Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u
kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba.
Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do
Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, iako je
postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek
p. n. e.
Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i
dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili.
Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u
pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini
zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani
su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je
poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.
Zanimljivo je da su bogati slojevi društva u Egiptu zbog svoje fizičke neaktivnosti patili od istih bolesti koje muče i današnjeg čoveka, patili su od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, karijesa i drugih tegoba koje je izazivao fizički neaktivan način života. Gojaznost je bila popularna kod bogatijeg sloja stanovništva jer se doživljavala kao znak bogatstva i visokog društvenog statusa, verovali su da su zdraviji, jer su siromašni često umirali od gladi i bolesti, jer nisu bili u mogućnosti da dođu do dobre i kvalitetne hrane ili da se za pomoć obrate lekarima. U slučaju invalidnosti siromašnom čoveku nije preostajalo ništa drugo nego da umre ili da zatraži milostinju.
Ova vrsta hleba je bila rezervisana za bogatiji sloj stanovništva i pravila se na sledeći način:
Sastojci:
200 g pšeničnog brašna
250 ml toplog soka od grožđa odnosno mošta
Priprema:
Dodajte sve sastojke u posudu i zamesite u testo. Uverite se da je sok od
grožđan ili mošt topao. Ako je hladan, zagrejte ga. Ako se mošt ohladi, testo
se ne bi ispravno podiglo. Testo treba da bude malo vlažno. Ako je testo suvo,
dodajte malo vode. Ako je testo previše vlažno, dodajte malo više brašna.Testo
formirati u kuglu. Kada se testo napravi, stavite ga u čistu posudu i ostavite
da se podigne jedan sat na toplom mestu. Pokrijte posudu vlažnom krpom tako da
se ne osuši. Posle 1 sata testo treba da se poveća. Izvadite testo iz posude i
još jednom ga dobro premesite još 3-4 minuta, a zatim isecite na 8 delova -
jufki. Dasku za mešenje pospite brašnom i od svake jufke umesite krug debljine
oko 5 mm, rukom ili oklagijom. Lepinje stavite na pleh posut brašnom i pecite
u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko 8 do 10 minuta.
Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim
pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim
pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb
se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se
kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30
različitih vrsta hleba.
U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi,
susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji
su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro
razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv
podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom
mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub
hleb ostavljao na zube Egipćana.
Нема коментара:
Постави коментар