Antička kuhinja: Urticae - Kopriva

Originalni tekst:
Urticam feminam, sole in ariete posito, adversus aegritudinem sumes, si voles.

Prevod:
Koprivu beru žene kada je sunce u znaku Ovna, protiv raznih bolesti, ako želite.
Ovo nije recept već uputstvo za upotrebu u narodnoj medicini.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Kopriva (lat. Urtica dioica) je vrsta samonikle jestive biljke roda Urtica koja raste na zapuštenim mestima kao korov. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Kopriva je verovatno najpoznatija samonikla jestiva biljka. Koristi se u ishrani i u medicinske svrhe. Zbog visoko kvalitetnog sastava i lake svarljivosti, kopriva može bit nezamenjljiv izvor vitamina, minerala, hranljivih vlakana, i proteina u uslovima kad pristup gajenim namirnicama nije moguć. Mladi listovi se mogu koristiti kao dodatak supama, salatama i varivima. Po hemijskom sastavu, kopriva je jedna od najlekovtijih biljki. Biljka takođe ima široku industrijsku primenu. Iz stabljike se izdvajaju vrlo elastična i čvrsta celuozna vlakna koja se koriste za proizvodnju konopaca, tkanine i papira. U listovima koprive mogu se naći vitamini: K, B2 i C, kao i karotinoidi, organske kiseline: galne, mravlje, pantotenske, sirćetne. Sadrži značajne količine železa i mineralnih soli: mangana, magnezija, natrija, kalija i kalcija, zatim fosfora i kremene kiseline. Znatan je sadržaj hlorofila, acetil-holina i histamina. Posebno je važan sadržaj glikokinina i sličnih materija koje regulišu sadržaj glukoze u krvi. Kopriva poboljšava rad probavnog sistema, u koprivi se nalaze i flavonoidi koji dobro deluju na rad organizma. Ekstrakt korena ima mnogo železa koji se koristi protiv opadanja kose i pozitivno utiče na krvnu sliku. Deluje kao diuretik i antihemoragik. Kopriva je i jedna od retkih biljaka bogatih titanijem.





Tkanina napravljena od koprive je nađena na lokacijama na kojima su živeli ljudi iz bronzanog doba. Koprivu su stari Grci koristili za masažu protiv reumatskih bolova. Koprivu su koristili i stari Rimljani kao hranu i lek. Dobar deo nemačke uniforme iz prvog svetskog rata bio je od tkanine izrađene od koprivinih vlakana. Siromašni ljudi bi je često jeli u proleće. U germanskoj mitologiji, kopriva je bila simbol boga munje. Prema narodnom verovanju, munja nikada neće udariti u koprivu i od toga dolazi poslovica: Neće grom u koprive. Postoji mit da kad kokoške jedu sušene koprive, poveća se broj izlegnutih jaja.


Pročitajte više >>                                                                          << Vratite nazad