Originalni tekst:
Ut dulcia de melle diu durent: accipies quod Graeci dicunt cnecon et facies farinam et admisces cum melle eo tempore quo dulcia facturus es.
Prevod:
Kako da se dugo zadrži svežina medenjaka: Uzmi biljku šta je Grci zovu Cnecon, samleti je u prah i pomešati sa brašnom i medom dok se bude pravilo testo za medenjake.
Ovde se verovatno misli da treba samleti semenke šafranike.
De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius
Šafranika (Carthamus tinctorius) je mediteranska biljka, iz porodice Asteraceae, poreklom je iz Egipta. Narodna imena su: šafranika, žučica, turski cafran, divlji šafran. U 16. veku je prenesena u Englesku, a odatle se raširila i na druga područja. Šafranika je grmolika jednogodišnja biljka, kožastih, jajolikih i nazubljenih tamno zelenih listova, može narasti do visine čoveka. Cvet je jarko žute do narandžaste boje, koji sušenjem prelazi u crvenu. Šafranika se upotrebljava u farmaceutskoj industriji, prehrambenoj industriji i za bojanje tkanina u tekstilnoj industriji. Cvet se koristi kao sirovina za dobivanje žute i crvene boje. Ulje šafranike se koristi u prehrani, ima visok sadržaj linolne kiseline i vitamina K i E. Postoje dva tipa ulja šafranike. Oleinski tip bogat je omega-9 masnom kiselinom te je primjeren za prženje i kuvanje jer je stabilan na visokim temperaturama, ali ima manju nutritivnu vrednost. Drugi, linolni tip, bogat je esencijalnom omega-6 kiselinom koju organizam nema sposobnost sam sintetizovati, odnosno mora se unositi hranom. Osim u prehrani ulje se koristi i u farmaceutskoj industriji, za negu suve kože. Ulje šafranike vrlo je učinkovito za negu suve kože, kože sklone crvenilu i proširenim kapilarama i vrlo se brzo upija. Linolna kiselina prenosi vitamine A, D, K i E. Njena je uloga i da spreči pojavu akni i mitesera koji nastaju usled prekomernog lučenja sebuma, prirodnog ulja koje se nalazi na koži. Ujedno održava elastičnost kože i sprečava isušivanja, a time i ublažava bore. U novije vreme se genetski modificiranom šafranikom pokušava proizvoditi insulin. Rezultati najnovijeg istraživanja su pokazali kako doza ulja šafranike (oko 1, 2/3 čajne kašičice) može poboljšati dobar holesterol, šećer u krvi, insulinsku osetljivost te smanjiti upale kod žena u menopauzi koje imaju dijabetes tipa 2. Kanadski naučnici su uspeli da genetski modifikuju biljku šafraniku, koja je u stanju da proizvodi insulin. Ovo otkriće moglo bi biti od presudnog značaja za sve obolele od dijabetesa. Insulin je prvi put izolovan 1922. godine, a sada je na pomolu otkriće jeftinijeg načina njegove proizvodnje. Znajući da godišnji troškovi lečenja dijabetesa iznose i do 132 milijarde dolara, ovo će svakako biti veliki napredak. Seme šafranike sadrži 14 – 20% masnog ulja i mnogo belančevina, a koristi se za proizvodnju jestivog ulja i u medicinske svrhe. Njeno masno ulje je bogato linolnom kiselinom koja ima veliki biološki značaj. Samleveno seme odlično je krmno bilje za domaće životinje. Mladi izdanci biljke koriste se kao povrće, naročito sorte bez bodlji koje se mogu koristiti i kao stočna hrana. Semenke šafranike koriste se u prehrani kao začin odnosno kao zamena za vrlo skupi šafran.
Ne znamo kad su ljudi počeli koristiti šafraniku. Prvi sačuvani trag otkriven je na uzorcima tkanina iz egipatskih grobnica, tačnije Tutankamonove grobnice, pa je očito da se počela uzgajati pre nekoliko hiljada godina. Kroz vekove šafranika se uglavnom koristila kao bojilo i nijedna druga upotreba nije imala veće značenje. Moć bojanja koristila se i u kulinarstvu, gdje je šafranika zamenjivala šafran, koji se nekad plaćao zlatom. Otud i ime šafranika, odnosno lažni šafran. U kineskoj biljnoj medicini, šafranika se smatra vazodilatatorom, supstancom koja izaziva širenje krvnih žila. Očito, to se odnosi i na krvne žile vlasišta, te kineski doktori veruju da šafranika pomaže u prehrani korena kose. Šafraniku se koristiti tako da njezinim uljem masirate teme ili usitnite nekoliko kašičica semena i tako dobiveni prah dodate svom biljnom šamponu.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар