Ovo predjelo ili salata potiče iz Ahemenidskog perioda (6-4. vek p.n.e.),
kada je hrana imala ritualnu i simboličku funkciju. Kombinacija voća i bilja
služila je kao predjelo ili osvežavajuća zakuska pre glavnog jela. Ime je
dobila od reči Mive što znači sveže ili sušeno voće, Va što znači i ili sa i
reči Sabzi što znači bilje, zeleni začini ili povrće. Persijanci su verovali
da voće simbolizuje život i plodnost, a bilje čistotu i obnovu. Takva jela
su bila deo svečanih obreda i praznika, naročito za vreme Novruza, persijske
Nove godine i prolećnih rituala. U tradicionalnoj persijskoj kulturi voće i
bilje je simbol proleća, plodnosti i vitalnosti.
U zoroastrijanskim obredima hrana je bila sveta. Voće i bilje su se služili
kako bi se počelo sa čistim i svetim zalogajem, oslobađajući duh i telo od
negativnih uticaja. U tekstovima Aveste bilje i voće se spominju kao darovi
Ahura Mazde i Armaiti, boginje zemlje. Jelo se jede polako, sa zahvalnošću,
jer se smatra da svaki zalogaj prenosi energiju prirode i božansku zaštitu.
U srednjem veku i za vreme safavidske Persije (16.-18. vek) jelo je
evoluiralo u oblik lagane salate ili predjela sa svežim sezonskim voćem,
(jabuka, šljiva, nar i kruška), svežim biljem (peršun, nana, mirođija), i
dodacimapoput oraha, badema i laganih preliva (med, ulje). Servira se kao
prvi tanjir svečane gozbe i predstavlja simbol zdravlja i prosperiteta.
danas se u Iranu i centralnoj Aziji priprema na istvetan način sa istim
nazivom, poslužuje se kao hladna salata ili dekorativni tanjir za vreme
praznika i kod svakodnevnih obroka. Funkcija takođe ostaje ista, osvežiti,
očistiti i simbolizovati zdravlje i plodnost.
Što se tiče same simbolike jela ona je maltene potpuno ista kroz vekove.
Voće predstavlja simbol vitalnosti, plodnosti i večni život, bilje
simbolizuje proleće, obnovu i čistotu, orašasti plodovi dugovečnost i
mudrost, a med ili ulje, svetlost i zaštitu, hleb je simbol zemlje i
blagostanja.
Kroz vekove se menjao način konzumacije i serviranja tako da se ovo predjelo
za vreme Ahemenidskog perioda (6.-4. vek p.n.e.), jelo tako što bi se sveže
voće i bilje rolovalo u hleb isto kao i Mile va sabzi, bilo je predjelo i
ritualni zalogaj pre glavnog obroka. smatrali su da je hrana most između
čoveka i prirodnih sila. dar Ahura mazde i Armaiti. U zoroastrijskim
ritualima (5.-3. vek p.n.e.), kombinacija voća i bilja se služila u
ritualnim činijama, uz molitvu (Haoma-rituali). Funkcija ovog jela je da
pročisti duh i telo pre svečanog obroka ili molitve. Za vreme srednjeg veka
i safavidske Persije (16.-18. vek), ovo predjelo se služilo kao dekorativni
tanjir sa sezonskim voćem i svežim biljem, posuto orasima i preliveni medom
ili uljem. To je bilo svečano predjelo na gozbi, a simbolika je bila da je
voće vitalnost i dug život, bilje je zdravlje i proleće, a orašasti plodovi
mudrost i snaga. Danas se ovo predjelo ili salata, u Iranu, servira za vreme
persijske Nove godine, Novruz, ili svakodnevno. Osvežava, otvara apetit i
simbolizuje plodnost i zdravlje, to je zahvalnost zemlji i prirodi, ritualni
karakter je ublažen ali energetski i dalje snažan.
Ključni aspekti ovog predjela da je to sveti zalogaj gde crveno voće, zeleno
bilje i orašasti plodovi simbolizuju život, obnovu i svetlost i imao je
veliku ulogu u kulturi, od ceremonijalnog do svakodnevnog ali uvek sa
simboličkim značenjem.
Prilikom jela Mive va sabzi, Persijanci bi izgovarali molitvu:
Mive va sabzi, zindagva ašajih, šadiva barakat
U prevodu:
Voće i bilje, život i istina, radost i blagostanje.
Jelo nije samo hrana već most između prirodnih sila i čoveka, simbol
ravnoteže i harmonije.
Ovo sveto predjelo ili ritualni obredni zalogaj pre glavnog jela se pravio
na sledeći način:
Sastojci:
100 g svežeg bilja, peršun, nana, korijander, mirođija, mladi luk
150 g svežeg voća, šljive, jabuke, kruške, nar (po sezoni)
nekoliko orahovih jezgra ili badema
par kapi susamovog ili maslinovog ulja
prstohvat soli
par kapi meda
Priprema:
Bilje oprati u hladnoj vodi i ostaviti da se osuši, nakon toga ga iseckati
na sitne listove i stabljike. Voće očistite, po potrebi oljuštite i isecite
na male komadiće. Ako koristite nar, izvadite semenke i poslužite cele. U
plitku posudu stavite prvo bilje, u krug, kao podlogu. Na bilje složite
voće, posolite po ukusu. na vrh dodajte orahe ili bademe i lagano prelijte
uljem ili medom.
Raspored na tanjiru bi treba da bude, u centru crveno voće kao simboli sunca
i života, oko centra bilje u obliku zelene krune kao simbol proleća i
obnove, na vrhu su orašasti plodovi kao simboli mudrosti i snage, lagano se
preliva uljem ili medom što simbolizuje dodir božanske svetlosti.
Jelo se služi kao hladno predjelo, jede se rukama ili urolovano u hleb
(nan-e taftun), kao Mile va sabzi, ili u pliću široku činiju od keramike ili
metala da svi mogu videti boje i osetiti mirise, jede se polako, uz
zahvalnost prirodi i bogovima Ahura Mazda i Armaiti. Simbolika jela je
vekovima ista i može se kombinovati sa jogurtom. Svaki zalogaj se smatra
činom zahvalnosti zemlji i božanskim silama.
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti
tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i
od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu
persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu
prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se
postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode
imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Нема коментара:
Постави коментар