Antičko vino: De exili et miseria vinea reficienda - Kako zaštititi bolestan vinograd

Rimska tradicionalna kuhinja IV - V vek n.e.

Originalni tekst:
Hoc tempore, si terra exilis in vinea est et vinea ipsa miserior, tres vel quattuor lupini modios in iugero sparges atque ita occabis. Quod ubi fruticarit, evertitur et optimum stercus praebet in vineis, quia laetamen propter vini vitium non conuenit inferre vinetis.

Prevod:
U ovom trenutku ako vam je vinograd i vinova loza u bednom stanju, posejte tri ili četiri modiusa vučike po jugeru (hektaru) zemlje. Kada vučika iznikne, to će povratiti zemlju, a ono su savršeno đubrivo za vinograde. Đubrivo nije pogodno za vinograde jer to utiče na kvalitet vina.

Ovo se pravi u avgustu mesecu.

Palladius Rutilius Taurus Aemilianus
Opus agriculturae

Merne jedinice:
modius = 16 sextarius = 8,736 l

Za detaljnije informacije pogledati Merne jedinice.





Vučika (lat.Lupinus sp. – L. Luteus, L. Albus, L. Angustifolius). Rod vučika ima oko 100 vrsta, od kojih najveći broj raste u Severnoj Americi, a manji u Sredozemnoj oblasti. Naziv roda Lupinus dolazi od latinske reči lupus, odnosno vuk, a ukazuje da ove biljke mogu da opstanu i na oskudnom zemljištu. Gajenje Lupinus – vrsta proteže se još iz doba Egipćana i Rimljana. U to vreme su gajene najčešće zbog semena koje je korišćeno za ishranu stoke. On takođe obogaćuje zemljište pomoću korisnih bakterija koje pretvara u azot. Semenke lupine sadrže veliku količinu alkaloida među kojima lupanin, anagirin, spartein. Lupina može da izazove trovanje kod životinja, koje se izražava kroz vrtoglavicu i nekoordinisane pokrete. Kod ljudi trovanje može da se dogodi pri konzumaciji semenki lupine koje nisu termički obrađene prema uputstvu - kuvanje semenki nekoliko puta menjajući vodu dok se ne otkloni gorčina. Seme lupine sadrže 50 % proteina, vrlo malo kalorija i masnoća i imaju vrlo niski glikemijski indeks. Ne sadrže laktozu, gluten i holesterol te na naš organizam deluju alkalno, odnosno neutraliziraju njegovu kiselost. Lupina je bogata i esencijalnim masnim kiselinama, mineralima, kalcijumom, magnezijem, gvožđem, hromom, cinkom i antioksidantima, beta karotenom i vitaminom E te važnim vitaminom B12, a što je još važno za razliku od soje, ne proizvodi se genetski modifikovana, samim tim velika je konkurencija soji što se tiče zdrave hrane.





Palladius Rutilius Taurus Aemilianus - Rutilius Bik Emilijan Palladius, takođe poznat kao Palladius, bio je rimski pisac u drugoj polovini 4. veka n.e. ili prvoj polovini 5. veka nove ere. On je uglavnom poznat po svojoj knjizi o poljoprivredi, Opus agriculturae, poznata i kao De re rustica.
Palladii su bili istaknuta galska porodica, a ime Palladius je verovatno prezime, preuzeto od nadimka koji znači - stara škola. Palladius se dosta oslanja na ranije poljoprivredne pisace, uglavnom Columella i Gargilius Martialis, on takođe izgleda da ima poljoprivredno znanje iz prve ruke i iskustvo kao vlasnika zemljišta u Italiji i Sardiniji.
Opus Agriculturae je rasprava o uzgoju u 14 delova ili knjiga, napisane krajem četvrtog ili početkom petog veka nove ere. Prva knjiga je opšta i uvodna. Knjige od 2 do 13 daje detaljna uputstva za tipične aktivnosti na rimskom farmi za svaki mesec u godini, počevši sa januarom. Četrnaesta knjiga, de Vet medicina, je otkriven tek u 20. veku, i daje uputstva za negu životinja i elemenata veterine.
Poljoprivredni spisi Palladiusa se mogu uporediti sa onima od Marcus Priscus Cato, Marcus Terentius Varo, a posebno Lucije Junije Moderatus Columella, čiji je De Re Rustica služio kao model Palladiusu.


Pročitajte više >>                                                                         << Vratite nazad