Sabzi khordan u prevodu bukvalno znači "zeleniš za jelo" ili "jedenje
zelenila", Sabzi znači bilje, zeleniš, a khordan (čita se hordan) znači
jesti. Međutim to nije samo prevod, to je čitav koncept i ritual, a ne
obično jelo. Sabzi khordan je živi fosil indoevropske civilizacije koji je
preživeo neprekinut 8.000 godina.
Sabzi khordan je ritualna biljna pratnja bukvalno svakom persijskom obroku,
sastavljena od sirovog, nemlevenog zeleniša koje se jede sa hlebom i sirom
kako bi se održala biološka, socijalna i kosmička ravnoteža.
To nije salata ili predjelo, Sabzi khordan je sveže bilje koje se jede uz
obrok, način na koji hleb ili so funkcionišu u drugim kulturama, da bi se
uravnotežilo telo i hrana.
Kratko i tačno, bez folklora, Sabzi khordan nije ni jelo, ni predjelo, ni
salata. Nije jelo, zato jer nema termičku obradu, nema kalorijsku funkciju
obroka, ne jede se da zasiti. Nije ni predjelo jer ne služi da otvori apetit
u gastronomskom smislu, jede se i pre, i tokom, i posle glavnog jela, nema
fiksno mesto u meniju. Nije salata jer se ne meša, nema dresinga, biljke
ostaju cele i odvojene, ne jede se kašikom ili viljuškom.
Tačna definicija Sabzi khordan je da je to ritualna pratnja obroka, on je
živi element stola, biološki regulator varenja, neurološki stabilizator i
simbol kosmičkog poretka (Aša). On ne zamenjuje hranu, već uspostavlja
ravnotežu između tela i duha, hrane i varenja, čoveka i prirode.
Najbliža paralela da je Sabzi khordan kao hleb i so u slovenskoj tradiciji,
kao tamjan u liturgiji (nije jelo, ali je deo obreda), kao vino u
euharistiji (nije piće u običnom smislu). Jedna rečenica za kraj, Sabzi
khordan se ne jede, sabzi khordan se učestvuje.
Sabzi khordan je sirovi biljni pladanj koji se tradicionalno služi uz gotovo
svaki obrok, naročito uz hleb, sir, orahe i glavna jela.
Najčešće biljke su peršun (jafari), korijander (gašniz), mladi luk (piazče),
bosiljak (rejhan), mirođija (ševid), menta (na’na), tarhun
(tarkhun-estragon), rotkvica (torobče) često uz sir (panir), orah i naan.
Ne secka se sitno kao salata, jede se rukom, lomi se hleb, uzima zalogaj
sira i zeleniša. Bilje se ne meša, već se bira list po list. Jede se svesno
i polako. Prati se razgovorom, Sabzi khordan je društveno jelo. Gotovo
obavezno je na porodičnim okupljanjima.
Konzumacija sirovog bilja seže do elamskog i protoiranskog perioda. Smatrano
je darom zemlje (Zam) i znakom ravnoteže. Zeleniš se vezivao za plodnost,
pročišćenje i obnovu.
U zoroastrizmu su biljke svete tvorevine Ahura Mazde, a sirov zeleniš je
životna sila (aša). Jedenje biljaka u prirodnom obliku znači poštovanje
kosmičkog reda. Zbog toga sabzi khordan nije kuvan, nije fermentisan i nije
"pokoreno vatrom".
Simbolika svakog elementa je da je zelenilo životi večnost, mirisne biljke
predstavljaju duhovnu čistoću, sir je zemaljska stabilnost, hleb predstavlja
kosmički krug, orah je simbol
mudrost i mozak, mladi luk simbolizuje
snagu i zaštitu.
Sabzi khordan se poslužuje tokom Novruza (persijske Nove godine), Sabzi je
simbol ponovnog rađanja sveta, povezan je sa Haft-Seen stolom. Bilje
označava pobedu života nad zimom.
U današnjem Iranu reći "Bez sabzi nema obroka" znači da bez veze sa prirodom
nema ravnoteže, bez zeleniša nema zdravlja, bez deljenja nema zajednice.
Sabzi khordan je živa hrana, bliže je ritualu nego receptu.
U daljem tekstu imaćete priliku da pročitate rekonstrukcije ovog jela
zasnovane na istorijskim, etnobotaničkim i ritualnim izvorima. Svaka epoha
ima svoju logiku, izbor biljaka i način konzumacije.
Neolit – proto-Elam, 7000–3000. p.n.e.
Sirovo, divlje, bez simetrije ali količinski precizno. Bilja je ukupno 80
g., mere se listovi i zeleni delovi, bez stabljika, pere se hladnom vodom,
suši se krpom, ne cediljkom, nikad se ne secka sitno,bilje se slaže od
blagih ka jačim.
Sastojci:
15 g divlje rukole
15 g maslačka, mladi list
10 g divljeg korijandera
10 g divljeg komorača
20 g mlade lucerke
10 g divlje nane
Jede se uz grubi beskvasni ječmeni hleb. Divlje bilje bilo je prva hrana
života. Konzumirano je sirovo, neposredno posle branja. Pravilo je bilo ne
seći, ne mešati i jede se list po list, nema sira. Poslužuje se tako što
se u prostoriji stavi jedna kamena ili glinena ploča i na njoj se ređa
bilje u snopovima, hleb je sa strane, jede se rukom, svi uzimaju iz
centra, simbolika je da je jelo zajednički izvor života.
Elamski period (3000–1500. p.n.e.)
Pre poljoprivredne standardizacije ishrana je direktno bila vezana za divlje
i sezonske biljke. Sabzi još nije na poslužavniku, već sakralni snop
zeleniša. Divlje bilje bilo je prva hrana života. Konzumirano je sirovo,
neposredno posle branja. Bilja je ukupno 90 g., mere se listovi i zeleni
delovi, bez stabljika, pere se hladnom vodom, suši se krpom, ne cediljkom,
nikad se ne secka sitno,bilje se slaže od blagih ka jačim.
Sastojci:
20 g peršuna
15 g kopra
15 g divljeg korijandera, list
15 g bosiljka
10 g divlje nane
15 g mladog luka, zeleni deo
so
Prilozi:
80 g ječmenog ili pšeničnog hleba
10 g oraha, 2 polovine
Priprema:
Bilje se ne pere obilno (smatralo se da voda odnosi duh biljke), veže se u
mali snop i jede se uz grubo lomljen ječmeni ili emmer hleb. Simbolika jela
je da snop predstavlja jedinstvo čoveka i zemlje, a gorke biljke otpornost i
snagu.
Ahemenidski period ( 550–330. p.n.e.)
Carstvo sa jakom zoroastrijskom etikom čistoće. Hrana mora biti jednostavna,
čista i uravnotežena. Sabzi khordan je obavezan uz carske obroke, deo je
Novruz ceremonije, prisutan na reljefima Persepolisa (biljni
prinosi). Bilja je tačno 105 g. "zlatni standard" - sedam biljaka,
simetrične mere. Sve mere su po osobi, jer je Sabzi khordan individualni
ritual u zajedničkom obroku. Mere se listovi i zeleni delovi, bez
stabljika, pere se hladnom vodom, suši se krpom, ne cediljkom, nikad se ne
secka sitno,bilje se slaže od blagih ka jačim.
Sastojci:
15 g peršuna
15 g korijandera
15 g bosiljka (rejhan)
15 g mlade mente
15 g mladog luka, zeleni deo
15 g estragona
15 g kopra
Prilozi:
35 g sira od ovčijeg mleka
15 g oraha
pšenični naan
Priprema:
Bilje se slaže po vrstama, jede se rukom, bez seckanja, hleb se lomi, sir se
ne seče nožem. Jede se pre glavnog jela u tišini ili uz blage tihe
razgovore. Simbolika jela je da zeleno predstavlja Aša (kosmički red), a
sirovo bilje istinu.
Poslužuje se tako što se u prostoriji postavlja centralna tacna, bilje se
slaže u krug u centru, redosled je sledeći: peršun, bosiljak, kopar,
korijander, estragon, nana, mladi luk ili vlašac. Oko centra hleb (levo),
sir (desno), orasi (ispred), svi vide sve, ništa se ne preklapa.
Zašto 15 g?
To je količina koja daje aromu, ali ne zasićuje, sabzi nije obrok, već
kosmički balans.
Parćanski period (247. p.n.e.–224. n.e.)
Nomadski i vojnički duh. Sabzi postaje pokretna hrana.
Sastojci:
15 g tarhuna (estragon)
15 g mirođije
20 g divljeg praziluka
20 g rotkvica
so
Prilozi:
40 g sušenog sira od ovčijeg mleka (kašk u ranoj formi)
suvi pšenični naan
Priprema:
Bilje se blago soli, jede se direktno uz sir i sušeni hleb često bez sedenja
jer se tako jača telo i održava ravnoteža u kretanju.
Sasanidski period (224–651 g.n.e)
Vrhunac ritualizacije. Sabzi khordan dobija fiksni oblik kakav danas
poznajemo, bogat je ali još uvek simbolički kontrolisan. Bilje je
ukupno bilo 110 g, mere se listovi i zeleni delovi, bez stabljika, pere se
hladnom vodom, suši se krpom, ne cediljkom, nikad se ne secka, sitno,bilje
se slaže od blagih ka jačim.
Sastojci (kanonski):
20 g peršuna
15 g korijandera
15 g bosiljka
15 g mente
15 g tarhuna (estragon)
20 g mladog luka, zeleni deo
10 g rotkvica
Prilozi:
20 g oraha
40 g ovčijeg sira
100 g hleba
Priprema:
Savršeno opran zeleniš estetski složen na poslužavniku, jede se svakodnevno
uz naan-e sangak, posebno za Novruz. Pravilo je da ako zeleniš ne miriše
onda nije sabzi.
Poslužuje se na srebrnoj tacni tako što se bilje ređa u krug u centru,
rotkvice kao spoljašnji prsten, oko centra hleb (levo), sir (desno), orasi
(ispred), svi vide sve, ništa se ne preklapa, kontrast boja je kosmički
dualizam, ovde je simetrija važnija od obilja.
Zoroastrijski hramovni kanon
U zoroastrijskim hramovima Sabzi khordan nije bio obrok, već ritualni
dodatak uz svakodnevnu ishranu sveštenstva i vernika u posebnim prilikama.
Konzumira se pre ili posle molitve, tokom Novruza i tokom inicijacija. Bilje
mora biti sveže ubrano istog dana, ne sme dodirnuti metal pre konzumacije,
ne seče se nožem (kida se rukom), ne soli se tokom ritualnih dana i ne jede
se noću. Biljke zauzimaju povlašćeno mesto jer su žive i nenasilne.
Sastojci:
20 g peršuna
15 g bosiljka
15 g korijandera
10 g nane
15 g mladog luka, zeleni deo
Prilozi:
80 g čistog pšeničnog hleba
25 g belog sira, bez soli
Bilja je ukupno bilo 75 g. Mere se listovi i zeleni delovi, bez
stabljika, pere se hladnom vodom, suši se krpom, ne cediljkom, nikad se ne
secka sitno,bilje se slaže od blagih ka jačim.
Priprema:
Bilje se slaže po vrstama, jede se rukom, bez seckanja, hleb se lomi, sir se
ne seče nožem. Jede se pre glavnog jela u tišini ili uz blage tihe
razgovore. Simbolika jela je da zeleno predstavlja Aša (kosmički red), a
sirovo bilje istinu.
Dozvoljene biljke po kanonu su:
peršun – simbol asha (kosmičkog reda)
bosiljak (reyhan) – svetost i istina
menta, nana – čistoća misli
mladi luk – zaštita od zlih sila, preporod
korijander – ravnoteža tela
Zabranjene biljke su:
beli luk (previše agresivan)
praziluk (vezan za pogrebne obrede)
fermentisan zeleniš
Zabranjeno je bilo korišćenje noža, smatra se da bi nož narušio aša, jer se
metal se vezuje za rat i nasilje, rezanje biljke je nasilno prekidanje
životne sile. Fermentacija ili kvarenje se smatra delovanjem druj (haosa,
raspadanja), pokvaren zeleniš se ritualno uklanjalo. Zabranjena je i
proždrljivost jer čak i sveta hrana postaje greh ako se jede bez mere.
Zabranjeno je jesti u mraku ili noću jer noć pripada silama nereda, hrana se
uzima samo na dnevnoj svetlosti. Zabranjeno je mešanje sa mesom tokom
ritualnih dana jer biljke predstavljaju čistoću, a meso težinu i ne smeju se
sjedinjavati u svetom kontekstu.
Jesti bez deljenja smatra se duhovnim siromaštvom. Kazne (ne pravne, već
kosmičke) su slabljenje lične ravnoteže i gubitak jasnoće uma. U simboličkom
smislu to je udaljavanje od aša.
Zoroastrizam odbacuje biljke koje "krvare" (mlečni sok), koje se fermentišu
same i koje izazivaju trans (mak, bunika).
Sabzi khordan funkcioniše tako što svaka grupa biljaka aktivira drugi
telesni i nervni odgovor. Mere nisu estetske, one su biološki stabilne.
Blage, otvarajuće biljke su peršun i bosiljak jer sadrže aktivne supstance
kao što su apiol, miristicin, flavonoidi, oni daju efekat podsticanja
lučenja pljuvačke, pripremaju želudac i ne iritiraju, zato ih ima najviše
(20–25 g), služe kao ulaz u obrok.
Aromatične, regulacione biljke su korijander i kopar jer sadrže aktivne
supstance kao što su linalol i karvon, oni daju efekat smanjenja gasova,
stabilizuju varenje i neutrališu gorčinu, zato su u srednjoj meri (15 g),
ne dominiraju, već balansiraju.
Zaštitne, vatrene biljke su nana i estragon jer sadrže aktivne supstance
kao što su mentol i estragol, efekat je da blago ubrzavaju cirkulaciju,
deluju antiseptički i zatvaraju obrok, zato ih nema više od 15 g po biljci
jer veće količine bi preuzele ukus.
Lukovice i rotkvice odnosno mladi luk i rotkvica u sebi sadrže aktivne
supstance kao što su sumporna jedinjenja i izotiocijanati, efekat je da
aktiviraju žuč, podižu telesnu toplotu i daju "uzemljenje". Zato su
poslednje i količinski male (10–20 g).
Zašto se bilje ne seče sitno, sečenjem se oksiduje hlorofil, gube eterična
ulja, efekat kidanja rukom je da je oslobađanje mirisa sporije i
kontrolisano, ukus se razvija tokom jedenja, ne odjednom.
Uloga hleba je ta da skrob vezuje eterična ulja i sprečava iritaciju želuca,
a uloga sira je ta što sir sadrži masti koje zaključavaju aromu i
produžavaju ukus, sadži proteine koji stabilizuju varenje, zato sabzi nikada
ne ide bez hleba i sira.
Na poslužavniku postoji redosled koji bi izgledao ovako, bilje je u centru,
hleb i sir su oko bilja, biljke su nerazrezane i prepoznatljive, ne meša se,
ne melje, ne kuva. Koncept je univerzalan, svaka biljka ima svoj značaj i
mesto.
Ritualni redosled konzumacije Sabzi khordan mora ići strogim redosledom.
Prvo se uzima hleb, mali zalogaj jer "otvara" stomak. Drugo se uzima blago
bilje (peršun, bosiljak). Treće se uzima zaštitno bilje (nana, estragon).
Četvrto, luk / rotkvica "budi vatru tela". Peto, sir, zatvara ciklus, vraća
ravnotežu. Nikada se ne seče sitno, ne meša se i ne jede se samostalno, bez
hleba. Završna reč po ovom pitanju bi bila da ako promeniš mere gubiš
balans, ako promeniš redosled gubiš smisao, ako pomešaš gubiš ritual. Sabzi
khordan radi jer je biološki, hemijski i simbolički tačno podešen.
Sabzi khordan je jedini koji nije ostao samo u hramu, nije postao filozofska
metafora, nastavio je da se jede svaki dan. Sabzi khordan je svakodnevni
ostatak indoevropskog svetog znanja, pojedi zeleno, ostani u poretku sveta.
Zašto ljudi za vreme krize intuitivno biraju hleb, sir i luk?
Ovaj obrazac nije slučajan niti samo ekonomski. On je duboko ukorenjen u
biološkoj, simboličkoj i kulturnoj memoriji.
Biološki instinkt stabilnosti je da hleb daje brzi ugljeni hidrati što znači
da čovek dobija trenutnu energiju, sir je sastavljen od masi i proteina što
čoveku omogućava dugotrajnu sitost, a zeleniš sadži mikroelemente i ima
antiseptičko dejstvo.
U krizama telo traži jednostavno, predvidivo, energetski pouzdanu hranu, ova
kombinacija daje maksimum sigurnosti uz minimum obrade.
U stresu se aktivira potreba za hranom iz detinjstva, hranom bez
komplikacija, hranom koja ne traži odluku.
Hleb, sir i luk smanjuje anksioznost jer nema izbora, nema
iznenađenja, nema luksuza, to je hrana preživljavanja, ne dokazivanja.
Čak i kada se ne zna simbolika hleb se lomi rukom, hrana se deli, jede se
sporo, to su ostaci ritualnog ponašanja koji smiruju nervni sistem.
Istorijsko pamćenje gladi u Srbiji je vezano za ratove, seobe i nestašice.
Ovaj obrazac je preživeo jer uvek je bio dostupan, nikad nije bio zabranjen,
mogao se jesti i u tišini. Savremena brza hrana ne deluje isto jer ima
previše stimulacije, previše izbora, previše soli i šećera, umesto smirenja
pojačava stres. Kada čovek posegne za hlebom, sirom i lukom, on nesvesno
ponavlja drevni obrazac stabilnosti sveta. To nije nostalgija, to je duboka
memorija vrste.
Hrana u snovima i narodnim pričama je najdublji sloj, mesto gde se
kolektivna memorija više ne prenosi pravilima, već slikama.
U tradicionalnim tumačenjima (Iran, Balkan, Kavkaz):
Hleb u snu - sigurnost, povratak osnove
Sir - dom, zaštita, sklonište
Luk - zeleniš - istina, razotkrivanje, pročišćenje
Zajedno, ova tri elementa znače: "Svet je još u redu, iako je opasan."
U pričama i bajkama:
junak dobija komad hleba i luka pre puta
nema gozbe pre iskušenja
skromna hrana daje snagu, ne raskoš
To je narativni ostatak inicijacijskog obreda.
Poslovice i izreke (nesvesna filozofija):
"Bolje suv hleb u miru nego pečenje u strahu"
"Luk i hleb drže čoveka na nogama"
"Ko deli zalogaj, ne boji se noći"
Ove rečenice nisu moralne – one su ontološke.
Zašto se "siromašna hrana" vraća kao ideal. U kasnim fazama civilizacija
dolazi do preopterećenja, gubi se poverenje u složenost, javlja se čežnja za
osnovom. Tada se dešava obrt je luksuz postaje sumnjiv, jednostavno postaje
čisto, siromašno postaje istinito. To vidimo u monaškim pokretima, seljačkim
idealima i savremenom povratku "minimalizma".
Hleb, sir i luk (ili zeleniš) nije jelovnik. To je model sveta, obrazac
preživljavanja, ritual bez religije. Kada sve drugo padne, ovo ostaje.
Konačni zaključak je da Sabzi khordan i njegovi srpski rođaci nisu relikti
prošlosti. Oni su rezervni sistem smisla. Dokle god čovek može da lomi hleb
rukom, deli zalogaj, jede zeleno svet još nije izgubljen.
Sabzi khordan nije recept nego kontinuitet jer je svaka epoha dodala biljku,
značenje i pravilo ponašanja. Ono što se nije promenilo je poštovanje života
u njegovom sirovom, zelenom obliku.
Srbija je kroz vekove delimično ili potpuno izgubila elemente Sabzi khordan
tipa rituala zeleniša, dok je Iran sačuvao kontinuitet od 8.000 godina.
Evo šta je Srbija zaboravila:
1. Kontinuitet jedenja sirovog zeleniša
Iran: Sabzi khordan se jede svakog dana, i ritualno, i kulinarski
Balkan: zeleno se jede uglavnom na praznike (Đurđevdan, Vrbica, Božić,
Uskrs)
Zaboravljeno: svakodnevna praksa
Posledica: ritualna i kosmička simbolika je oslabljena
2. Sirovo, nerazrezano i selektivno bilje
Iran: svaka biljka ima svoje mesto, ne meša se
Srbija: zelje se često kuva ili meša u salatu ili čorbu
Zaboravljeno: integritet biljke, simbolika svakog „tipa“ zeleniša
Gubi se povezivanje sa “životnom silom” i kosmičkim redom
3. Redosled jedenja
Iran: hleb - blago bilje - zaštitno bilje luk/rotkvica - sir
Srbija: nema fiksni redosled, jede se sve zajedno ili samo "zeleno"
Zaboravljeno: ritualni red, koji je čin povezivanja sa kosmosom
4. Snovi i simbolika
Iran: svaka biljka nosi specifično značenje (peršun - besmrtnost, nana -
zaštita, korijander - mudrost)
Srbija: u ritualima (Đurđevdan) značenje biljaka je često prežvakano
folklorno, bez kosmičke dubine
Zaboravljeno je sedam biljaka sa ritualnom funkcijom
Fokus je na zdravlju ili sezonskoj simbolici, ne na kosmičkom poretku
5. Ritualna čistoća
Iran: bilje se pere ritualno, ne seče, ne melje, ne kuva
Srbija: bilje se često kuva, melje, dodaje u jela, čime gubi funkciju “žive
energije”
Zaboravljeno: neoštećena, živa priroda kao izvor energije
6. Proto-Haft-Sin / sedam biljaka
Iran: Sabzi khordan - sedam biljaka - Haft-Sin - simbolika kontinuiteta i
kosmičkog ciklusa
Srbija: nema direktne veze sa godišnjim ciklusom i kosmičkom ravnotežom
Zaboravljeno: duhovna integracija s kalendarom prirode
Sabzi khordan nije obična hrana. To je živi ritual koji traje 8.000 godina,
sa preciznim pravilima, bilje se jede sirovo, ne seče se, redosled i
količina su tačno određeni, a svaki element ima svoju simboliku.
Srbija je zadržala ideju "pojedi zeleno u proleće", ali je zaboravila
svakodnevni ritual, redosled jedenja, simboliku svake biljke, neurološki i
fiziološki efekat. Đurđevdan je možda jedini srpski verski praznik gde se
još uvek poštuje ritual i simbolika biljaka, jede se mladi luk, zelje,
kopriva, ne kuva se, jede se rano ujutru. Sabzi khordan se ne kuva, jede se
uz hleb i sir, ista logika "pojedi proleće da bi živeo godinu"
Bilje aktivira vagusni i enterični nervni sistem, smiruje srce, stabilizuje
creva, postepeno oslobađa serotonin, što dovodi do produženog i kvalitetnog
sna. Hleb i sir doprinose hemijskoj ravnoteži, stabilizuju šećer i masti.
Sabzi khordan je jestivi parasimpatički prekidač, ritam disanja, srca i
creva dovodi u isti takt. Sabzi khordan poboljšava san jer deluje pre sna,
ali i tokom noći, preko tri fiziološka mehanizma koji se međusobno
pojačavaju. Bilje u Sabzi khordan aktivira parasimpatički nervni sistem jer
u sebi sadrže aromatične molekule koji smanjuju aktivnost simpatičkog
sistema (“bori se ili beži”) i povećavaju vagusni tonus. Ključne supstance
su linalol (korijander), mentol (nana), karvon (kopar), efekat je sporije
disanje, niži puls i lakše tonjenje u san.
Mnogo problema sa snom dolazi od gasova, refluksa, blage noćne
hipoglikemije. Sabzi khordan smanjuje gasove (kopar, korijander), hladi
želudac (nana), hleb i sir stabilizuju šećer u krvi, telo ne mora da se
“brani” tokom noći. Ako se jede posle 21–22h mentol i estragon mogu blago
stimulisati digestivni proces koji ulazi u fazu sna. Optimalno vreme za
konzumaciju je 2–3 sata pre spavanja. Sabzi khordan poboljšava san jer
prebacuje telo u parasimpatički režim pre nego što melatonin uopšte počne
da raste.
Sabzi khordan se tradicionalno jede uveče, ali ne prekasno. Stabilizuje
večernju produkciju serotonina i melatonina, creva - mozak - san, 70–80%
serotonina nastaje u crevima, Sabzi khordan, hrani crevnu mikrobiotu,
smanjuje fermentaciju, stabilizuje peristaltiku, a rezultat toga je
ravnomerniji serotoninski signal, pravilnija konverzija u melatonin noću.
Ovo je razlog zašto san postaje dublji, buđenja su ređa, snovi postaju
jasniji, ali mirniji i sprečava noćni simpatički “šum” (nadutost, refluks,
ubrzan rad srca).
U Srbiji nema takav efekat jer zeleno se kuva - nema aromatičnih molekula,
jede se uz meso - simpatička aktivacija, jede se kasno - konflikt sa
melatoninom. Zato zeleniš ne smiruje san.
Redosled jedenja nije estetski, već neurofiziološki i ritualni.
Simbolika:
Zeleno - život, Aša (kosmički poredak)
Sedam biljaka - sedam kosmičkih principa
Sirovo bilje - neoštećena priroda, integritet života
Redosled i ritual - harmonija tela i duha
Sabzi khordan povezuje čoveka sa kosmosom, telom sa duhom, prošlost sa
sadašnjošću. To je jedini “obrok” u istoriji koji je istovremeno nutritivan,
neurološki smirujući, simbolički bogat i vizuelno uređen.
Нема коментара:
Постави коментар