Antičko vino: Aquae marinae concinnatio - Priprema morske vode

Rimska tradicionalna kuhinja II vek p.n.e.

Originalni tekst:
I. Aquae marinae q. I ex alto sumito, quo aqua dulcis non accedit. Sesquilibram salis frigito, eodem indito et rude misceto, usque adeo donec ovum gallinaceum coctum natabit; desinito miscere.

II. Eodem vini veteris vel Aminnii vel miscelli albi congios II infundiato; misceto probe. Postea in vals picatum confundito et oblinito. Si quis plus voles aquae marinae concinnare, pro portione ea omnia facito.

Prevod:
I. Uzmite 1 quadrantal (30 l) morske vode, sa veće dubine. Propržiti 1 ½ kg soli, sipati u vodu i pomešati sa kašikom za mešanje dok ne počne kuvano jaje da pluta u njemu; onda nastaviti mešati.

II. U to sipati 2 congiusa (6,55 l) starog vina, da li crnog ili belog vina ili mešovitog. Potom sipati zajedno vodu i vino u posudu i zapečatiti. Ako neko želi da napravi više morske vode, on treba da uradi sve ovo u odgovarajućoj razmeri.

Pogledati Qui ager a mari aberit, ibi vinum Graecum sic facito - Kako napraviti Grčko vino ako ste udaljeni od mora.

Uzeti sastojci za jedan litar su:

675 ml vode
160 ml belog ili crnog vina
72 g soli

Interesantan je dodatak vina; čini se da je morska voda time dobijala ukus razblaženog vina.

De agricultura - 184g p.n.e
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)





Merne jedinice:
congius = 3,276 l; 2 congius = 6,55 l
libra = 327,45 g; 1 ½ libra = 491,78 g
quadrantal = 27,3 l

Za detaljnije informacije pogledati Merne jedinice.





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.





Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.


Pročitajte više >>                                                                         << Vratite nazad