Translate

петак, 1. мај 2020.

Antička kuhinja: Utu-sila - Jagnjetina sa mlekom







U slobodnom prevodu sa sumerskog znači jelo pripremljeno sa mlekom.

U religiji drevne Mesopotamije jagnje je bio simbol žrtvovanja bogovima ali i omiljena hrana svih društvenih slojeva.
Jagnjeće meso sadrži mnoge važne vitamine i minerale, odličan je izvor belančevina, gvožđa, cinka, kalijuma i vitamina B i najmanje je štetno po ljudski organizam. Preporučuje se kao prvo meso koje se daje bebama i ljudima s visokim holesterolom i srčanim oboljenjima.

U originalnom tekstu prevedenom sa vavilonske tablice nisu navedene tačne mere sastojaka niti dužina trajanja kuvanja, samim tim se ovaj recept možda i drugačije pripremao. Možda se koristila pečena jagnjetina koja bi se prelila sosom koji bi se pripremio od ostalih namirnica u receptu ili bi to bila neka vrsta supe od mleka i povrća koja bi se služila uz kuvanu ili pečenu jagnjetinu.

U originalnom tekstu prevedenom sa vavilonske tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Originalni tekst preveden sa vavilonske tablice XXV, recept broj 26:

Koristiti meso. Pripremite mleko, dodajte masnoću. Dodajte meso, šargarepu, beli luk, kumin, lovor i so. Sastavite u posudi za kuvanje, dodajte mleko i pospite seckanim peršunom.

Jagnjetina u mleku je posebna po tome što je miris jagnjećeg mesa ublažen, a meso sočnije i ukusnije.

Sastojci:
2 kg jagnjećeg mesa od plećke
2 l mleka
5 šargarepa
5 lista lovora
5 čena belog luka
1 kašika juneće masti
1 kašika soli
1 kašika sitno seckanog suvog kumina
1 veza peršuna

Priprema:
Meso odvojiti od kostiju i iseći na krupnije komade. U odgovarajućoj dubljoj posudi poređati meso, a zatim ga preliti mlekom tako da meso bude potpuno prekriveno mlekom. Jagnjetinu sa mlekom kuvati oko 1,5 h na srednjoj temperaturi vodeći računa da ne kipi. Dok se meso kuva u mleku, pripremiti povrće. Šargarepu, beli luk i lovorov list oprati i očisiti i ostaviti ih cele.
Dno zemljane posude namazati mašću pa poređati šargarepu, beli luk i lovorov list. Kada meso bude kuvano, komade mesa poređati preko povrća, posoliti, posuti kuminom i preliti mlekom  koje je preostalo nakon kuvanja. Posudu poklopiti poklopcem i peći oko sat vremena u rerni zagrejanoj na 200 ̊C, a zatim otklopiti i peći otklopljeno još petnaestak minuta do pola sata na maksimalnoj temperaturi.
Jagnjetinu u mleku služiti toplu. na tanjir servirati meso i povrće, a zatim malo preliti saftom od mleka. Na kraju posuti seckanim svežim peršunom.





Kumin (lat.Cuminum cyminum) je biljka skrivenosemenica, poreklom sa Levanta i južne Azije. Njegovo seme se koristi u kuvanju u formi semenki i praha. Ima i lekovita svojstva. Dosta liči na kim, ali je seme krupnije i drugačije arome.
Ovaj začin možete da pronađete u različitim kuhinjama, zapisi kažu da su ga koristili i drevni Egipćani i stari Rimljani. U zemljama Orijenta koristi se više od 2000 godina kao ljutkasti začin i u medicini. Ukusom podseća na sezam i kim. Mnogi narodi bliskog i srednjeg istoka smatraju crni kumin svetom ili čudotvornom biljkom. Ovome se nije čuditi pošto se biljka spominje i u Bibliji. Crni kumin je pronađen u grobnici Tutankamona, što znači da se još u drevnom Egiptu koristio za razne medicinske tretmane. Pedanije Dioskorides, jedan od prvih lekara stare Grčke koji je napisao prvu knjigu o lekovitom bilju, zapisao je da crni kumin leči glavobolje, probleme sa disajnim putevima, zubobolju i parazite u crevima. Postoji verovanje da je i prorok Muhamed kazao da je crni kumin lek za sve bolesti osim smrti.
A sama biljka se koristi i u medicinske svrhe, jer je jako dobra za probavu i u borbi protiv prehlade. Na srednjem i bliskom istoku crni kumin se smatra za vrlo snažno antikancerogeno sredstvo. Ovaj vrlo lekoviti začin prava je blagodet za organizam jer ne samo da podstiče jačanje imunog sistema, već vam može pomoći i kod gubitka kilograma, i to veoma efikasno. Crni kumin ima visoko nutritivne vrednosti, sadrži monosaharin, kao i polisaharide koji nisu sačinjeni od skroba i veoma su dobar izvor dijetalnih vlakana. Bogat je masnim kiselinama i to onim nezasićenim poput linolne i linoleinska kiseline, poznatijih kao omega 6 i omega 3 masne kiseline. Upravo zbog njih, ova biljka veoma povoljno utiče i održava zdravlje moždanih ćelija i pospešuje cirkulaciju krvi u mozgu. Sadrži arginin koji je veoma važan za trudnice i potpomaže razvoj bebe, a pored toga bogat je karotenom koji se u jetri pretvara u vitamin A, zatim kalcijumom, gvožđem, natrijumom i kalijumom. Vekovima se preporučuje dojiljama za bolju produkciju mleka. Ublažava simptome bolesti probavnog trakta i ojačava imunitet, dok se ulje crnog kumina koristi za mnoge kožne bolesti kao što su ekcemi i čirevi, a koristi se i za lečenje gripa i prehlade.


Pročitajte više >>                                                              << Vratite nazad


Нема коментара:

Постави коментар