Antičko vino: Šedeh ili Irep - Vino od nara ili grožđa

U starom Egiptu siromašni su pili pivo, a bogati vino. Vino je igralo važnu ulogu u drevnom egipatskom ceremonijalnom i religijskom životu. U delti Nila uspostavljena je uspešna vinarska industrija nakon uvođenja uzgoja grožđa od Levanta do Egipta oko 3000 g. p. n. e. Industrija je najverovatnije bila rezultat trgovine između Egipta i Kanaana tokom ranog bronzanog doba, počevši od najmanje 27. veka pre nove ere Treće dinastije, početka Starog kraljevstva. Prizori vinarstva na zidovima grobnica, kao i liste ponuda koje su ih pratile, uključivale su vino koje je proizvedeno u vinogradima delte. Do kraja Starog kraljevstva, pet različitih vina, verovatno sva proizvedena u delti Nila, predstavljalo je skup namirnica za zagrobni život. Botaničko poreklo Šedeha ostaje nejasno jer nije sačuvano pominjanje njegove sirovine. Dugo se verovalo da je vino napravljeno isključivo od nara ili urmi, ali skorašnji arheološki dokazi sugerišu da su imali i vino od grožđa. Analitički dokaz o Šedehovom poreklu kroz analizu uzorka ostatka iz očuvane amfore kralja Tutankamona. Korišćena je prethodno razvijena LC/MS/MS metoda markera vina za arheološke uzorke i rezultati otkrivaju da je Šedeh imao poreklo od crvenog grožđa. Dokazi su prikupljeni korišćenjem tečne hromatografije i masene spektrometrije zajedno, što je otkrilo siringinsku kiselinu u struganjima uzetim iz tegli u Tutankamonovoj grobnici. Siringična kiselina se oslobađa razgradnjom jedinjenja malvidina, koje se nalazi u crnom vinu.  Međutim naknadnim uzorkovanjem druge amfore pokazalo se da je ostatak iz pet glinenih amfora u Tutankamonovoj grobnici bio od belog vina, tako da je ono bilo dostupno Egipćanima putem trgovine, ako nije proizvedeno u zemlji.

Vino u starom Egiptu bilo je pretežno crveno. Zbog njegove sličnosti sa krvlju, u egipatskoj kulturi ispijanje vina je okruživalo sujeverje. Po Plutarhovim zapisima faraoni nisu pili vino niti su ih nudili bogovima misleći da je to krv onih koji su se nekada borili protiv bogova, tada su pali i pomešali se sa zemljom, verovali su da je na taj način iznikla vinova loza. Smatralo se da je to razlog zašto pijanstvo "istera ljude iz čula i izluđuje ih, jer se tada napune krvlju svojih predaka".

Ime Šedeh pojavilo se upisano na etiketi egipatskih amfora od keramike sa dve drške na mestu El-Amarna i koje su pripadale vladavini Ehnatona, 18 dinastija. Ime šedeh je pokazivalo da se radi o napitku različitom od tradicionalnog vina, čije je staoegipatsko tradicionalno ime bilo Irep. Važnost Šedeha u staroegipatsko doba bila je činjenica da je citiran u egipatskoj romantičnoj poeziji, gde se Šedeh povezivao sa glasom ljubavnika. Tokom perioda Ramsside (1292–1075 p. n. e.) i Ptolomeja (305–30 p. n. e.), piće Šedeh je zabeleženo na hramskim natpisima i korišćeno kao verska ponuda, kao i za balzamovanje.

Vina u Egiptu su se pravila na sledeći način:

Vino od nara se pravi ovako. Zrna zrelog nara odvojiti i pažljivo očistiti, iscedite ih u presi i stavite da se kuvaju na tihoj vatri dok sok ne uvri i dok se ne smanji za polovinu. Kada se ohladi, sok prespite u posudu i zapečatite gipsom.

Vino od grožđa su pravili na skoro isti način kao i vino od nara. Velike količine grožđa su snažno pritiskali, kako bi sav sok izašao u pripremljena korita. Isceđeni sok od koga se vino pravilo, smeštano je u glinene posude na kojima je bio ubeležen datum proizvodnje, kao i naziv vinograda, ovo su prve vinske etikete koje govore o geografskom poreklu vina (ceo proces pravljenja vina je predstavljen na slici dole).

Arheološkim istraživanjima se došlo do saznanja da je još pre 5000 godina vino imalo božanski status u Egiptu. Vernici su ga ispijali samo za vreme svetkovina, a vojnici i sveštenici ostalim danima. Egipatski bog vina je Asar ili na grčkom jeziku Oziris. Oziris je prvobitno bio bog prirode koji je umirao sa žetvom i rađao se sa novim klijanjem semena. U kasnijem periodu postaje bog smrti, a zatim i bog vinove loze i vina. Zanimljivo je da su prema drevnim izvorima Kleopatra i Marko Antonije zimu 41-40 g. p .n. e. proveli u Egiptu slobodno i bez ikakvih obaveza, gde su osnovali klub za ispijanje alkohola, čiji je naziv bio Neponovljive jetre. Ovo društvo bavilo se noćnim gozbama i ispijanjem vina, a njeni članovi su povremeno učestvovali u raskošnim igrama i takmičenjima.





Nar, šipak, mogranj, granat, granat-jabuka, uličar (lat. Punica granatum) grm je ili drvo koje uspeva u krajevima s toplijom klimom. Nar je polulistopadna biljka, odnosno za vreme blažih zima će zadržati deo svojih listova, dok će za vreme oštrijih zima izgubiti sve listove. Biljka ima uspravne i razgranate grane, a stanište joj je osunčano s visokim temperaturama, tlo vodopropusno, jer biljka ne voli mnogo vlage. Cvetovi su zvonoliki a plod veličine jabuke je žućkasto-crvene boje. Kora ploda je kožasta i ne jede se. Unutar ploda nalaze se jestive, slatke i sočne semenke koje imaju po jednu ovalnu košticu. Koristi se za izradu želea i sokova. Bogat je fosforom, kalijumom, kalcijumom i željezom, a sadrži vitamin E, vitamin B3 (niacin), vitamine B1, B2, B6 i B5 (pantotensku kiselinu). Energetska vrednost 100 ml nara sadrži čak 16% potrebne dnevne količine vitamina C za odraslu osobu i također je dobar izvor pantonenske kiseline, kalija i antioksidantnih polifenola. Plod nara sadrži značajan postotak voćnog šećera - 22%, belančevina 3,6% i masti 0,7%. Posebno je bogat vitaminom C - 1700 mg/100 g i on se prilikom kuvanja ne uništava kao kod drugih čajeva. Seme nara sadrži tragove vitamina C, dekstrin, vanilin, voćne kiseline i oko 9% ulja. U ulju dobivenom iz klice nalazi se 47 mg alfa i beta tokoferola (vitamina E) na 100 grama. Preliminarna naučna istraživanja su otkrila da sok od nara umanjuje faktore rizika od srčanih bolesti koji mogu voditi arterosklerozi i kardiovaskularnim bolestima. Izraelski naučnici su pak otkrili da uzimanje oko 56 grama soka od nara dnevno u periodu od godinu dana dovodi do smanjenja gornjeg krvnog pritiska za oko 21% i znatno pojačava tok krvi u srce. Izraelski naučnik Michael Aviram utvrdio je da sok od nara ima snažnu antioksidativnu moć, snažniju čak i od crnog vina i zelenog čaja. Njihove preliminarne studije pokazale su da je antioksidativni kapacitet soka od nara bio čak tri puta jači od iste količine zelenog čaja ili crnog vina. Zaštitni učinak pripisuju sadržaju fitohemikalija: polifenola, tanina i antocijana. Poreklo ove biljke se različito interpretira. Naučnici tvrde da sok od nara može biti izuzetna pomoć muškarcima koji imaju problem sa erekcijom. Dnevno popijena čaša soka deluje poput vijagre i poboljšava potenciju zahvaljujući obilju antioksidanasa koji dovode do bolje prokrvljenosti polnog organa. Zagovornici tradicionalne medicine poručuju i da se redovnim konzumiranjem nara dobijaju čvrsti nokti, lepa i zdrava koža i kosa, kao i duševni mir. Britanski naučnici dokazali su da svakodnevno konzumiranje nara usporava oksidaciju u DNK u ćelijama, što usporava i proces starenja. U tibetanskoj medicini su koristi nara za zdravlje poznate još odavno - sok od slatkog nara se koristio kod kamena u bubregu, a sok od kiselog nara - kod dijabetesa. U medicini arapskih naroda se sokom od nara lečila glavobolja, angina i želudačno - crevni problemi. Kod Indijanaca se sok od ovog voća koristio kao ambrozija - koristili su ga za podmlađivanje. U kineskoj tradicionalnoj medicini se čaj od kore nara koristio za okrepljenje i protiv upala, kao i stimulans za razmenu materija.
Pojedini autori poreklo nara svrstavaju u regiju Irana, Pakistana, Avganistana i severne Indije, dok je drugi svrstavaju u autohtonu mediteransku biljku. Nar je voće koje su još u antičko doba koristili kao lek, a zbog velikog broja semenki smatrao se simbolom plodnosti koji donosi sreću u kuću. Jevreji veruju da u naru ima tačno 613 semenki, što odgovara 613 zapovedi u Tori. U drevnom Egiptu, u grobnici faraona Amenhotepa je nađen crtež nara. To nikako nije slučajno jer je za Egipćane nar bio simbol plodnosti i lek za mnoge bolesti. Drevni Egipćani sahranjivani su sa ovim voćkama jer su verovali da simbolizuje nadu u novi život. U grčkoj mitologiji legenda kaže da je samo zbog jednog zrna nara, boginja plodnosti, Demetra, bila osuđena na gubitak svoje ćerke Persefone, zbog Hada - boga podzemnog sveta. Poreklo nara se vezuje za Afroditu. Prema legendi, ona je zasadila prvo drvo nara, na ostrvu Kipar. Povezanost nara i boginje ljubavi i strasti je zasnovana činjenicom da je voće prepuno semenki, kao simbola plodnosti. Nar je, prema grčkoj legendi, i Heri bio sveta biljka, a kako je Hera bila boginja plodnosti, jasna je reputacija koju nar i danas uživa, ne samo u Grčkoj. Ovo voće se pominje i u mitu o Persefoni. Had je oteo Persefonu i odveo je u donji svet, a njihova je zajednica učvršćena je tako što je ona pojela nekoliko zrna nara, u zamenu za priliku da povremeno pređe reku Stiks i poseti svet smrtnika na površini. Nar je bio obožavano voće i kod proroka Muhameda, a verske slike često prikazuju i Devicu Mariju ili malog Isusa kako u ruci drže nar. Nar je jedan od nacionalnih simbola Jermenije. Nar je zvanični logo mnogih gradova u Turskoj.


Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad