Antička kuhinja: Aiš baladi - Pravougaoni hleb sa medom

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život, reč baladi znači staro ili tradicionalno.

Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana veoma skupi.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Verzija ovog recepta pronađena je na zidu jedne palate u Tebi, današnjem Luksoru. Prvobitni recept je za pekare tražio da "zgnječi zrno štapićima, upotrebom kamena za mrvljenje zdrobiti žito još finije dok ne dobijete hrpu belog brašna".

Teba u prevodu znači "Nebeski grad" ili grad Amona, to je bio centar vlasti faraona Novog kraljevstva, tu se nalazi monumentalni kompleks hramova posvećen bogu Amonu, njegovoj ženi Mut i sinu Konsu, koji je dograđivan tokom više vekova.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g pšeničnog brašna

300 ml tople vode

1 kašika meda

1 kašika kvasca

1 kašičica soli

1 kašika maslinovog ulja

Priprema:

Pomešajte toplu vodu, med i kvasac i ostavite da odstoji 5 minuta dok ne postane penasto. Dodajte brašno, so i ulje i promešajte dok se ne spoji i formira glatko testo. Ako je testo previše lepljivo, dodajte još nekoliko kašičica brašna. Ostavite testo da se podigne oko 2 sata dok se volumen testa ne udvostruči. Nakon toga testo ponovo mesiti da bi se sav vazduh izbacio. Isecite testo na pola, pokrijte oba komada i ostavite još 10 minuta da odstoji. Izvucite jedan komad testa, pokrijte preostali deo, na blago pobrašnjenoj površini i lagano oklagijom formirajte tanki pravougaonik. Prenesite testo u posudu za pečenje, a zatim sve isto ponovite sa drugom polovinom testa. Pecite hleb 20 minuta, dok ne postane zlatno braon.

Hleb se servira topao i sa maslinovim uljem u koji umačete hleb.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                              << Vratite nazad