Kroz veći deo antičkog doba supa od povrća se smatralo hranom siromašnog sloja
stanovništva. Obični ljudi nisu mogli sebi da priušte meso, a supa od povrća
je bila odlična zamena za vitamine, belančevine i proteine.
Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici nađenoj u gradu Puzriš-Dagan koga
je osnovao kralj Ura, Šulgi u 21 veku p. n. e.
Puzriš-Dagan je drevni grad Donje Mesopotamije, osnovan u dvadeset prvom veku
pre nove ere, osnivač je kralj Šulgi iz Ura, i koji je imao određeni značaj
nekoliko decenija, jer se pisane arhive zaustavljaju posle vladavine
Amar-Sina, naslednika Šulgija.
Ovaj grad odgovara sadašnjem lokalitetu iračkog grada Drehema. Tekstovi koji
su pronađeni na glinenim tablicama su većinom ekonomske prirode, skoro sve se
odnose na kretanje stoke, mali deo se odnosi na dragocene predmete i metale,
koji se uglavnom šalju u Nippur, udaljen tridesetak kilometara od
Puzriš-Dagan, ali takođe i u Ur i u drugim gradovima kraljevstva. Iz tih
tekstova proizilazi da bi Puzriš-Dagan bio skladište, odnosno centar za
distribuciju ovaca i goveda po čitavom carstvu Ur III (2112-2004 g. p. n. e.),
ili administrativni centar sa popisom kretanja stoke u okolini.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere
sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam
proizvoljno odredio.
Sastojci:
500 g šargarepe, isečeno na kocke ili kolutove
1 praziluk
1 glavica crnog luka
2 kašike pšeničnog brašna
1 veza vlašca, sitno seckano
1 kašičica korijandera
50 g maslaca
1 kašika soka od limuna
1 veza peršunovog lišća
2 l vode
1 kašićica soli
Priprema:
Praziluk i crni luk očistite i dobro operite i naseckajte na kolutove ili
kockice. Stavite u dublji sud i dinstajte na maslacu. Posolite i začinite
vlašcem i korijanderom. Nakon pet minuta, kada se povrće termički obradi,
odnosno omekša, dodajte u luk šargarepu, brašno i vodu, dobro promešati i
ostaviti da se krčka na tihoj vatri. Kada supa provri dodajte sok od limuna i
kuvajte još par minuta. Gotovu supu posuti peršunom.
Šargarepa ili mrkva (lat. Daucus carota, domaća podvrsta sativus)
dvogodišnja je povrtna biljka iz porodice Apiaceae, čiji se koren koristi u
ishrani. Šargarepa se koristi u svežem stanju, kuvana, konzervirana (kisela),
seckana suva (kao začin) itd. Karakterističnu narandžastu boju šargarepe
uzrokuje beta-karoten, koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A, ali
samo kad su u crevima prisutne žučne kiseline. Pored toga, šargarepe sadrže i
vitamine B i C, alkaloide, eterična i masna ulja i organske kiseline. Takođe
su bogate vlaknima, antioksidansima i mineralima. Ovo povrće treba koristiti
tokom celog života, dobro je u ishrani kod male dece, ali i kod osoba svih
uzrasta. Puno je zdravih minerala i enzima koji su dobri u borbi protiv
starenja organizma. Šargarepa deluje povoljno i na oči. Svakog jutra pojesti
po jednu svežu šargarepu omogućiće poboljšanje vida kod starijih osoba.
Od minerala sadrži puno kalijuma, natrijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma,
železa, u tragovima sadrži mangan, bakar, cink, kobalt. Bogata je selenom koji
je veoma koristan u organizmu i jedan je od najvažnijih elemenata za otpornost
organizma. Selen je jezgra enzima (glutation peroksidaze), koji naše ćelije
brani od neprijatelja. Selen je nezamenljiv za rad srca i krvotoka, dobar vid
i plodnost kod muškaraca. Prva asocijacija na reč šargarepa je njena
narandžasta boja, ali šargarepa na koju smo navikli zapravo je mutant
ljubičaste šargarepe. Prvi pisani izvori u kojima se spominje ovo povrće
opisuju ga kao ljubičasto ili belo. U međuvremenu, te ljubičaste šargarepe
koje su imale žuto jezgro menjale su boju dok nisu postale narandžaste. Prve
primerke narandžastih šargarepa uzgajili su Holanđani u 16-tom veku.
Vodi poreklo iz centralne Azije i Bliskog istoka, a stari Grci i Rimljani su
šargarepu koristili ne samo kao hranu, već i kao lek koji je odličan za opšte
zdravlje. Grčki lekari su početkom naše ere koristili šargarepu kao tonik za
želudac. Rimljani su isto koristili šargarepu u lekovite svrhe, njeno ulje
služilo im je protiv crevnih parazita. Ispitivanjima je utvrđeno da šargarepa
ima ulogu čistača organizma od štetnih materija nastalih najčešće lošom
ishranom i zagađenjem sredine i raznih zračenja. Šargarepa je postala
popularno povrće u Evropi tek u vreme renesanse, verovatno zbog toga što rane
vrste nisu bile tako ukusne. U Norveškoj se preporučuje deci kao "Oslo
doručak", jera pomaže u otklanjanju umora, poboljšanju koncentracije, ali i za
bolje učenje i bolji uspeh u školi. Šargarepa je veoma korisna namirnica i
dobar prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti.
Нема коментара:
Постави коментар