Mile va sabzi nije bilo glavno jelo već sveto predjelo koje se služilo na
početku obroka, između ritualnog obreda i gozbe. Po sastavu je hladno sard
jelo jer ga čine sveže bilje, sir i hleb. Po funkciji to je jelo koje otvara
apetit, čisti nepce i duh jer su bilje i sir smatrani pročišćavajućim
namirnicama. Po načenju služenja ovo predjelo se uvek jelo rukama, urolano u
hleb ili umotano kao mali snop, Mile-valjak, rolnica.
Izraz Mile va sabzi dolazi iz persijske gastronomske tradicije i doslovno
znači štapići ili rolnice od zelenog začinskog bilja ili biljni sveži snop
sa hlebom u zavisnosti od regije Persije. Mile znači štapići, komadi ili
tanke rolnice koje se mogu odnositi na hlenbe štapiće, tanke kore ili na
valjke mesa, reč Sabzi se odnosi na začinsko bilje, najčešće na svež peršun,
korijander, nanu, mirođiju, luk i slično.
Ovo jelo iz perioda Ahemenida i Parta gde su sveže bilje i hleb imali svetu
simboliku, bilje se jelo sirovo uz hleb i sir kao deo svakodnevnih ali i
ritualnih obroka. Bilje je simbolizovalo proleće, život i obnovu, a hleb
zemlju i blagostanje. Zajedno su predstavljali ravnotežu između prirode i
čoveka. Ovakvi obroci često su se jeli uz vino i sir na dvorovima ali i u
narodu, posebno tokom praznika Novruz, persijske Nove godine koja je
počinjala na prvi dan proleća 21-og marta, kada se jedu jela od bilja kao
znak novog života.
Na dvorovima Ahemenida i Parta, Mile va sabzi se jelo uz vino, sir i orahe
pre glavnog obroka, u narodnoj varijanti to je bio jednostavan doručak ili
laka užina poljoprivrednika i pastira. U današnjem Iranu i okolnim zemljama,
njegovi naslednici predjelajela poput Sabzi hordan-sveže bilje uz sir i hleb
i Paneer va sabzi-sir i bilje sa hlebom, isto jelo sa drugim imenom.
Postojala je i ritualna molitva posvećena jelu Mile va sabzi koju su
izgovarali zoroastrijski sveštenici iz perioda Ahemenida i ranih Sasanida
koja se izgovarala pre obroka. Ova molitva nije prepis iz stvarnog izvora,
takvi tekstovi nisu sačuvani, već verna rekonstrukcija zasnovana na stvarnim
frazama iz Avesta (Jasna 9-11, odlomci posvećeni biljnom napitku Haoma) i
staropersijskoj simbolici hrane.
Staropersijska molitva:
Haoma-Afrin-e Sabzi
Ahura Mazda baga vazarka
Haoma pouru-dana, sabzi urvara nana arta,
vanguhi manah jatha aša,
Armaiti zamin, vanguhi gao, spenta urvara
Aja ma, mitra druvantam, fraša
Mile va sabzi-drauga ne dara, aša vahišta rajo.
Prevod na savremeni srpski jezik:
Ahura Mazda veliki bože
Ti koji si darovao Haomu (životni napitak), bilje plodno, hleb pravedni,
neka sve bude u skladu s istinoim (Ašom),
Zemljo, sveta Armaiti, i ti sveta kravo,
dajte snagu bilju i čistoti u duši
Neka ovaj hleb i zeleno bilje ne poznaju laž,
već da budu deo najboljeg reda- Aše Vehište (božanske istine).
Ova molitva bi se izgovarala pre jela, dok se bilje pere i hleb lomi.
Verovalo se da time čovek otvara bilje i iz njega oslobađa duhovnu snagu
zemlje (urvara). Jelo Mile va sabzi se tada nije jeo kao hrana, već kao akt
posvećenja prirodi. Sveštenik bi najčešće u tišini uzeo snop bilja, dodirnuo
ga hlebom i izgovorio poslednji red molitve:
Mile va sabzi-drauga ne dara
U prevodu na srpski jezik:
Mile i bilje-neka ne znaju laž
Što znači da hrana treba da bude čista, iskrena i sveta. Pre samog jela
izgovarala se ritualna molitva:
Mile vasabzi-drauga ne dara, aša vahišta rajo
U prevodu:
Neka mile i bilje ne znaju laž, već da budu deo najbolje istine
Simbolički elementi obreda su da je Ahura Mazda vrhovni izvor života i
predstavlja svetlost i red, Haoma je duh biljaka, eliksir života i
simbolizuje čistoću i snagu, Sabzi, odnosno bilje je dah zemlje i
simbolizuje proleće, obnovu i zdravlje, Nana ili hleb je telo zemlje i
simbolizuje hranitelja, plodnost i blagostanje, Aša je kosmički red i
simbolizuje istinu i pravednost, Drauga je laž koja kvari čistotu hrane i
simbolizuje tminu, kvarenje i neiskrenost.
Ova molitva i jelo su zajedno predstavljali jedan od najstarijih izraza
gastro-duhovnosti na svetu, u staropersijskoj misli hrana nije samo energija
već most između čoveka i prirodne božanske istine. dakle Mile va sabzi je
mnogo više od običnog jela, to je sveti spoj zemlje, bilja i svetlosti koje
su Persijanci smatrali darom Ahura Mazde i koje se jelo uz molitvu i tišinu
kao izraz poštovanja prema prirodi.
Postoji još jedna molitva koja ukazuje na ovo sveto jelo i potiče iz
Ahemenidskog doba (6-4. vek p.n.e.). Ovaj zapis je oblikovan prema stilu
ceremonijalnih tekstova iz tog vremena i upotrebljava staropersijske reči.
Staropersijski zapis:
Mithra framana
Tha arta ahura mazda data,
haoma pouru-čithra ajata.
Nana bara sabzi hama,
ava ta mazda,
drauga ne dara.
Prevod na srpski jezik:
Po zapovesti Mitre
tako je odredio sveti Ahura Mazda,
da napitak i darovi zemlje budu puni života. Hleb i bilje, neka budu
zajedno na trpezi,
neka ih čovek jede u miru,
i neka laž ne bude među njima.
Ovo sveto predjelo ili ritualni obredni zalogaj pre glavnog jela se pravio
na sledeći način:
Sastojci:
2 tanke pogače od ječmenog ili pšeničnog brašna (nan-e taftun ili somun)
50 g svežeg ovčjeg sira
sveže bilje, peršun, korijander, mirođija, nana i luk
nekoliko jezgra oraha ili semenki nara
par kapi susamovog ili maslinovog ulja
so
Priprema:
Hleb se ispeče na kamenu ili u pepelu., bilje se opere u hladnoj vodi i
složi u snop. Na hleb se stavi bilje, sir i orah, urola se u rolnu, to je
Mile. Jede se rukama, polako, uz gutljaj vina, vode ili kiselog mleka.
Sama simbolika jela je da Sabzi (bilje) označava život i simbolizuje
proleće, zdravlje i obnovu, Hleb označava zemlju i simbolizuje plodnost i
blagostanje, Sir je svetlost i simbolizuje čistoću i mudrost, orah ili nar
su plodnost i simbolizuju duhovnu snagu i dugovečnost, ulje je takođe
svetlost i simbolizuje zaštitu od tame i kvarenja.
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti
tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i
od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu
persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu
prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se
postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode
imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Нема коментара:
Постави коментар