Antička kuhinja: Ninda-saga - Praznični hleb

Ninda-saga u slobodnom prevodu sa sumerskog znači dobar hleb.

Ovo pecivo se pravilo za vreme mesopotamskih novogodišnjih svečanosti i praznik akadske boginje Ištar odnosno sumerske boginje Inane - dame nebesa. Ištarin proletni festival proslavljao je povratak života, najavljen početkom novog meseca sezone, krajem marta i početkom aprila. U čast boginje Ištar i proslavi Nove godine, pečen je ovaj kvasni hleb.

Sastojci:
450 g  ječmenog brašna
200 g kvasca
400 ml mlake vode
2 kašičice soli
1 žumanac
1 kašičica susama
maslinovo ulje

Priprema:
Pomešati brašno, vodu, so i kvasac i dobro umesiti. Oblikujte testo u kuglu i stavite na toplo mesto kako bi se podiglo. Nakon dva do tri sata testo će se udvostručiti. Zatim stavite testo na dasku i ponovo ga premesite dok testo ne postane glatko, oblikujte testo u ovalni pravougaoni oblik, a zatim namažite lim za pečenje uljem i pažljivo na njega položite testo, ostavite testo da odstoji još 15 minuta. Zagrejte rernu na 180° C. Na površini testa izrežite crte oštrim nožem, premažite sa žumancem i pospite susamom. Pecite hleb 20-25 minuta ili do zlatno-smeđe boje.





Boginja Ištar je vrhovno žensko božanstvo Mesopotamije, glavno božanstvo Asiraca, boginja zaštitnica gradova Ninive i Arbele u središnjem delu Asirije. Bila je kćer boga meseca Sin, i sestra boga sunca Šamaš. Izlegla se iz mističnog vavilonskog jajeta koje je sa neba palo u reku Eufrat. U starom Vavilonu bila je slavljena i obožavana. U njenu čast građeno je mnoštvo hramova koji su bili ukrašavani obojenim jajima. Ove svetkovine smatraju se pretečom Uskrsa. Boginja Ištar predstavlja se u himnama i mitovima kao boginja žitarica, plodnosti, rata, ljubavi i seksualnosti. Baš iz tog razloga boginja Ištar je veoma bliska sumerskoj boginji Inani koja se u ciklusu mitova povezuje sa bogom Tamuzom. Ep o Gilgamešu donosi sliku hirovite Ištar koja nastoji da zavede Gilgameša, ali on je odbija navodeći kao razlog kako je postupala sa svojim ostalim ljubavnicima, naročito sa Tamuzom.





Po sumerskoj mitologiji to je ljubavna priča jedne besmrtne boginje zaljubljene u smrtnika Tamuzija, koji je bio farmer, stočar i čovek koji je bio odan svojoj ženi Ištar. Na nekoliko meseci u godini bi slabila njegova ljubav pa bi za to vreme bio prognan u podzemlje, a zemlja bi u tom periodu ogolela, a plodnost joj se vraćala njegovim povratkom boginji Ištar.
Po akadskoj mitologiji Ištar posećuje "donji svet" gde dolazi u sukob sa svojom sestrom Ereškigal. Ereškigal ubija Ištar, ali je njene sluge oživljuju i vraćaju na zemlju, nakon toga Ištar nalazi Tamuza koji ne pokazuje nikakvu zabrinutost zbog njene smrti. Ištar na njega šalje demone koji ga odvode u podzemni svet i on pola godine provodi na zemlji, a pola u donjem svetu.
Zbog svog putovanja u podzemni svet da bi vratila svog muža Tamuza, bila je odgovorna i za tajne smrti i ponovnog rođenja.


Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad