Antička kuhinja: Loz-e-safran - Kolač od šafrana

 

Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i ukućanima priuštiti. Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva. Ovaj kolač je nastao u gradu Jazdi. Loz se seče u oblike romba i ređa na zelenom tanjiru, loz znači "romb". U zavisnosti od podneblja i istorijske distance Loz može imati različite filove. Među najpoznatijima su kokos (Loz-e-nargile), pistaći (Loz-e-peste), badem (takođe poznat kao persijski bademov slatkiš Loz-e-badam) i šafran (Loz-e-Safran). Slatki i lepljivi Loz se tradicionalno služi uz vrući persijski čaj. U srpskom jeziku pod pojmom kolač, podrazumevaju se različite vrste peciva, ali se pre svega odnosi na manje slatke komade peciva punjene različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac ili buter, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada). Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika. Recept za ovaj popularni i ukusan kolač potiče iz istorijskog grada Jazda u srcu Persije i jedan je od najstarijih recepata iz Jazda. Grad je poznat po svojim slatkišima i pecivima kao i poslastičarnicama. Iako je kolač nastao u Jazdu, ubrzo je prokrčio put do svih gradova širom današnjeg Irana. Danas možete pronaći različite ukuse kolača Jazdi u različitim gradovima. Iranci ga danas koriste kao branč uz šolju čaja. Odličan je izbor za organizovanje večernjeg okupljanja ili početak bilo kakve zabave.U Jazdu ga ljudi uglavnom služe u ritualnim i verskim ceremonijama. Iako je veoma popularan i omiljen među Irancima, ne koriste ga u zvaničnim ceremonijama, kao što su svadbe. U srpskom jeziku pod pojmom kolač, podrazumevaju se različite vrste peciva, ali se pre svega odnosi na manje slatke komade peciva punjene različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac ili buter, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada). Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika.

Persijski šafran, sa svojim prepoznatljivim ukusom i bojom, ključni je sastojak ovog loza. U slanim jelima možete zameniti šafran kurkumom. U desertima, kurkuma nije zamena. Kolač je veoma jednostavan za pripremu i svi sastojci su bili u svakodnevnoj upotrebi koji su postojali u domaćinstvu ili su se veoma lako mogli naći na tržnicama po veoma niskoj ceni.

Ova vrsta deserta koji su konzumiralisvi svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

600 ml hladne vode

10 vlakana šafrana

200 g omekšalog maslaca

300 g šećera

5 jaja

250 g pšeničnog brašna

maslac za premazivanje pleha za kuvanje

brašno za posipanje pleha

Priprema:

Zagrejte rernu na 180º C. Vodu sa šafranom staviti na vatru i prokuvati. Podmažite pravougaoni oblik pleha za pečenje maslacom i pospite brašnom. Umutite maslac sa 250 g šećera. Dodajte žumanca, jedno po jedno, i dodajte 200 ml vode sa šafranom, naizmenično sa brašnom. Umutite belanca i dodajte ih u testo. Sipajte u pleh i pecite 45 do 50 minuta. U međuvremenu, dodajte ostatak šećera u preostalu vodu sa šafranom, prokuvajte i nakon toga kuvajte na laganoj vatri dva minuta. Izvadite kolač iz rerne, ostavite da se malo ohladi i izvadite iz kalupa. Prelijte kolač dobijenim sirupom i iseći loz na komade u obliku romba. Poslužite loz uz šolju čaja ili kafe.

Jazd je drevni i poznati grad u Iranu i UNESKO ga je prepoznao kao mesto svetske baštine. Jazd je poznat po svojoj istoriji, slatkišima i tradicionalnom arhitektonskom elementu koji se zove "Hvatač vetra" (bạdgy̰r) i koristi se od davnina do danas.Jazd je takođe poznat po svom zoroastrijskom drevnom hramu vatre, Kanat - qnạt - podzemni kanali za transport vode od bunara do površine za navodnjavanje i piće, Jahčal - y̰kẖcẖạl - jah što znači led i čaal što znači jama, je drevna vrsta isparavajućeg hladnjaka, koji se koristio za stvaranje leda zimi i njegovo skladištenje leti.

Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.

Pročitajte više >>                                           << Vratite nazad