Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u
kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba.
Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do
Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je
postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek
p. n. e.
Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i
dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili.
Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u
pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini
zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi.
Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga
je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.
Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:
Sastojci:
400 g ječmenog ili pšeničnog brašna
200 ml mlake vode
Priprema:
Stavite brašno u posudu u kojoj će se mešati testo, zatim polako dodajte šolju
vode. Brzo gnječite testo rukama tako da ga preklapate. Nakon 4-5 minuta
gnječenja testo će se formirati u čvrstu loptu. Izvadite loptu od testa iz
posude, stavite je na ravnu površinu i prerežite u 3 dela. Delove testa
razvući u oblik i veličine palačinke i staviti da se peče. Ukupan proces
pečenja ne bi trebalo da traje duže od 2 do 3 minuta, na vrhu testa bi trebalo
da se stvaraju mehurići. Kada se to desi, okrenuti sva 3 testa na drugu stranu
da se peku.
Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim
pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim
pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb
se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se
kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30
različitih vrsta hleba.
U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi,
susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji
su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro
razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv
podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom
mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub
hleb ostavljao na zube Egipćana.
Нема коментара:
Постави коментар