. Nakon odvajanja
i sleganja taloga, vino se opet pretače lagano u čiste flaše i ono je spremno
da zri ili za konzumaciju.
Arheološka iskopavanja pokazuju da su prva vina nastala u području današnje
Jermenije i severnog Irana. U Bibliji, u kojoj se vino spominje preko 500
puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu
Ararat, tu zasadio i prvi vinograd. Po nalogu egipatskih faraona sadili
su se vinogradi, oni su izmislili tehniku presovanja grožđa i usavršili
uzgajanje vinove loze, a pravili su crveno i belo pustinjsko vino koje je bilo
veoma slatko. U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina
p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za
višu klasu.Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili
plutane zapušače. U Egiptu se prvi put pominju i vinske etikete sa natpisom
koji govori o geografskom poreklu. Taj podatak nam govori o tome da su i stari
Egipćani shvatali kolika je uloga podneblja na dalji razvoj i stil vina.
Нема коментара:
Постави коментар