Antičko vino: Quo labra doliorum circumlinas, ut bene odorata sint et nequid viti in vinum accedat - Kako vinu dati dobar miris

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Originalni tekst:
I. Quo labra doliorum circumlinas, ut bene odorata sint et nequid viti in vinum accedat. Sapae congios VI quam optimae infundito in aheneum aut in plumbeum et iris aridae contusae heminam et sertam Campanicam P. V bene odoratam una cum iri contundas quam minutissime, per cribrum cernas et una cum sapa coquas sarmentis et levi flamma.
II. Conmoveto, videto ne aduras. Usque coquito, dum dimidium excoquas. Ubi refrixerit, confundito in vas picatum bene odoratum et oblinito et utito in labra doliorum.

Prevod:
I. Prekriti obod buradi vinom kako bi se dobio dobar miris: 6 congii (19,65 l) najbolje sape, stavite da se kuva u olovnom ili bakarnom kotlu. Uzeti heminu (0,273g) suvog drobljenog irisa  i dodati u kotao sa sapom.
II. Kuvati na laganoj vatri, stalno mešati da bi se sprečilo da ne zagori; nastaviti kuvanje dok se polovina sadržine ne ukuva. Kada se ohladi, zapečatiti i koristiti za prekrivanje oboda buradi.
Sapa je prekuvani sirup šire.

De agricultura - 184g p.n.e
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)

Merne jedinice:
congius = 3,276 l, 2 congius = 6,55 l, 6 congius = 19,65 l
hemina = 0,273 l, 5 hemina = 1,365 l

Za dodatne informacije pogledati Merne jedinice.





Iris ili perunika (lat. Iris) je rod  skrivenosemenica koji obuhvata između 200 i 300 vrsta biljaka. Sve su višegodišnje biljke sa podzemnim stablom u vidu rizoma ili lukovice. Latinsko ime roda potiče od grčke reči za dugu odnosno od imena grčke boginje duge, glasnice bogova Iride (grč. - duga), a naš naziv perunika dolazi od imena vrhovnog staroslovenskog boga gromovnika Peruna i njegove žene, boginje Perunike. Boginja Irida je kao glasnica bogova, dugom šarala sa visina prenoseći poruku na Zemlju. Tamo gde bi duga dotakla tlo, kao i munja boga gromovnika Peruna, izrastala je perunika, svaki put druge boje. Iris je simbol novog života i besmrtnosti, a u Japanu plemenitosti i hrabrosti, za vreme vladavine Karla Velikog koristi se kao francuski kraljevski simbol.





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.





Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.


Pročitajte više >>                                                                      << Vratite nazad