Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije
konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da
konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci
grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke vina.
Vino je bilo duboko ukorenjeno u svakodnevni i obredni život velikih starih
kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji. Vinovа lozа pojаvilа
se nа zemlji pre čovekа. Postoje podаci o njenom kultivisаnju stаri oko 9.000
godinа. Vino je jedno od najstarijih alkoholnih pića na svetu i pretpostavlja
se da je prvo vino nastalo na teritoriji današnje Gruzije.
U Mesopotаmiji još pre 4.500 godinа bilа je veomа rаzvijenа trgovinа vinom, a
prvi pisаni podаci o vinskoj kulturi govore dа je vino bilo poznаto u Asiriji
i Egiptu još 3.500 godinа pre nove ere. Prema persijskoj legendi, vino je
"otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno
popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo.
U starim pisanim dokumentima klinastim pismom, mogu se naći zapisi o
konzumaciji vina kao i fermentacija mleka i meda. 3000. god. p. n. e. su
nastalii dokumenti zapisani na glinenim tablicama u Mesopotamiji ( današnjem
Iranu ) koji ukazuju na konzumaciju alkoholnih napitka u tom periodu.
Najraniji pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona, 2000.
god p. n. e., gde je postojala regulisana, uz odgovarajuće standarde za meru,
prodaja vina, sa zaštitom potrošača i regulisanom odgovornošću onih koji
prodaju alkohol. U Mesopotamiji su verovali da su alkoholna pića proizvodi od
strane bogova ili od njih data, te im mogu pomoći u borbi protiv nepoznatih
sila, raznih nedaća i bolesti.
Istoričari su zabeležili da je oko 870. god. p.n.e. asirski kralj Asurbanipal
napravio jednu od najvećih gozbi u istoriji, povodom proglašenja grada Nimruda
za prestonicu asirske države. Tokom gozbe, koja je trajala danima, zvanice je
oduševilo svečano piće, dopremljeno specijalno za tu priliku, što je ostalo
zapisano na glinenim tablicama. Bilo je to vino, služeno u plitkim, zlatnim
posudama, koje su više ličile na činije nego na čaše. Posle te gozbe ispijanje
vina lagano je postalo veoma formalan društveni ritual, do tada se nije
koristilo u svetovne svrhe, a na jednom obelisku asirski kralj, Salmanasar
Treći, u jednoj ruci drži mač, u drugoj činiju sa vinom. To je i jedan od
razloga što je vino postalo simbol moći i povlašćenog života.
U Mesopotamiji u ranijem periodu carstva nije postojala organizovana masovna
proizvodnja vina već se proizvodnja svodila na kućnu radinost i konzumaciju,
tek u kasnijem periodu pod vlašću Hamurabija počinje masovna fabrička
proizvodnja vina.
Reč barutin nastalo je od dvosloga, baru na sumerskom jeziku znači urma, a reč
tin znači vino.
Ovde sam vam predstavio način dobijanja vina od urmi u kućnoj radinosti.
Sastojci za 1 litar vina:
3 kg prezrelih ili suvih urmi
3 l tople vode
1 kašika kvasca
ili suvog grožđa
Priprema:
Slatkoća ove vrste vina dolazi skoro isključivo od prirodnog sadržaja šećera u
urmama. Suve urme očistiti od koštica i potopiti ih u toploj vodi, pokriti
tkaninom i ostaviti tri dana da nabubre jer suve urme sadrže čak do 70% šećera
koji onemogućava razmnožavanje kvasca, a samim tim i alkoholno vrenje.
Potapanjem u vodi se sadržaj šećera svodi na 10 – 12%, odnosno na količinu
koju obično sadrže i sveži plodovi. To znači da je potrebno pripremiti plodove
suvih urmi tako da se stvore pogodni uslovi za rad kvasca i odvijanje
alkoholne fermentacije.
Nakon tri dana urme izvaditi i ručno veoma pažljivo izgnječiti da bi se one
raspukle i pustile sok i time omogućilo alkoholno vrenje. Izgnječene urme sa
sokom ostaviti u dubljoj posudi, zatim dobro izmešati, pokriti se čistom
tkaninom i ostavi na toplom mestu da fermentira, oko dve do tri nedelje. Ako
fermentacija nije aktivna ili se ne dogodi treba dodati kvasac ili suvo
grožđe. Na vrhu posude se formira šešir ili kapa od komine koja se povremeno
mora potisnuti nadole radi mešanja i održavanja izgnječenih urmi u aktivnom
stanju. To se radi najmanje jednom dnevno a potom i više puta kako bi reakcije
prirodnog kvasca bile bolje stimulisane, bilo potiskivanjem kape nadole,
njenim držanjem ispod površine tečnosti ili ispumpavanjem soka nagore.
Nakon perioda fermentacije procedite tečnost pa pretočite u flaše. Vino bi
trebalo da odstoji neko vreme u flašama ili buradima (ako je u pitanju veća
količina) na hladnom mestu kako bi se odvojio i slegao talog. Nakon odvajanja
i sleganja taloga, vino se opet pretače lagano u čiste flaše i ono je spremno
da zri ili za konzumaciju.
Arheološka iskopavanja pokazuju da su prva vina nastala u području današnje
Jermenije i severnog Irana. U Bibliji, u kojoj se vino spominje preko 500
puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu
Ararat, tu zasadio i prvi vinograd. Po nalogu egipatskih faraona sadili
su se vinogradi, oni su izmislili tehniku presovanja grožđa i usavršili
uzgajanje vinove loze, a pravili su crveno i belo pustinjsko vino koje je bilo
veoma slatko. U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina
p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za
višu klasu.Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili
plutane zapušače. U Egiptu se prvi put pominju i vinske etikete sa natpisom
koji govori o geografskom poreklu. Taj podatak nam govori o tome da su i stari
Egipćani shvatali kolika je uloga podneblja na dalji razvoj i stil vina.
Нема коментара:
Постави коментар