U slobodnom prevodu Tu na sumerskom jeziku znači supa, a reč sar znači povrće.
Kroz veći deo antičkog doba supa od povrća se smatralo hranom siromašnog
sloja stanovništva. Obični ljudi nisu mogli sebi da priušte meso, a supa od
povrća je bila odlična zamena za vitamine, belančevine i proteine.
Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 1750 g. p. n. e. kada je
Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija. Recept za ovu vrstu supe od povrća
je nađen u gradu Ur-u.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere
sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam
proizvoljno odredio.
Sastojci:
2 praziluka
2 čena belog luka
1 kašika soka od limuna
1 kašika pšeničnog brašna
50 g crnog luka
50 g peršuna
100 g celera
150 g šargarepe
1 kašika susamovog ulja
1/2 vezice svežeg celerovog lista
1/2 vezice svežeg peršunovog lista
1 kašičica soli
2 l vode
Priprema:
U litar vode staviti iseckani praziluk, beli luk i crni luk, pa kuvati u
vodi dok ne omekša. Zatim u to dodati celer, peršun i šargarepe, sve iseckano
na kockice, zatim ulje i so pa dodajte oko litar vode i kuvajte pedeset minuta
na vatri srednje jačine.
Nakon tog vremena posudu skinite sa vatre, dodajte kašiku brašna i prokuvajte
još pet minuta, pa na kraju, kada supu sklonite sa šporeta dodajte limunov
sok.
Prilikom služenja, supu pospite sitno iseckanim peršunovim i celerovim listom.
Supu služite zajedno sa komadima povrća.
Ur je bio grad u južnoj Mesopotamiji, lociran blizu ušća reka Eufrat
i Tigar u Persijski zaliv. Sumersko ime ovog grada je Urim. Ur je već bio
naseljen u najranijem razdoblju seoskih naselja u južnoj Mesopotamiji,
odnosno u Ubaidskom razdoblju. Smatra se jednim od prvih poznatih
civilizacija antičke istorije sveta.
Istoričari veruju da se klima na tom području dramatično menjala od prilično
kišovitog perioda do velikih sušnih perioda u 3. milenijumu p. n. e., gde su
se mala poljoprivredna sela Ubaid kulture spajala u veća naselja zbog
potrebe izgradnje velikih centralnih vodovodnih sistema za navodnjavanje da
bi se preživela suša. Ur je postao jedno od takvih centralizovanih središta
oko 2600. g. p. n. e., tokom trečeg Sumerskog ranog dinastijskog razdoblja.
Arheološko nalazište grada Ur-a se karakteriše po ziguratu koji je još uvek
prilično očuvan i ostacima naselja. Nalazište je prepoznatljivo po
ruševinama velikog hrama, još uvek u prilično dobrom stanju. Hram je bio
izgrađen za boginju Nanu, boginju Meseca u Sumerskoj mitologiji.
Grad Ur je imao povoljnu geografsku lokaciju što je omogućavalo trgovinu
kako kopnenim tako i morskim putem što je doprinelo njegovom procvatu. Na
osnovu toga grad Ur je stekao ogromnu moć tako da su kraljevi Ura postali
stvarni vladari celog Sumera. Ovo se dogodilo tokom prve kraljevske
dinastije Ura, koju je uspostavio kralj Mesanepada. Kraj ove dinastije je
bio napad Sargona Akadskog oko 2340. g. p. n. e. O drugoj dinastiji kraljeva
Ur-a se skoro ništa nezna.
Treča dinastija je uspostavio kralj Ur-Namu, vladao je od 2112. g. p. n.
e. do 2094. g. p.n. e. Tokom njegove veoma uspešne vladavine hramovi,
uključujči i veliki hram Nani, su bili izgrađeni, ali je glani akcenat dat
poboljšanju poljoprivrede kroz usavršavanje sistema za navodnjavanje. Njegov
zakonik je jedan od najstarijih poznatih dokumenata, stariji je od
Hamurabijovog zakonika. On i njegov naslednik Šulgi su tokom vladavine
smatrani bogovima. Treča dinastija je propala oko 1950. g. p. n. e. kad su
Sumer osvojili Elamiti. Grad je počeo pad otprilike 550. g. p. n. e. i više
nije bio naseljen nakon 500. g. p. n. e., pretpostavlja se da je glavni
uzrok propasti grada suša i menjanje toka reka.
Нема коментара:
Постави коментар