Antička kuhinja: Aliter in phoenicoptero - Kuvani flamingo

Originalni tekst:
Aliter: assas avem, teres piper, ligusticum, apii semen, sesamum frictum, petroselinum, mentam, cepam siccam, caryotam. melle, vino, liquamine, aceto, oleo et defrito temperabis.

Sastojci:
1 kg fileta mesa flaminga
1 kašičica mlevenog crnog bibera
1 kašika selena, sitno seckano
30 ml vinskog sirćeta
4 kašike maslinovog ulja
1 kašika prženog susama
1 kašika semena celera
30 ml defrituma
30 ml liquamena
1 kašičica meda
1 kašika peršuna, sitno seckano
1 kašika nane, sitno seckano
2 glavice crnog luka
100 g urmi, sitno seckano
100 ml belog vina
1 kašičica skroba
so

Priprema:
Stavite meso flaminga u veliki lonac, pokriti sa vodom i dodati soli, luka i malo vina i kuvajte lagano 2 ½ sata da se dobro skuva ali da se meso ne raspada.
Za sos pomešajte biber, selen, susam, nanu, celer, peršun i grubo izmešajte da dobijete pastu. Dodajte vino i urme u pastu i mešanjem sjedinite. Zatim dodati med, liquamen, defritum, skrob i maslinovo ulje, izmešati i ostaviti da odstoji 30 minuta.
Sos i meso sjedinite i dinstajte 15 minuta.
Ovo jelo može da se služi toplo ili hladno, posuto biberom.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Flamingo ili plamenac (Phoenicopterus) je naziv za vrste ptica iz istoimene familije (Phoenicopteridae), odnosno reda (Phoenicopteriformes). Od pet vrsta flaminga u svetu, dve se pojavljuju u Zimbabveu: veliki flamingo (Phoenicopterus ruber) dugačak 140 cm i mali flamingo (Phoenicopterus minor) 100 cm. Flamingo nije stalno nastanjen u Zimbabveu (ne gnezdi se) ali su redovni prolaznici. Uglavnom se pojavljuju u suvoj sezoni (maj-oktobar). Flamingosi žive u Africi, Srednjoj i Jugozapadnoj Aziji, Južnoj Evropi i Južnoj i Srednjoj Americi. Na jugu Španije i Francuske gnezde se ružičasti flamingosi (Phoenicopterus roseus), najveća i najraširenija vrsta. Ova vrsta visoka je oko 130 cm i nastanjuje Afriku, Aziju i Južnu Evropu. Kod Vredena, mesta na granici između Nemačke i Holandije, živi mala, ne jako stabilna kolonija sastavljena od raznih vrsta flamingosa. To je najsevernija kolonija flamingosa na svetu. Za vreme obroka, flamingo mora da okrene svoju glavu naopačke, kako bi filtrirali hranu iz vode, a u ovom naizgled nezgodnom položaju provode i po nekoliko sati dnevno. Živopisna ružičasta boja ovih ptica potiče od alfa i beta karotena, kojeg u obilju ima u njihovoj hrani, i to u plavo-zelenim algama i sitnim ljuskarima. Flamingo jede i semenje i mekušce. Hrani se tako što svojim dugim nogama, na kojima ima i male plovne kožice, udara po muljevitom dnu kako bi izmešao komadiće hrane sa vodom, a ponekad i pliva ili roni, slično kao patka. Ove ptice su veoma društvene. Žive u kolonijama koje mogu okupiti i desetine hiljada primeraka. U istočnoj Africi primećene su kolonije od milion ptica. U šestoj godini života sposobne su za reprodukciju. Ne postoji sezona parenja, ali se to obično dešava posle kiša, kada ima najviše hrane. Zbog usklađenog ponašanja u koloniji, sve ptice odgajaće mlade u isto vreme. Oba roditelja na smenu leže na jajetu iz kojega se posle 26 do 31 dan izleže belo ili sivo pile svetlocrvenog kljuna i crvenih ili ružičastih nogu.
Naziv flamingo dolazi od španske reči flamengo, koja pak dolazi od provansalskog flamanc od flama (flame - plamen) i germanskog sufiksa ing, sa mogućim uticajima reči kao što je Fleming. Sličnu etimologiju ima i latinizovan grčki termin Phoenicopterus, od grčke reči φοινικόπτερος- phoinikopteros, koja doslovno znači "krvavo crveno perje".





Susam ili sezam (lat. Sesamum indicum) potiče iz tropske Azije i južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra. Gaji se radi semena najviše u Kini, Indiji, Sudanu i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva. Semenke susama nisu samo ukusan dodatak pecivima i jelima, nego i izuzetno zdrava namirnica koja jača kosti i pomaže u terapiji opekotina i hemoroida. Ako vašem organizmu nedostaje kalcijum, dovoljno je da supenu kašiku ovog semena potopite u 0,5 dl jogurta i ostavite da prenoći. Ujutru mešavinu pojedite na prazan stomak, a postupak ponavljajte iz dana u dan, sve dok vam ne bude bolje.
Susam je jedna od najstarijih gajenih biljaka na svetu, njegova istorija upotrebe seže 3600 godina unazad. Egipćanima je to bio omiljeni prirodni lek, a u Vavilonu se verovalo da mešavina susama i meda produžava lepotu i mladost, grčki i rimski vojnici su ga koristili kao sredstvo za snagu i energiju.
Med sa susamom je kombinacija koja bi trebalo češće da se nađe u vašem jelovniku. Ne samo da je odličnog ukusa, već je i prava riznica zdravlja. Ova prirodna smesa je odličan izvor vitamina, naročito onih iz grupa E, A i B, kao i minerala i omega 3 i 6 masnih kiselina. Preporučuje se da se uzima u jutarnjim satima na prazan stomak. Susam i med u kombinaciji jačaju imunitet, leče stomačne tegobe, i izuzetno su blagotvorni u slučajevima gastritisa, kolitisa i čira. Pored toga, ova mešavina jača kosti, stimuliše mentalne aktivnosti, povećava fizičku izdržljivost i poboljšava kvalitet i zdravlje kose i kože.


Pročitajte više >>                                                                   << Vratite nazad