Antička kuhinja: Šoleh zard - Puding od šafrana i pirinča

 

Šoleh zard je takođe poznat i kao zard birindž ili zarda ili na azerbejdžanskom turkijskom Sarkilə ili Sari Šila,  to je pirinčani puding sastavljen od šafrana, šećera, ružine vode, maslaca, cimeta i kardamoma. Ime ovog deserta opisuje teksturu i boju ovog persijskog pudinga od pirinča sa šafranom. Šoleh na persijskom (farsi) jeziku znaci mekan i označava teksturu sličnu pudingu, a rec zard znači žuto, što u slobodnom prevodu znači mekan i žut. Ovaj popularni persijski desert se danas pravi u Iranu u raznim prilikama, uključujući Šab-e Jaldu (Noć Jalde), što su svečanosti koje se održavaju tokom najduže noći u godini i dolaska zime. Ovaj tradicionalni persijski desert se obično služi na večerama u pojedinačnim čašama za desert i ukrašen je dizajnom napravljenim od mlevenog cimeta i seckanih pistaća ili badema. Šoleh zard se može služiti hladan ili na sobnoj temperaturi, ali samo ako možete da odolite iskušenju da ga jedete vrućeg, direktno iz lonca

Šoleh zard je tradicionalni persijski desert koji je žute boje zbog prisustva šafrana i preliven je cimetom, kriškama badema i kriškama pistaća. Šoleh zard se generalno kuva na jedan način, a posebno se danas koristi za prekid posta tokom meseca Ramazana, ljudi porede ovaj desert sa želeom. Šoleh zard, zajedno sa drugim persijskim desertima poput halve, može se jesti kao topao desert, a možete konzumirati i kada je hladan. Šoleh zard, je prilicno bogat sa svojim hranljivim sastojcima pa je bolje da se služi u malim količinama.

Šafran je neophodan u pravljenju Šoleh zarda i nema zamene za ovaj začin u ovom desertu. Treba napomenuti da se voditi racunna sa količinom šafrana koja se koristi u ovom desertu. Premalo šafrana čini Šoleh zard bledožutim i slabim po mirisu i ukusu, ali sa druge strane, previše šafrana može biti prejako, čak i gorko. Dobar šafran ima divan miris, ukus i boju, ali više ne znači nužno i bolje. Još jedna važna stvar je da pirinač treba kuvati polako dok se ne raspadne i postane veoma lepljiv pre dodavanja šećera i ostalih sastojaka. Šafran je bogat antioksidansima, antioksidansi, smanjuju rizik od raka. Može imati antidepresivno dejstvo i poboljšava raspoloženje. istraživanja su pokazala da može biti efikasan i kod PMS-a, pa ako ste devojka i patite od predmenstrualnog sindroma, probajte ovaj puding. Možda će vam pomoći ili ne, nećete ništa izgubiti. Željena tekstura Šoleh zarda je nežna i glatka, bez žvakavih zrna pirinča. 

Ako sledeći put poželite slatki i mekani desert nakon obroka, ali ništa nije moglo da zadovolji vaš apetit, jednostavno napravite ovaj ukusni i prijatni iranski desert koji će vam definitivno naterati vodu na usta. Šoleh zard, zajedno sa drugim iranskim desertima poput halve, može se jesti kao topao desert, a možete uživati i kada je hladan. U svakom slučaju, to je božanstveno ukusan desert, poput pudinga Šir Berendž. Ali imajte na umu da je Šoleh zard, sa svojim hranljivim sastojcima, prilično bogat, pa je bolje da se služi u malim količinama.

Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i ukućanima priuštiti. Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva. Puding je vrsta jela, najčešće slatkog deserta dobijenog kuvanjem brašna, jaja, griza i maslaca u mleku na pari. Kao desert veoma je omiljen širom sveta. Reč puding potiče od francuske reči boudin koja dolazi od latinske reči botellus, što znači "mala kobasica", jer su se u početku pudinzi pripremali kao slana jela, slično kobasicama. U našim krajevima Srbije se može čuti i naziv povarak.U trenutku kada je nastao, puding se nije služio kao desert. Ovaj ukusan slatkiš, na početku je pravljen kao slano jelo od mesa ili iznutrica, slično kobasicama u koje su se dodavala jaja, žitarice, puter, a potom se takva masa kuvala ili pekla.

Persijski slatkiši tipa kolačića mogu se grubo klasifikovati na suve kolačiće (širini hošk) i vlažne kolačiće (širini tar). Današnji puding pripada drugoj grupi odnosno pripadaju grupi vlažnih kolača. Smesa za ovaj puding je veoma jednostavna i lako se pravi.

Ovaj tradicionalni recept za puding je savršena poslastica za svaku priliku ili za uživanje uz svežu skuvanu šolju popodnevnog čaja. Obično se crni čaj meša sa sušenim laticama ruže. Takav čaj nikada se ne poslužuje u porculanskim ili drugim neprozirnim šoljicama jer je velika uvreda ako se nevidi boja čaja, pravi domaćin će uvek pitati, želite li jači ili slabiji čaj.

Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.

Šoleh zard ili kako neki kažu iranski puding od šafrana i pirinča je zlatni i lagani desert koji Iranci služe u svojim veoma posebnim ceremonijama. Ova vrsta deserta ili pudinga sa kojim su se hraniili svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

200 g pirinča

2 velike kašike maslaca ili 50 g maslaca

malo soli

6 čaša vode

2 čaše šećera

1/2 šolje ružine vodice

1 velika kašika limunovog soka

1/4 šolje mlevenog i kuvanog šafrana

2 kašike vruće kipuće vode

nekoliko velikih kašika naseckanih badema i pistaća

cimet

Priprema:

Noć pre nego što želite da skuvate Šoleh zard, potopite pirinač u malo vode. Sutradan properite pirinač i stavite ga u duboku šerpu od 3 litra sa neprijanjajućim dnom. Operite pirinač hladnom vodom nekoliko puta, ocedite i svaki put dodajte svežu vodu. Ocedite sa što više moguće vode. Dodajte ključalu vodu, so, maslac, šećer, ružinu vodicu i 1/4 kašičice mlevenog šafrana, promešajte da se sjedini. Važno je dodati šećer nakon što je pirinač potpuno skuvan. Takođe, nakon što dodate i zagrejete šećer, smesa izgleda vodenastije. Dakle, ako pre toga ne izgleda dovoljno vodenasto, nemojte dodavati vodu. Pojačajte vatru na srednje nisku. Mešajte nekoliko puta dok ne počne da ključa. Nastavite sa kuvanjem još 5 minuta ili dok se Šoleh zard ne zgusne. Često mešajte da biste sprečili lepljenje. Sklonite sa vatre i sipajte Šoleh zard sipajte u desertne čaše ili činije. Ohladite Šoleh zard na sobnoj temperaturi, a zatim ga stavite u frižider da se potpuno ohladi 1-2 sata pre serviranja. Ovaj desert je odličnog ukusa sa ili bez ukrasa. Kada je spreman za serviranje, ukrasite vrhove mlevenim cimetom i seckanim pistaćima ili bademima. Možete dodati i nekoliko sušenih jestivih latica ruže. 

Ova količina dovoljna je za 6-8 porcija.

Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije šećera iz šećerne trske.

Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.

Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.

Pročitajte više >>                                            << Vratite nazad