Antička kuhinja: Kuvana tilapija

 

3500 g. p. n. e.

"Gledam tilapiju u njenoj pravoj prirodi, vozeći brzi brod u njegovim vodama."

- Iz knjige dolaska u svetlost, poznatija kao Knjiga mrtvih, 2. ili 1. milenijum p. n. e.

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Riba tilapija je bila zastupljena u egipatskoj kulturi, umetnosti i religiji, kao u egipatskoj ishrani. Bila je popularan oblik za boce i palete za šminku, tilapija je predstavljena svojim sopstvenim hijeroglifom, K1. Po egipatskoj mitologiji tilapija pomaže da se vodi brod Sunca dok plovi nebom, kao u gore navedenom citatu iz Knjige mrtvih, tilapija predstavlja zbir magijskih čarolija za uvođenje duhova u zagrobni život. Tilapija je takođe bila povezana sa Hathorom, boginjom ljubavi i žena, i smatrana simbolom plodnosti i obnove. Takvo uzvišeno značenje je možda proisteklo iz pogrešnog tumačenja ponašanja tilapije. Kada opasnost preti, sitne ribice bebe plivaju u usta svoje majke radi zaštite (fenomen koji se naziva usta-muljenje, takođe primećen kod drugih vrsta riba). Drevni ljudi koji su videli tilapiju, kako izlaze iz usta mame, verovatno su verovali da odrasla riba čudesno stvara bebe.Ali pre više hiljada godina u Egiptu, riba tilapija već je bila uzgajana u zatvorenim ribnjacima i zarobljena mrežama i kopljima iz životvorne reke Nil.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

6 celih tilapija

1 glavica crnog luka

3 čena belog luka

1 l vode

2 kašike maslinovog ulja

1 suvi mleveni limun

1 kašičica soli

Priprema:

Očistite i dobro operite ribu hladnom vodom. Narežite crni i beli luk na kockice i pržite u ulju do zlatne boje. Dodati vodu i ostaviti da proključa. Utrljajte u ribu so i limun u prahu, a zatim dodajte ribu u ključalu vodu. Nakon 15 minuta ribu izvadite iz kipuće vode i uklonite kosti. Jelo se servira tako što se riba poslužuje odvojeno, a voda koja je ostala od kuvanja odnosno neka vrste supe je služila da se hleb namače u nju.

Tilapija (lat. Tilapia) je vrsta tropske ribe. Naziv tilapija je zajedničko ime za različite vrste tri roda: Tilapia, Sarotherodon i Oreochromis. One su deo familije ciklida (Cichlidae). Sam naziv tilapija najverovatnije potiče od afričke behuana reči "thiape" što znači riba. Ona je autohtona afrička riba i gajila se na tim prostorima i pre 3.000 godina. 100 grama mesa tilapije sadrži 128 kalorija, 0 g ugljenohidrata, 26 g proteina, 3 g masti, 31% vitamina B12, 24% niacina, 20% fosfora, 78% selena, 20% kalijuma. Prehrana im je raznolika: biljni materijal, detritus, ličinke, vodeni beskičmenjaci. Nastanjuju slatke, boćate, a zalaze i u slane vode gde grade gnezda. Uzgajaju se za hranu u akvakulturi širom sveta. Neretko se unose u određena područja npr. zbog uklanjanja viška vodenoga bilja ili uništavanja ličinki komaraca. Nakon rešavanja početnoga problema same postaju problem jer su opasne invazivne vrste.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad