Antička kuhinja: Aiš merehrah - Spiralni hleb

Na grobnici Ramzesa III, koji se nalazi u Dolini kraljeva u Egiptu, prikazana je scena pravljenja i pečenja hleba odnosno peciva. Crteži prikazuju Egipćane kako pritiskaju grožđe nogama, a zatim sok od grožđa nose u pekaru, gdje se pravi testo i formira u različite oblike. Oblik koji se najviše ističe je spiralni hleb. Egipćani su koristili sok od grožđa, kako bi se testo za hleb diglo, jer kiseli sok od grožđa deluje kao kvasac. Crteži dalje pokazuju da kada se testo formira, stavi se u veliku posudu sa ključalom tečnošću pomoću dva dugačka štapića. Nakon toga je izvađen kuvani hleb i stavljen u vertikalnu peć (poznatu danas na arapskom jeziku kao tandor ili tandur i koji vodi poreklo iz Mesopotamije gde se zvao tinuru) gde se peče. Posle toga, ovih hlebovi su stavljeni na tacne i odnešeni iz pekare. Ovo nas navodi na zaključak da mu je ovo bila omiljena vrsta peciva.

Zanimljivo je da su bogati slojevi društva u Egiptu zbog svoje fizičke neaktivnosti patili od istih bolesti koje muče i današnjeg čoveka, patili su od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, karijesa i drugih tegoba koje je izazivao fizički neaktivan način života. Gojaznost je bila popularna kod bogatijeg sloja stanovništva jer se doživljavala kao znak bogatstva i visokog društvenog statusa, verovali su da su zdraviji, jer su siromašni često umirali od gladi i bolesti, jer nisu bili u mogućnosti da dođu do dobre i kvalitetne hrane ili da se za pomoć obrate lekarima. U slučaju invalidnosti siromašnom čoveku nije preostajalo ništa drugo nego da umre ili da zatraži milostinju.

Ova vrsta peciva je bila rezervisana za bogatiji sloj stanovništva i pravila se na sledeći način:

Sastojci:

200 g pšeničnog brašna

250 ml toplog soka od grožđa odnosno mošta

Priprema:

Dodajte sve sastojke u posudu i zamesite u testo. Uverite se da je sok od grožđa ili mošt topao. Ako je hladan, zagrejte ga. Ako se mošt ohladi, testo se ne bi ispravno podiglo. Testo treba da bude malo vlažno. Ako je testo suvo, dodajte malo vode. Ako je testo previše vlažno, dodajte malo više brašna. Testo formirati u kuglu. Kada se testo napravi, stavite ga u čistu posudu i ostavite da se podigne jedan sat na toplom mestu. Pokrijte posudu vlažnom krpom tako da se ne osuši. Posle 1 sata testo treba da se poveća. Izrežite testo na više delova i formirajte svaki komad u malu kuglu. Uzmite svaku kuglu od testa i rukom ga razvaljajte u tanku tubu u obliku kobasice. Počnite da vučete cev ili kobasicu od testa u spiralni oblik, odnosno da pravite oblik puža. Stavite svaki od formiranih spiralnih hlebova u ključalu vodu. Kuvati 2 minuta. Nakon 2 minuta, spiralno testo izvadite iz kipuće vode koristeći kašiku ili štapiće i stavite da se peče.

Ramzes III. (na gornjoj slici) poznat i kao "veliki bog" je bio egipatski faraon XX. dinastije, koji je vladao od 1186. g. p. n. e. do 1155. g. p. n. e. kraljevskim imenom Ra-messes Heka-iunu User-maat-re Meri-amun.

Ra-messes – Oblikovao ga Ra

Heka-iunu – Vladar Iuna

User-maat-re – Moćna je pravda Ra

Meri-amun – Drag Amonu

Bio je drugi vladar po redu XX Dinastije, on je bio sin Setnakht i majke kraljice Tiaj – merenese. Ramzes III je imao dve žene Titi i Isis, kćerku Titi i sedam sinova: Kha-em-vaset, Para-hir-en-emef, Set-hir-khopshef, Amen-hir-khopshef, Ra-messes IV, Ra-messes V, Ra-messes VI. Vladavina Ramzesa III je trajala, po egipatskom kalendaru od Prve godine 26-tog dana Prvog Šemua do 32-ge godine 15-tog dana Trećeg Šemua, ili 31 godinu, jedan mesec i 15 dana, od marta 1186. g. p. n. e. do aprila 1155. g. p. n. e.  Zahvaljući Antoni  Harisu (1790–1869) koji je odgonetnuo papirus na kome je zapisano o zaveri koja je prethodila smrti Ramzesa III, danas znamo da je zaveru protiv faraona pokrenula i organizovala njegova druga žena Tita, a kojoj su pomogle i konkubine iz harema Ramzesa III. Nezadovoljna saznanjem da će naslednik Ramzesa III biti Ramzes IV, sin Izis i Ramzesa III, a ne njen sin Pentavera, ona je sa još 40 ljudi organizovala zaveru. Iz zapisa na papirusu se ne vidi da li je zavera uspela, ali 17 dana posle je umro Ramzes III. Posle smrti Ramzesa III se sudilo grupi zaverenika i oni su, svih 40 bili osuđeni na smrt. Nije dokazano da li su oni krivi za Ramzesovu smrt i na koji je način on umro, postoje dve verzije njegove smrti. Po prvoj verziji je ubijen zmijskim otrovom, jer je u njegovoj ruci pronađena amajlija protiv zmijskih ujeda. Po drugoj verziji faraon Ramzes III je umro od presecanja grkljana, a to je pokazala je nova studija, koju je uradio paleopatolog na italijanskom Insitutu za mumifikaciju, Albert Zink. Skeniranjem njegove mumije nakon što su uklonjeni slojevi zavoja, otkriven je duboki rez na njegovom vratu, najverovatnije napravljen oštrim nožem. CT analiza daje dokaz da su zaverenici ubili Ramzesa III presekavši mu grlo. Grkljan, vrat i arterije brutalno su isečeni i izazvali su trenutnu smrt, veličina reza je bila 7 santimetara. Oštećenja vrata nakon smrti malo su verovatna, budući da je imao ogrlicu koja je do 1886.g. bila netaknuta, a preko nje debeo sloj bitumena. Još jedan dokaz je i pronađeni medaljon u vidu Horusovog oka u rani, a koji je duboko prodro u mekanom tkivu verovatno tokom balzamovanja.

Pročitajte više >>                                                         << Vratite nazad