Antičko vino: Qui ager a mari aberit, ibi vinum Graecum sic facito - Kako napraviti Grčko vino ako ste udaljeni od mora

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Originalni tekst:
I. Qui ager longe a mari aberit, ibi vinum Graecum sic facito: Musti q. XX in aheneum aut plumbeum infundito; ignem subdito. ubi bullabit vinum, ignem subducito. Ubi id vinum refrixerit, in dolium quadragenarium infundito; seorsum in vas aquae dulcis q. I infundito, salis M. I; sinito muriam fieri.

II. Ubi muria facta erit, eodem in dolium infundito. Et calamum in pila contundito, quod sat siet; sextarium unum eodem in dolium infundito, ut odoratum siet. Post dies XXX dolium oblinito. Ad ver diffundito in amphoras; biennium in sole sinito positum esse; deinde in tectum conferto. Hoc vinum deterius non erit quam Coum.

Prevod:
I. Ako je vaš nekretnina udaljena od mora, ovako se pravi Grčko vino: 20 quadrantala (524 l) vina sipati u kotao koji mora biti od čistog bakra ili olova; založiti vatru ispod njega. Kada vino počne da baca mehuriće, vatru ispod ugasiti. Kada se ohladi vino, sipati ga u posudu od gline od 40 quadrantala (1048 l); u odvojenoj posudi sipati 1 quadrantal slatkovodne vode  (26,20 l) i 1 modius soli (9 kg); da postane slana voda.

II. Kada se so rastvori, vino i vodu pomešati; sektar (0,5 l) mešavine sipajte u posude i nakon svakih 30 dana ih promućkajte. Pustite da dve godine odstoji na suncu; a zatim ga skladištiti u podrumu. Ovo vino neće biti gore nego vino Coum.

Pogledati Aquae marinae concinnatio - Priprema morske vode.

De agricultura - 184g p.n.e.
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)





Merne jedinice:
modius = 8,736 kg
quadrantal = 26,20 l; 20 quadrantal = 524 l; 40 quadrantal = 1048 l
sextarius =  0,546 l

Za detaljnije informacije pogledati Merne jedinice.





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.





Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160 g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.


Pročitajte više >>                                                                       << Vratite nazad