Rimska tradicionalna kuhinja IV - V vek n.e.
Originalni tekst:
Vinum de malis granatis conficies hoc modo. Grana matura purgata diligenter in palmea fiscella mittes, in coclea exprimes et leniter coques usque ad medietatem. Cum refrixerit, picatis et gypsatis vasculis claudes. Alii sucum non excoquunt, sed singulis sextariis libras mellis singulas miscent et in praedicta vasa custodiunt.
Prevod:
Vino od nara se pravi ovako. Zrna zrelog nara odvojiti i pažljivo očistiti, odložiti u korpu od palminog lišća. Iscedite ih u presi i stavite da se kuvaju na tihoj vatri dok sok ne uvri i dok se ne smanji za polovinu. Kada se ohladi, sok prespite u posudu i zapečatite gipsom. Neki umesto kuvanja soka stave na svaki sekstar (0,546 l) soka, libru (327,45g) meda pre nego što ga stave u posudu.
Ovo se pravi u martu mesecu.
Opus agriculturae
Nar, šipak, mogranj, granat, granat-jabuka, uličar (lat. Punica granatum) grm je ili drvo koje uspeva u krajevima s toplijom klimom. Nar je polulistopadna biljka, odnosno za vreme blažih zima će zadržati deo svojih listova, dok će za vreme oštrijih zima izgubiti sve listove. Biljka ima uspravne i razgranate grane, a stanište joj je osunčano s visokim temperaturama, tlo vodopropusno, jer biljka ne voli mnogo vlage. Cvetovi su zvonoliki a plod veličine jabuke je žućkasto-crvene boje. Kora ploda je kožasta i ne jede se. Unutar ploda nalaze se jestive, slatke i sočne semenke koje imaju po jednu ovalnu košticu. Koristi se za izradu želea i sokova. Bogat je fosforom, kalijumom, kalcijumom i željezom, a sadrži vitamin E, vitamin B3 (niacin), vitamine B1, B2, B6 i B5 (pantotensku kiselinu). Energetska vrednost 100 ml nara sadrži čak 16% potrebne dnevne količine vitamina C za odraslu osobu i također je dobar izvor pantonenske kiseline, kalija i antioksidantnih polifenola. Plod nara sadrži značajan postotak voćnog šećera - 22%, belančevina 3,6% i masti 0,7%. Posebno je bogat vitaminom C - 1700 mg/100 g i on se prilikom kuvanja ne uništava kao kod drugih čajeva. Seme nara sadrži tragove vitamina C, dekstrin, vanilin, voćne kiseline i oko 9% ulja. U ulju dobivenom iz klice nalazi se 47 mg alfa i beta tokoferola (vitamina E) na 100 grama. Preliminarna naučna istraživanja su otkrila da sok od nara umanjuje faktore rizika od srčanih bolesti koji mogu voditi arterosklerozi i kardiovaskularnim bolestima. Izraelski naučnici su pak otkrili da uzimanje oko 56 grama soka od nara dnevno u periodu od godinu dana dovodi do smanjenja gornjeg krvnog pritiska za oko 21% i znatno pojačava tok krvi u srce. Izraelski naučnik Michael Aviram utvrdio je da sok od nara ima snažnu antioksidativnu moć, snažniju čak i od crnog vina i zelenog čaja. Njihove preliminarne studije pokazale su da je antioksidativni kapacitet soka od nara bio čak tri puta jači od iste količine zelenog čaja ili crnog vina. Zaštitni učinak pripisuju sadržaju fitohemikalija: polifenola, tanina i antocijana. Poreklo ove biljke se različito interpretira. Naučnici tvrde da sok od nara može biti izuzetna pomoć muškarcima koji imaju problem sa erekcijom. Dnevno popijena čaša soka deluje poput vijagre i poboljšava potenciju zahvaljujući obilju antioksidanasa koji dovode do bolje prokrvljenosti polnog organa. Zagovornici tradicionalne medicine poručuju i da se redovnim konzumiranjem nara dobijaju čvrsti nokti, lepa i zdrava koža i kosa, kao i duševni mir. Britanski naučnici dokazali su da svakodnevno konzumiranje nara usporava oksidaciju u DNK u ćelijama, što usporava i proces starenja. U tibetanskoj medicini su koristi nara za zdravlje poznate još odavno - sok od slatkog nara se koristio kod kamena u bubregu, a sok od kiselog nara - kod dijabetesa. U medicini arapskih naroda se sokom od nara lečila glavobolja, angina i želudačno - crevni problemi. Kod Indijanaca se sok od ovog voća koristio kao ambrozija - koristili su ga za podmlađivanje. U kineskoj tradicionalnoj medicini se čaj od kore nara koristio za okrepljenje i protiv upala, kao i stimulans za razmenu materija.
Pojedini autori poreklo nara svrstavaju u regiju Irana, Pakistana, Avganistana i severne Indije, dok je drugi svrstavaju u autohtonu mediteransku biljku. Nar je voće koje su još u antičko doba koristili kao lek, a zbog velikog broja semenki smatrao se simbolom plodnosti koji donosi sreću u kuću. Jevreji veruju da u naru ima tačno 613 semenki, što odgovara 613 zapovedi u Tori. U drevnom Egiptu, u grobnici faraona Amenhotepa je nađen crtež nara. To nikako nije slučajno - za Egipćane je nar bio simbol plodnosti i lek za mnoge bolesti. Drevni Egipćani sahranjivani su sa ovim voćkama jer su verovali da simbolizuje nadu u novi život. U grčkoj mitologiji legenda kaže da je samo zbog jednog zrna nara, boginja plodnosti, Demetra, bila osuđena na gubitak svoje ćerke Persefone, zbog Hada - boga podzemnog sveta. Poreklo nara se vezuje za Afroditu. Prema legendi, ona je zasadila prvo drvo nara, na ostrvu Kipar. Povezanost nara i boginje ljubavi i strasti je zasnovana činjenicom da je voće prepuno semenki, kao simbola plodnosti. Nar je, prema grčkoj legendi, i Heri bio sveta biljka, a kako je Hera bila boginja plodnosti, jasna je reputacija koju nar i danas uživa, ne samo u Grčkoj. Ovo voće se pominje i u mitu o Persefoni. Had je oteo Persefonu i odveo je u donji svet, a njihova je zajednica učvršćena je tako što je ona pojela nekoliko zrna nara, u zamenu za priliku da povremeno pređe reku Stiks i poseti svet smrtnika na površini. Nar je bio obožavano voće i kod proroka Muhameda, a verske slike često prikazuju i Devicu Mariju ili malog Isusa kako u ruci drže nar. Nar je jedan od nacionalnih simbola Jermenije. Nar je zvanični logo mnogih gradova u Turskoj.
Palladius Rutilius Taurus Aemilianus - Rutilius Bik Emilijan Palladius, takođe poznat kao Palladius, bio je rimski pisac u drugoj polovini 4. veka n.e. ili prvoj polovini 5. veka nove ere. On je uglavnom poznat po svojoj knjizi o poljoprivredi, Opus agriculturae, poznata i kao De re rustica.
Palladii su bili istaknuta galska porodica, a ime Palladius je verovatno prezime, preuzeto od nadimka koji znači - stara škola. Palladius se dosta oslanja na ranije poljoprivredne pisace, uglavnom Columella i Gargilius Martialis, on takođe izgleda da ima poljoprivredno znanje iz prve ruke i iskustvo kao vlasnika zemljišta u Italiji i Sardiniji.
Opus Agriculturae je rasprava o uzgoju u 14 delova ili knjiga, napisane krajem četvrtog ili početkom petog veka nove ere. Prva knjiga je opšta i uvodna. Knjige od 2 do 13 daje detaljna uputstva za tipične aktivnosti na rimskom farmi za svaki mesec u godini, počevši sa januarom. Četrnaesta knjiga, de Vet medicina, je otkriven tek u 20. veku, i daje uputstva za negu životinja i elemenata veterine.
Poljoprivredni spisi Palladiusa se mogu uporediti sa onima od Marcus Priscus Cato, Marcus Terentius Varo, a posebno Lucije Junije Moderatus Columella, čiji je De Re Rustica služio kao model Palladiusu.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар