Antičko vino: Posca - Poska vino

Rimsko tradicionalno piće III vek p.n.e.

Poska je popularno piće u starom Rimu i Grčkoj, napravljeno je mešanjem kiselog vina ili sirćeta sa vodom, a u kasnijem periodu i sa medom i aromatičnim biljem. Nastala je u Grčkoj kao lekovita mešavina ali od II veka.p. n. e., za vreme perioda rimske republike poska postaje redovno sledovanje za rimske vojnike i svakodnevno piće niže klase, nastavljajući da se koristi tokom cele rimske istorije i u vizantijskom periodu.
Iako je pre svega povezana sa vojnicima i nižom klasom, neki više rangirani Rimljani su pili posku da izraze solidarnost sa svojim trupama. Prema Plutarhu, Marko Porcije Katon Stariji je posebno bio poznat da voli posku, čak je i car Hadrijan pio posku da bi bio "jedan od vojnika".

Recept za običnu vojničku posku je veoma jednostavan.

Sastojci:
1 šolja crvenog kiselog vina ili crvenog vinskog sirćeta
500 ml vode

Priprema:
Dovoljno je pomešati ova dva sastojka i odmah ga konzumirati.

U kasnijem periodu Rimskog carstva recept je doživeo transformaciju tako da su se dodavali sastojci koji su ovo piće učinili ukusnijim.

Sastojci:
1 i po šolja crvenog kiselog vina ili vinskog sirćeta
1/2 šolje meda
1 kašika izdrobljenog semena korijandera
4 šolje vode

Priprema:
Pomešati sve sastojke, staviti da se kuva. Kada proključa skloniti da se ohladi do sobne temperature. Procediti od semena korijandera i poslužiti.
Njegova kiselost ubija štetne bakterije, a dodato aromatično bilje je imalo svrhu i pomagalo je da se prevaziđe loš ukus vode iz lokalnih vodovoda.





Poska se koristila od strane rimske vojske tokom republikanskog perioda kada je ona postala standardno piće za vojnike. Ispijanje kvalitetnih vina se smatrao znak nediscipline, do te mere da su neki generali zabranili konzumiranje uveženih stranih vina. Postala je deo uobičajenih obroka od 1 veka naše ere, hrišćanska Jevanđelja opisuju rimske vojnike koji nude Isusa kiselim vinom na natopljenom sunđeru tokom raspeća.
Poreklo reči Posca se nemože utvrditi sa sigurnošću, postoje dve teorije, prva da je izvedena od latinske reči potor (da pije), a druga od grčkog epoxos (vrlo oštar). Grci nisu imali reč za Posca, po pisanim izvorima Plutarha i po Jevanđelju, koristili su reč οξος - oxos (okos, sirće). Reč je na kraju opstala u grčkom jeziku, a od VI-tog veka nove ere pa nadalje vizantijska vojska je nastavila rimski tradiciju pijenja onoga što nazivaju phouska.


Pročitajte više >>                                                                 << Vratite nazad