Antička kuhinja: Nan-e mjazd - Mešani hleb

 

Nan-e mjazd je naziv za vrstu tradicionalnog persijskog hleba ili peciva. Hajde da razložimo ime, nan znači hleb ili pecivo, mjazd je stariji ili lokalni termin, koji se u ovom kontekstu često tumači kao "mešavina" ili "sastavljeno". Dakle, nan-e mjazd bi bukvalno mogao da znači hleb od mešavine ili sastavljeni hleb.

Ovaj hleb je obično pravljen od različitih vrsta brašna, ponekad sa dodacima poput začina, orašastih plodova ili semena, u zavisnosti od regiona i istorijskog perioda. Njegova karakteristika je bogat i aromatičan ukus, često sa dekorativnim uzorcima na površini.

Nan-e mjazd je jedan od tradicionalnih persijskih hlebova koji nosi u sebi slojevitu istoriju i kulturološku simboliku. Njegovo ime, koje znači "hleb od mešavine", otkriva njegovu osnovnu karakteristiku, spajanje različitih vrsta brašna i dodataka, što mu daje bogat ukus i aromu. Ovaj hleb je više od obične hrane, kroz epohe Persije, od elamskog perioda do sasanidskog doba, korišćen je i u svečanim obredima, ritualima i svakodnevnoj ishrani, često simbolizujući zajedništvo, plodnost i harmoniju. Njegova priprema zahteva pažnju i umeće, a ukrašavanje površine hleba nosi estetsku i simboličku vrednost, koja odražava umetnički duh staropersijskih pekara.

Istorijski zapisi o hlebu iz najstarijih persijskih civilizacija ne sadrže sačuvane tačne recepte sa merama u modernom smislu. Arheologija, klinasto pismo i kasniji tekstovi daju samo sastojke i tehnike. Zato su dole dati naučno rekonstruisani, istorijski verovatni recepti zasnovani na dokazima o namirnicama, posudama i metodama pečenja iz svake epohe. To su najpreciznije moguće rekonstrukcije koje savremena nauka dozvoljava.

Mere su date precizno radi praktične pripreme, ali predstavljaju modernu rekonstrukciju drevnih odnosa sastojaka.

Elamski period 2700–539. p. n. e.

U Elamskom periodu hleb je bio jednostavan, pripreman od osnovnih lokalnih žitarica. Nan-e mjazd u to vreme bio je hleb od mešavine prosa, ječma i pšenice, često pečen u pepelu ili na vrućem kamenu. Njegova simbolika je bila povezana sa osnovnim životnim energijama i plodnošću zemlje.

Sastojci:

150 g pšeničnog brašna

100 g ječmenog brašna

50 g prosenog brašna

180 ml vode

3 g soli

10 g meda

Priprema:

U većoj posudi pomešati prosejano pšenično, ječmeno i proseno brašno i so, dobro promešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati med i postepeno dodavati mlaku vodu dok se rukom meša smesa. Mesiti 10–15 minuta dok se ne dobije gusto, čvrsto ali savitljivo testo. Testo pokriti krpom i ostaviti da odstoji 1-2 sata na toplom mestu, da prirodno fermentiše. Testo podeliti na manje komade odnosno na 3-4 dela i oblikovati pljosnate okrugle diskove debljine oko 2 cm. Peći na zagrejanom kamenu ili pokriti slojem vrelog pepela i peći 20–25 minuta, povremeno okrećući za ravnomerno pečenje. Hleb je gotov kada se na vrhu pojavi blago zlatna kora. Po želji pre pečenja premazati tankim slojem meda za dodatnu aromu.odatnu aromu.

Ahemenidski period 539–330. p. n. e.

Tokom Ahemenidskog perioda nan-e mjazd postaje sofisticiraniji, uz dodatak začina i orašastih plodova. Hleb je često korišćen u svečanim obrocima i prinošen u hramovima.

Sastojci:

200 g pšeničnog brašna

50 g ječmenog brašna

30 g mlevenih badema

10 g susama

160 ml vode

3 g soli

15 g meda

1 g mlevenog kardamoma

Priprema:

U većoj posudi pomešati pšenično i ječmeno brašno, mlevene bademe, susam, mleveni kardamom i so, dobro promešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati med i postepeno dodavati mlaku vodu dok se rukom meša smesa. Mesiti 10–15 minuta dok se ne dobije gusto, čvrsto ali savitljivo testo. Testo pokriti krpom i ostaviti da odstoji 1 sat na toplom mestu, da prirodno fermentiše. Testo podeliti na manje komade odnosno na 3-4 dela i oblikovati pljosnate okrugle diskove debljine oko 2 cm, površinu posuti susamom. Peći na zagrejanom kamenu ili u glinenoj peći 20–25 minuta, povremeno okrećući za ravnomerno pečenje. Hleb je gotov kada se na vrhu pojavi blago zlatna kora.

Partski period 247 p. n. e.–224. n. e.

Nan-e mjazd u Partskom periodu bio je simbol bogatstva i domaćinske sposobnosti. Testo se kombinovalo sa raznim začinima i sušenim voćem, što je hlebu davalo slatko-aromatičan karakter.

Sastojci:

180 g pšeničnog brašna

70 g ječmenog brašna

25 g seckanih badema i pistaća

20 g suvog grožđa

150 ml vode

3 g soli

20 g meda

1 g mlevenog cimeta

Priprema:

U većoj posudi pomešati pšenično i ječmeno brašno, seckane bademe ili pistaće, suvo grožđe, mleveni cimet i so, dobro promešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati med i postepeno dodavati mlaku vodu dok se rukom meša smesa. Mesiti 10–15 minuta dok se ne dobije gusto, čvrsto ali savitljivo testo. Testo pokriti krpom i ostaviti da odstoji 1-2 sata na toplom mestu, da prirodno fermentiše. Testo podeliti na manje komade odnosno na 3-4 dela i oblikovati pljosnate okrugle diskove debljine oko 2 cm, površinu ukrasiti seckanim orasima. Peći na zagrejanom kamenu ili u glinenoj peći 20–25 minuta, povremeno okrećući za ravnomerno pečenje. Hleb je gotov kada se na vrhu pojavi blago zlatna kora. Hleb služiti ohlađen, često u ritualnim i svečanim prilikama.

Sasanidski period 224–651. n. e.

U Sasanidskom periodu nan-e mjazd je postao luksuzni hleb, često začinjen šafranom i ružinom vodicom, i korišćen u kraljevskim domovima i zoroastrijskim hramovima.

Sastojci:

200 g pšeničnog brašna

50 g ječmenog brašna

30 g mlevenih badema

0,5 g šafrana u prahu

5 ml ružine vodice

20 g meda

150 ml vode

3 g soli

Priprema:

U većoj posudi pomešati pšenično i ječmeno brašno, mlevene bademe, šafran i so, dobro promešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati med i ružinu vodicu pa postepeno dodavati mlaku vodu dok se rukom meša smesa. Mesiti 10–15 minuta dok se ne dobije gusto, čvrsto ali savitljivo testo. Testo pokriti krpom i ostaviti da odstoji 1 sat na toplom mestu, da prirodno fermentiše. Testo podeliti na manje komade odnosno na 3-4 dela i oblikovati pljosnate okrugle diskove debljine oko 2 cm, površinu ukrasiti ornamentima, linije ili tačkice. Peći u glinenoj peći 20–25 minuta, povremeno okrećući za ravnomerno pečenje. Hleb je gotov kada se na vrhu pojavi blago zlatna kora. Hleb služiti ohlađen, uz ceremonijalnu simboliku harmonije i plodnosti.

Zoroastrijski ritualni recept

U zoroastrijskom ritualu nan-e mjazd simbolizuje ravnotežu elemenata i harmoniju između prirode i čoveka. Svaki sastojak ima simboličku ulogu u ritualu. Priprema se uz meditaciju i molitvu, koristeći svete začine i dodatke.

Sastojci:

180 g pšeničnog brašna

50 g ječmenog brašna

20 g seckanih pistaća

15 g seckanih suvih urmi ili suvog grožđa

15 g meda

5 ml ružine vodice

1 g kardamoma

150 ml vode

3 g soli

Priprema:

U većoj posudi pomešati pšenično i ječmeno brašno, seckane pistaće, seckane suve urme ili suvo grožđe, kardamom i so, dobro promešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati med i ružinu vodicu pa postepeno dodavati mlaku vodu dok se rukom meša smesa. Mesiti 10–15 minuta dok se ne dobije gusto, čvrsto ali savitljivo testo. Testo pokriti krpom i ostaviti da odstoji 1 sat na toplom mestu, da prirodno fermentiše. Testo podeliti na manje komade odnosno na 3-4 dela i oblikovati pljosnate okrugle diskove debljine oko 2 cm, površinu ukrasiti simboličkim ornamentima, krugovi ili linije. Peći u glinenoj peći 20–25 minuta, povremeno okrećući za ravnomerno pečenje. Hleb je gotov kada se na vrhu pojavi blago zlatna kora. Hleb koristiti u zoroastrijskim ritualima, gde simbolizuje harmoniju, plodnost i svetlost.

Nan-e mjazd kroz epohe Persije i zoroastrijski ritual bio je hleb od mešavine žitarica, često aromatizovan začinima, medom, orašastim plodovima i suvim voćem. Njegova priprema je zahtevala preciznost i simboliku, a oblikovanje i ukrašavanje hleba bilo je umetnički i ritualni čin. U Srbiji se kroz istoriju razvijao sličan koncept, tradicionalni hlebovi poput pogače, obrednog hleba i somuna takođe se prave od mešavine brašna, pšenično i ražano, i ponekad sa dodatkom semena ili meda, naročito za svečane prilike.

Nan-e mjazd je kombinacija pšenice, ječma i prosa, srpski hlebovi često kombinuju pšenično i ražano brašno. U obe tradicije hleb ima ritualnu i simboličku vrednost, u Persiji kroz zoroastrijske obrede, u Srbiji kroz krsne slave i obrede. Dodavanje meda, orašastih plodova ili sušenog voća u hleb čini ga svečanim. Nan-e mjazd često koristi začine (kardamom, šafran) i ružinu vodicu, što srpski hlebovi gotovo nikada nemaju. Dekoracija nan-e mjazd hleba je ritualna i simbolična, dok srpski hlebovi imaju jednostavnije ukrase (narezivanje ili sečenje uzoraka). Persijski hlebovi kroz vreme imali su slojevit ritualni i verski kontekst, dok su srpski obredni hlebovi više povezani sa porodicom i lokalnim običajima.

U suštini, nan-e mjazd i srpski tradicionalni hlebovi dele ideju da hleb nije samo hrana, već simbol zajedništva, plodnosti i tradicije, a razlikuju se po aromama, začinima i ritualnoj upotrebi.

Nan-e mjazd nije samo hleb, on je ogledalo persijske istorije, kulture i duhovnosti. Kroz epohe, od elamskog do sasanidskog perioda, ovaj hleb je prenosio znanje o žitaricama, tehnikama pečenja i umetničkom oblikovanju testa. Njegova suštinska vrednost nije bila samo u ukusu, već u simbolici, mešavina žitarica i dodataka predstavljala je harmoniju elemenata, plodnost zemlje i zajedništvo ljudi.

U zoroastrijskom kontekstu, nan-e mjazd je imao i duhovnu dimenziju, svaki sastojak, svaki oblik i ukras nosio je značenje ravnoteže i svetlosti. Med, ružina vodica, orašasti plodovi i začini nisu bili samo dodaci ukusu, već simboli prirodnih sila i života. Pečenje hleba bilo je obred, a čin deljenja nan-e mjazd sa zajednicom predstavljao je most između svakodnevnog života i duhovnih vrednosti.

Ovaj hleb pokazuje koliko je hrana u Persiji bila povezana sa umetnošću, ritualom i kulturom , svaki zalogaj nosio je priču o ljudskom odnosu prema prirodi, duhu i tradiciji. Nan-e mjazd je primer kako jednostavan, ali pažljivo pripremljen hleb može postati simbol istorije, estetike i duhovnosti, sa bogatim nasleđem koje traje vekovima.

                                                                       << Vratite nazad

Antička kuhinja: Nan-e taftun kohani - Stari taftun

 

Nan-e taftun kohani je tradicionalni persijski hleb koji se smatra starinskim oblikom hleba. Nan znači hleb na persijskom, taftun je naziv vrste hleba koji je mekan, tankog i blago elastičnog testa, obično okruglog ili ovalnog oblika, pečen u tanduru ili na ravanom kamenu ili peći, a kohani znači stari ili prvobitni, dakle nan-e taftun kohani je stari taftun ili prvobitni taftun, što ukazuje na tradicionalni, autentični način pripreme koji se razlikuje od modernih verzija. U suštini, nan-e taftun kohani je starinski, ručno rađeni hleb od jednostavnih sastojaka, brašno, voda, kvasac ili prirodni starter i so, sa tankom i mekanom teksturom, koji je bio u upotrebi vekovima u Persiji. Njegovo ime naglašava istorijsku i tradicionalnu vrednost u persijskoj kulturi hleba. Nan-e taftun kohani predstavlja osnovu persijskog pristupa hlebu, zadržavajući jednostavnost i autentičnost originalne pripreme.

Važno je prvo pošteno razjasniti istorijsku činjenicu, ne postoje sačuvani originalni, tačno zapisani recepti sa preciznim merama iz elamskog, ahemenidskog, partskog ili sasanidskog perioda. Ti narodi nisu ostavili kulinarske zapise u formi recepata kakve danas poznajemo. Ono što imamo jesu arheološki nalazi žitarica, tekstualni zapisi o namirnicama, reljefi, administrativne tablice i opisi putopisaca.

Zato su sledeći recepti stručno rekonstruisani istorijski modeli zasnovani na stvarnim sastojcima, tehnologijama pečenja i prehrambenim navikama tih epoha. Mere su date precizno radi praktične pripreme, ali predstavljaju modernu rekonstrukciju drevnih odnosa sastojaka.

Elamski period 2700–539. p. n. e.

U Elamskom periodu hleb je bio osnovna hrana i pripreman od lokalnog ječma i pšenice. Nan-e Taftun Kohani tada je bio jednostavan i simbolizovao svakodnevni život i plodnost zemlje.

Sastojci:

500 g ječmenog brašna

200 ml vode

5 g soli

20 g prirodnog kvasca, starter, fermentisani deo brašna i vode

Priprema:

U posudi pomešati kiselo testo sa mlakom vodom, dobro promešati i ostaviti 15 minuta da se aktivira.

U većoj posudi pomešati ječmeno brašno, kvasac i so i dobro izmešati. Mešanje se radi ručno, jer se u tom periodu koristilo grublje brašno, pa tekstura ne treba da bude fina, zatim u brašno dodati maslac pa dobro izmešati. Masu prebaciti na sto za mešenje. Mešanje se radi ručno 10-15 minuta pritiskom šaka i presavijanjem testa. Masa ostaje gruba, ali treba da postane glatka i elastična. Testo pokriti krpom i ostaviti da odstoji 2-3 sata na toplom mestu. U tom periodu testo blago fermentiše i dobija volumen. Testo podeliti na manje komade odnosno na 3-4 dela i oblikovati pljosnate okrugle diskove debljine oko 1 cm. Peći na zagrejanom kamenu ili u jednostavnoj glinenoj peći na ili pokriti slojem vrelog pepela i peći 20–25 minuta, povremeno okrećući za ravnomerno pečenje. Hleb je gotov kada se na vrhu pojavi blago zlatna kora.

Hleb je simbol svakodnevnog života, plodnosti i osnovne hrane, povezan sa zemaljskim bogatstvima.

Ahemenidski period 550–330. p. n. e.

U ovom periodu, hleb je počeo da se pravi od finijeg pšeničnog brašna i korišćen je u ceremonijama i svakodnevnoj ishrani. Taftun kohani postaje omiljeni hleb u palatama.

Sastojci:

500 g pšeničnog brašna

220 ml mlake vode

7 g soli

50 g kiselog testa, starter, fermentisani deo brašna i vode

10 ml susamovog ulja

Priprema:

U većoj posudi pomešati pšenično brašno i so i rukama dobro izmešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati kiselo testo pa postepeno dodavati vodu i mešati, zatim dodati susamovo ulje i mesiti oko 10-12 minuta dok se ne dobije glatko, čvrsto ali elastično testo. Ostaviti testo na toplom mestu pokriveno krpom oko 2-3 sata da fermentiše. Testo podeliti na 4 dela. Svaki deo razvući rukama u okruglu ploču prečnika oko 20 cm i debljine oko 6-8 mm, ostaviti da odmori 15 minuta. Zagrejati veliki ravan kamen ili metalnu ploču iznad vatre. Peći hleb 3–4 minuta sa svake strane dok ne dobije zlatnu boju.

Hleb simbolizuje prosperitet i veliku važnost poljoprivrede u Ahemenidskom društvu.

Partski period 247. p. n. e. – 224. n. e.

U Partskom periodu, Nan-e taftun kohani se pripremao sa dodatkom mleka i maslaca, što je povećavalo hranljivost. Hleb je bio simbol gostoprimstva.

Sastojci:

400 g pšeničnog brašna

100 ml mleka

120 ml vode

7 g soli

50 g kiselog testa

15 g maslaca

Priprema:

U većoj posudi pomešati pšenično brašno i so i rukama dobro izmešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati kiselo testo i mleko pa postepeno dodavati vodu i mesiti 10 minuta, zatim dodati maslac i mesiti još 5 minuta dok se ne dobije glatko, čvrsto ali elastično testo. Ostaviti testo na toplom mestu pokriveno krpom oko 2-3 sata da fermentiše. Testo podeliti na 4 dela. Svaki deo razvući rukama u okruglu ploču prečnika oko 20 cm i debljine oko 6-8 mm, ostaviti da odmori 10 minuta. Zagrejati veliki ravan kamen ili metalnu ploču iznad vatre ili peći u jednostavnoj glinenoj peći. Peći hleb 3–4 minuta sa svake strane dok ne dobije zlatnu boju.

Hleb je simbol gostoprimstva, blagostanja i društvenih veza među Partima.

Sasanidski period 224–651. n. e.

U Sasanidskom periodu, hleb se postepeno povezuje sa zoroastrijskim ritualima i obredima, korišćen je i u svetim prilikama, ali i u svakodnevnoj ishrani.

Sastojci:

400 g pšeničnog brašna

150 ml mleka

100 ml vode

7 g soli

50 g kiselog testa

20 g maslaca

5 g meda, za ritualni simbol svetlosti

Priprema:

U većoj posudi pomešati pšenično brašno i so i rukama dobro izmešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati kiselo testo i mleko pa postepeno dodavati vodu i mesiti 10 minuta, zatim dodati maslac i med i mesiti još 5 minuta dok se ne dobije glatko, čvrsto ali elastično testo. Ostaviti testo na toplom mestu pokriveno krpom oko 2-3 sata da fermentiše. Testo podeliti na 4 dela. Svaki deo razvući rukama u okruglu ploču prečnika oko 20 cm i debljine oko 6-8 mm, ostaviti da odmori 10 minuta. Zagrejati veliki ravan kamen ili metalnu ploču iznad vatre ili peći u jednostavnoj glinenoj peći. Peći hleb 3–4 minuta sa svake strane dok ne dobije zlatnu boju.

Hleb predstavlja svetlost i život, povezano sa zoroastrijskim obredima, med dodaje simboliku svetlosti i dobrih misli, a korišćenje mleka i maslaca simbolizuje bogatstvo i čistotu.

Zoroastrijska verzija

U zoroastrijskom kontekstu, Nan-e taftun kohani se priprema ne samo kao hleb za ishranu, već i kao simbol svetlosti, čistote i života. Obično se koristi u ritualima vatrenog oltara, Ataš, i u obredima zahvalnosti za plodove zemlje.

Sastojci:

400 g pšeničnog brašna, simbol zemaljske plodnosti

150 ml mleka, simbol čistoće

100 ml vode, simbol života

7 g soli, simbol ravnoteže

50 g kiselog testa, simbol rasta i energije

20 g maslaca, simbol bogatstva i svetlosti

5 g meda, simbol svetlosti, dobročinstva i pozitivnih misli

1 g šafrana ili kurkume, simbol svetlosti i vatre

Priprema:

Pomešati brašno i so u velikoj posudi. Dodati kvasac, mleko i vodu, zamesiti testo dok ne postane glatko. Dodati maslac, med i šafran, dobro umešati u testo. Ostaviti testo pokriveno na toplom mestu 2–3 sata da naraste. Oblikovati tanke, ovalne hlebove i ostaviti još 10 minuta da odstoje. Peći u tradicionalnom tanduru ili na kamenu dok ne dobije blago zlatnu boju ili u rerni na 200°C oko 12–15 minuta

U većoj posudi pomešati pšenično brašno i so i rukama dobro izmešati da se svi suvi sastojci ravnomerno raspodele. Dodati kiselo testo i mleko pa postepeno dodavati vodu i mesiti 10 minuta, zatim dodati šafran, maslac i med i mesiti još 5 minuta dok se ne dobije glatko, čvrsto ali elastično testo. Ostaviti testo na toplom mestu pokriveno krpom oko 2-3 sata da fermentiše. Testo podeliti na 4 dela. Svaki deo razvući rukama u okruglu ploču prečnika oko 20 cm i debljine oko 6-8 mm, ostaviti da odmori 10 minuta. Zagrejati veliki ravan kamen ili metalnu ploču iznad vatre ili peći u tanduru. Peći hleb 3–4 minuta sa svake strane dok ne dobije zlatnu boju.

Hleb predstavlja život, svetlost i plodnost, med i šafran simbolizuju vatru, svetlost i pozitivnu energiju. Svaki hleb koji se priprema u ovom receptu zamišlja se kao čin zahvalnosti za plodove i zaštitu od zla.

Nan-e taftun kohani je tradicionalni hleb, tanak i mekan, pripreman od pšeničnog brašna, vode, soli i kvasca, često pečen na kamenu ili u tandooru. Njegova tekstura je elastična, a oblik obično ovalan ili okrugao. Hleb se koristi u svakodnevnoj ishrani i u obrednim prilikama, a simbolika je povezana sa životom, svetlošću i zahvalnošću za plodove zemlje. U Srbiji, tradicionalni hleb se priprema uglavnom od pšeničnog ili mešanog brašna, vode, soli i kvasca, uz eventualno dodatke poput mleka ili ulja. Tekstura varira od mekane do čvrste, a oblik može biti okrugao, duguljast ili u vekni. Hleb u srpskoj kulturi ima i simboličnu vrednost, posebno u porodičnim i verskim običajima, gde predstavlja gostoprimstvo, zajedništvo i osnovu ishrane.

Paralela pokazuje da, iako se način pečenja i dodaci razlikuju, oba hleba imaju centralnu ulogu u ishrani i kulturi, služeći kao simbol hrane, života i zajedništva. Oba tipa hleba kombinuju jednostavne sastojke da bi nastao osnovni, hranljiv proizvod koji nosi kulturnu i simboličku vrednost.

Nan-e taftun kohani je hleb koji se odlikuje jednostavnom kombinacijom osnovnih sastojaka i preciznom tehnikom pripreme. Njegova struktura je tanka, mekana i elastična, a način pečenja doprinosi karakterističnom ukusu i teksturi. Kroz istoriju, hleb je zadržao svoje funkcionalne i ritualne vrednosti, posebno u kontekstu zoroastrijskih običaja, gde simbolizuje život, svetlost i plodnost. Očuvanje tradicionalnih recepata omogućava da se sačuva autentičnost i kulturna relevantnost Nan-e taftun kohani u savremenoj upotrebi.

                                                                       << Vratite nazad

Antička kuhinja: Kahk - Sakralni kolač

 

Kahk su mala slatka peciva punjena voćem ili orašastim plodovima koji su bili namenjeni pomenu ili uspomeni na mrtve predake u starom Egiptu. Obično se pune pistacijama ali i smokvama, urmama, orasima ili bademima.

Egipćani su pekli kahk pre posete grobovima svojih predaka, takođe je ovaj kolač bio poznat i pod imenom šurik. Smatralo se da ovi šurik kolači funkcionišu kao magični amuleti.

U ruševinama hramova u Memfisu i Tebi i u grobovima osamnaeste dinastije stare 3500 godina pronađene su rezbarije koje prikazuju ljude koji prave kahke, inače osamnaesta, devetnaesta i dvadesta dinastija se često nazivaju, jednim imenom, Novo kraljevstvo. Osamnaesta dinastija je možda najpoznatija od svih dinastija. U nju spada Tutankamon, čija je skoro netaknuta grobnica jedno od najvećih arheoloških otkrića dvadesetog veka, kao i kraljica Hatšepsut, koja je vladala za vreme zvanične vlade svog pastorka. Devetnaesta dinastija Ramzesa I je započela 1292. g. p. n. e.

Recept za kahk je takođe pronađen i u Velikoj Keopsovoj piramidi u Gizi. Pravili su se u različitim geometrijskim oblicima, pronađeno je više od 100 oblika sa utisnutom slikom solarnog diska koji je bio simbol boga sunca Ra. Keops (originalno ime mu je Kufu, grč. Χέωψ) je bio drugi faraon četvrte dinastije starog Egipta. Vladao je od oko 2589. do oko 2566 g. p. n. e. O ovom faraonu se malo zna, a poznat je prvenstveno po velelepnoj grobnici, Keopsovoj piramidi. Keopsova piramida je najveća piramida iz perioda Starog kraljevstva i najveća piramida na svetu. Izgrađena je između 2570. i 2550. p. n. e. Sastoji se od oko 2,5 miliona kamenih blokova.

Kahk je ostao popularan i kada je Egipat prešao iz tradicionalne religije u hrišćanstvo, služi se na Uskrs i povremeno se koristi i kao sakralni hleb u hrišćanskom euharistijskom ritualu, solarni disk je zamenjen hrišćanskim krstom.

Izgled ovog slatkog peciva je prikazan na gornjoj slici koja je nađena u grobnici plemića Rakhmire u Tebi.

Ova vrsta sakralne poslastce se pravila na sledeći način:

Sastojci za 20 kolačića:

Testo:

350 g pšeničnog brašna

3 kašike pečenog susama

1 kašika meda

1/2 kafene kašike mlevenog cimeta

1 kašičica kvasca

1 kašičica soli

200 g topljenog maslaca na sobnoj temperaturi

100 ml tople vode

Fil:

1 kašika topljenog maslaca na sobnoj temperaturi

1 kašika pšeničnog brašna

1 kafena kašika susama

80 g meda

20 pistaća, može i grubo mleveno ili lomljeno

Priprema:

U veliku posudu pomešajte brašno, susam, med, cimet, kvasac i so. Promešajte, zatim dodajte topljeni maslac i toplu vodu i mešajte dok se ne dobije meko, savitljivo testo. Pokrijte posudu plastičnom i ostavite testo da odstoji 1 sat.

U međuvremenu, napravite fil: U maloj posudi na srednjoj vatri rastopite maslac, zatim dodajte brašno i mešajte dok ne dobijete zlatno smeđu boju. Smanjite toplotu na nisku, dodajte susam i med i promešajte dok se ne zgusne, oko 5 minuta. Uklonite posudu sa vatre, dodajte pistacije, i dobro promešajte da se sve sjedini. Pustite da se fil ohladi 10 minuta, zatim formirajte u 20 kuglica.

Kada se testo odmori, razvaljajte ga i isecite na 20 dela. U svaki deo testa stavite kuglicu pistaća, a zatim umotajte testo i potpuno zatvorite punjenje. Ponovite sve sa preostalim testom i punjenjem. Rasporedite kolačiće na pripremljeni lim za pečenje. Peći na 190 ° C 18-20 minuta ili dok dno ne postane zlatno braon.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                  << Vratite nazad

Antička kuhinja: Mersu - Kuglice od urmi i pistaća

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 1750 g. p. n. e. kada je Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija. Recept za ovu vrstu mersua je nađen u gradu Nipur-u i skoro je identičan kao i onaj iz grada Mari ali postoji razlika jer iz njega saznajemo da su se za pravljenje mersua koristili i drugi dodatni sastojci i koji sadrže brašno od oraha, pšenice ili ječma, a za fil su se koristile smokve, grožđice, mlevene jabuke, mleveni beli luk, ulje ili maslac, meki ili tvrdi sir, i vino od nara, sirup od nara ili komina.

Sastojci:

Za testo:
400 g ječmenog brašna
100 ml vode
100 ml piva

Za fil:
500 g suvih urmi, bez koštica
100 g pistaća, sitno seckanih

Priprema:
Urme staviti u posudu i dodati vodu. Staviti da se kuva na srednjoj temperaturi, često grubo mešajući, sve dok se ne formira gusta pasta. U pastu onda dodati pistaće i dobro izmešati. Ostaviti da se ohladi.
U međuvremenu dok se fil hladi, od brašna, piva i vode umesiti testo i ostaviti da odstoji pola sata. Nakon toga uzimati komad po komad testa i praviti loptice u koje će te napraviti rupu u sredini i napuniti je filom, stisnuti ivice i zatvoriti kuglicu, postupak ponavljati dok se ne potroši sav materijal. Staviti da se peku oko 40 do 45 minuta na 200 stepeni.





Nipur (sumerski naziv je Nibru, a Akadski naziv je Nibbur) bio je jedan od značajnijih gradova Mesopotamije. Grad se nalazio jugoistočno od Vavilona i u 3. milenijumu p. n. e. je bio jedan od najznačajnijih političkih i religioznih središta Mesopotamije. Grad se razvijao od malih seoskih naselja koji datiraju od 6. milenijuma p. n. e. i svoju važnost je temeljio na hramu sumerskog boga Enlila, gospodara oluje, vetrova i stvoritelja čoveka. U Nipuru je pronađen i najstariji plan grada koji potiče iz sredine 2. milenijuma p. n. e. Nipur se ubraja među najveća nalazišta glinenih pločica pisanih klinastim pismom, koji sadrže tekstove verske sumerske literature kao i fragmente zakonika kralja Lipit-Ištara (oko 2100 g. p. n. e.) kao i odlomci sumerskog epa o Gilgamešu. Nipur je izgubio na značaju nakon stvaranja vavilonskog carstva i uvođenja kulta boga Marduka. Nipur je imao veliku političku važnost jer su svi kraljevi morali biti osveštani u njegovim hramovima, zato u mnogobrojnim ratovima nikada nije bio razoren. Čak i posle 1800. g. p. n. e., kada su Vavilonci postavili Marduka kao najvažnijeg boga u Mesopotamiji, Enlil je i dalje bio veoma poštovan, a krajevi su i dalje nastavili da traže legitimizaciju svoje vladavine u Nipuru.

Nakon kraćeg procvata pod Kasitima, značaj Nipura ponovo opada. U doba Seleukida sveo se na tvrđavu dok je u doba Sasanida i tvrđava napuštena. Njegovi ostaci danas se nalaze u blizini sela Nifar u Iraku.

Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad

Antička kuhinja: Mersu - Kolač od urmi i pistaća

1775 g. p. n. e.

Mesopotamijski kolač sa područja države Mari (sadašnja Sirija).

Мari je bio jedan od najznačajnijih gradova-država u drevnoj Mesopotamiji. Nalazio se na zapadnoj obali Eufrata. Grad je bio naseljen još od 5. milenijuma p. n. e. Stanovnici Marija bili su uglavnom Semiti. Uspon je doživeo tokom 3. i 2. milenijuma p. n. e. Grad se nalazio na granici Sumera i Sirije. Ovakav strateški položaj doveo je do brzog uspona grada. Drvna građa iz Sirije koja je dolazila u Sumer morala je proći kroz Mari. Oko 2350. godine p. n. e. grad je razoren verovatno od strane akadskog kralja Sargona. Ponovan uspon Mari je doživeo početkom 19. veka p. n. e., za vreme postojanja amoritskih gradova-država u Mesopotamiji. Kralj Zimri-Lima je došao u sukob sa starovavilonskim carem Hamurabijem. Hamurabi mu je naneo poraz i razorio Mari 1759. godine p. n. e.
U originalnom tekstu prevedenom sa vavilonske tablice nisu navedene tačne mere sastojaka niti način pripreme kolača Mersu, samim tim se ovaj recept možda i drugačije pripremao. Iako nema podataka o tome kako se priprema Mersu, zna se da je on bio mešan u velikim posudama i pripreman od strane kuvara iz grada Mari. Recept za Mersu je rekonstruisan od strane arheologa iz administrativnih izvora koji su zabeleženi na glinenim tablicama. U ovom slučaju se radi o obaveštenju o isporuci namirnica gradu Mari za vreme vladavine kralja Zimri-Lima.

Originalni prevod sa glinene tablice glasi:

120 litara urmi i 10 litara pistacija, za izradu mersu. Obrok kralja, 14. u  mesecu Kiskissu, godine koja je usledila nakon što je kralj Zimri-Lim zauzeo Ašlakka.

Na osnovu ovoga možemo datirati da je ovaj kolač pravljen u periodu oko 1775 g. p. n. e.

Ukoliko propocionalno smanjimo količinu sastojaka u receptu to bi izgledalo ovako:

Sastojci:

500 g suvih urmi, bez koštica
50 + 50 g pistaća, mleveno ili sitno seckanih

Priprema:
Urme staviti u posudu i dodati vodu. Staviti da se kuva na srednjoj temperaturi, povremeno grubo mešajući, kuvati sve dok se ne formira gusta pasta. Prvu količinu pistaća od 50 g samleti ili razbijati na sitnije komadiće. U pastu od urmi dodati pistaće i dobro izmešati. Ostaviti da se ohladi, a zatim od mešavine praviti male kuglice i uvaljati ih u preostalih 50 g mlevenih ili lomljenih pistaća.

Zimri-Lima je bio posladnji kralj države Mari u drevnoj Mesopotamiji. Vladao je od 1775. do 1761. godine p. n. e.  Zimri-Lima je sa vlasti zbacio Jasmah-Adada, sina asirskog kralja Šamši-Adada I. Šamši-Adad je postavio svoga sina na presto Marija, a Zimri-Limu proterao iz države. Nakon smrti Šamši-Adada I, Zimri-Lima je lako preuzeo vlast od njegovog sina. Marijem je vladao oko trinaest godina. Godine 1764. p. n. e. bio je saveznik starovavilonskog cara Hamurabija u njegovom pohodu na moćnu državu Ešnunu. Zimri-Limova palata bila je najveća u tadašnjoj Mesopotamiji. Imao je najmanje osam kćeri koje je udavao za lokalne vladare. Godine 1762. p. n. e. Hamurabi napada državu Mari. Zimri-Lima je poginuo prilikom zauzimanja grada 1759. godine p. n. e. Država se više nije obnovila.

Pročitajte više >>                                                              << Vratite nazad