Antička kuhinja: Kahk - Sakralni kolač

 

Kahk su mala slatka peciva punjena voćem ili orašastim plodovima koji su bili namenjeni pomenu ili uspomeni na mrtve predake u starom Egiptu. Obično se pune pistacijama ali i smokvama, urmama, orasima ili bademima.

Egipćani su pekli kahk pre posete grobovima svojih predaka, takođe je ovaj kolač bio poznat i pod imenom šurik. Smatralo se da ovi šurik kolači funkcionišu kao magični amuleti.

U ruševinama hramova u Memfisu i Tebi i u grobovima osamnaeste dinastije stare 3500 godina pronađene su rezbarije koje prikazuju ljude koji prave kahke, inače osamnaesta, devetnaesta i dvadesta dinastija se često nazivaju, jednim imenom, Novo kraljevstvo. Osamnaesta dinastija je možda najpoznatija od svih dinastija. U nju spada Tutankamon, čija je skoro netaknuta grobnica jedno od najvećih arheoloških otkrića dvadesetog veka, kao i kraljica Hatšepsut, koja je vladala za vreme zvanične vlade svog pastorka. Devetnaesta dinastija Ramzesa I je započela 1292. g. p. n. e.

Recept za kahk je takođe pronađen i u Velikoj Keopsovoj piramidi u Gizi. Pravili su se u različitim geometrijskim oblicima, pronađeno je više od 100 oblika sa utisnutom slikom solarnog diska koji je bio simbol boga sunca Ra. Keops (originalno ime mu je Kufu, grč. Χέωψ) je bio drugi faraon četvrte dinastije starog Egipta. Vladao je od oko 2589. do oko 2566 g. p. n. e. O ovom faraonu se malo zna, a poznat je prvenstveno po velelepnoj grobnici, Keopsovoj piramidi. Keopsova piramida je najveća piramida iz perioda Starog kraljevstva i najveća piramida na svetu. Izgrađena je između 2570. i 2550. p. n. e. Sastoji se od oko 2,5 miliona kamenih blokova.

Kahk je ostao popularan i kada je Egipat prešao iz tradicionalne religije u hrišćanstvo, služi se na Uskrs i povremeno se koristi i kao sakralni hleb u hrišćanskom euharistijskom ritualu, solarni disk je zamenjen hrišćanskim krstom.

Izgled ovog slatkog peciva je prikazan na gornjoj slici koja je nađena u grobnici plemića Rakhmire u Tebi.

Ova vrsta sakralne poslastce se pravila na sledeći način:

Sastojci za 20 kolačića:

Testo:

350 g pšeničnog brašna

3 kašike pečenog susama

1 kašika meda

1/2 kafene kašike mlevenog cimeta

1 kašičica kvasca

1 kašičica soli

200 g topljenog maslaca na sobnoj temperaturi

100 ml tople vode

Fil:

1 kašika topljenog maslaca na sobnoj temperaturi

1 kašika pšeničnog brašna

1 kafena kašika susama

80 g meda

20 pistaća, može i grubo mleveno ili lomljeno

Priprema:

U veliku posudu pomešajte brašno, susam, med, cimet, kvasac i so. Promešajte, zatim dodajte topljeni maslac i toplu vodu i mešajte dok se ne dobije meko, savitljivo testo. Pokrijte posudu plastičnom i ostavite testo da odstoji 1 sat.

U međuvremenu, napravite fil: U maloj posudi na srednjoj vatri rastopite maslac, zatim dodajte brašno i mešajte dok ne dobijete zlatno smeđu boju. Smanjite toplotu na nisku, dodajte susam i med i promešajte dok se ne zgusne, oko 5 minuta. Uklonite posudu sa vatre, dodajte pistacije, i dobro promešajte da se sve sjedini. Pustite da se fil ohladi 10 minuta, zatim formirajte u 20 kuglica.

Kada se testo odmori, razvaljajte ga i isecite na 20 dela. U svaki deo testa stavite kuglicu pistaća, a zatim umotajte testo i potpuno zatvorite punjenje. Ponovite sve sa preostalim testom i punjenjem. Rasporedite kolačiće na pripremljeni lim za pečenje. Peći na 190 ° C 18-20 minuta ili dok dno ne postane zlatno braon.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                  << Vratite nazad