Antička kuhinja: Ubanu-sila - Jagnejtina sa bamijom

Bamija ili okra je prvi put spomenuta na asirskim klinastim tablicama koje se bave biljnim lekovima. Zvali su je ubanu, što doslovno znači "prst". Bamija je jedna od najstarijih namirnica, a prema nekim podacima u ishrani su je upotrebljavali i pre 3500 godina, posebno Egipćani koji su je obožavali. I dan danas se koristi širom sveta što zbog jedinstvenog ukusa, širokog načina primene, što zbog lekovitih svojstava.

U religiji drevne Mesopotamije jagnje je bio simbol žrtvovanja bogovima ali i omiljena hrana svih društvenih slojeva.
Jagnjeće meso sadrži mnoge važne vitamine i minerale, odličan je izvor belančevina, gvožđa, cinka, kalijuma i vitamina B i najmanje je štetno po ljudski organizam. Preporučuje se kao prvo meso koje se daje bebama i ljudima s visokim holesterolom i srčanim oboljenjima.

U originalnom tekstu prevedenom sa vavilonske tablice nisu navedene tačne mere sastojaka niti dužina trajanja kuvanja, samim tim se ovaj recept možda i drugačije pripremao. Možda se koristila pečena jagnjetina koja bi se prelila sosom koji bi se pripremio od ostalih namirnica u receptu ili bi to bila neka vrsta supe od bamije koja bi se služila uz kuvanu ili pečenu jagnjetinu.

U originalnom tekstu prevedenom sa vavilonske tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Originalni tekst preveden sa vavilonske tablice XXV, recept broj 25:

Koristiti meso. Pripremite vodu, dodajte masnoću. Dodajte meso, beli luk, crni luk i so. Sastavite u posudi za kuvanje, dodajte ubanu i sirup od nara i pospite seckanim belim lukom.

Sastojci:
500 g jagnjetine, isečeno na kocke
500 g suve bamije
2 kašike juneće masti
2 veće glavice crnog luka, sitno seckano
5+3 čena belog luka, sitno seckano
1 kašičica soli
1 kašika sirupa od nara

Priprema:
Suvu bamiju, veče pre kuvanja, potopiti u vodi. Sutradan procediti, naliti novu vodu, a zatim kuvati 10 minuta. Ponovo je procediti.
Meso jagnjetine iseći na kocke i staviti u posudi i dinstati u rastopljenoj masti dodavajući pomalo vode dovoljno da pokrije meso, poklopite i pustite da se polako kuva na laganoj vatri dok meso ne omekša. Kada je meso malo omekšalo, dodati so i iseckani crni luk i 5 čena sitno seckanog belog luka. Kada je meso gotovo, dodati bamiju i sirup od nara. Naliti još malo vode i prokuvati. Jelo posuti sa tri čena sitno seckanog belog luka.





Bamija ili okra (Abelmoschus esculentus), biljka skrivenosemenica iz porodice Malvaceae, red Malvales, iz tropskih i suptropskih krajeva. Životni vek joj je godinu dana. Hermafrodit, čiji su oprašivači (polinatori) pčele. Dlačice na semenu mahuna mogu biti nadražujuće za neke ljude. Vlakna dobijena iz stabljike služe kao zamena za jutu i stvaranje papira i tekstila. Ova biljka je na prvom mestu bogata vitaminom C, vitaminom K i folatima. Pored toga sadrži zavidnu količinu vlakana od velike važnosti za dobru probavu, stabilizaciju šećera u krvi kao i kontrolu apsorpcije šećera u organizam. Vitamin B koji je zadužen za proizvodnju novih ćelija i folata je od velike važnosti za zdravu trudnoću. Taj vitamin sprečava urođene mane kod beba i pomaže da plod raste i razvija se. Pored folata od velike važnosti je i vitamin C, kojim je bamija veoma bogata. Vitamin C utiče na zdravlje i mladalački izgled kože, pospešuje rast i regeneraciju tkiva što utiče na poboljšanu produkciju kolagena. Od bamije možete napraviti sjajnu masku za lice tako da je kuvate u vodi dok ne omekša u potpunosti, zatim je izgnječite i nanesite na lice. Nakon pet minuta lice isperite, a rezultati će biti vidljivi odmah. Bamija se može jesti sirova, možete je pržiti ili kuvati na pari, a najčešće se koristi u pripremi gulaša, čorbica i supa. Osim toga može pomoći kod respiratornih problema poput astme, reguliše nivo šećera u krvi, pomaže u radu jetre, a pripisuju joj se i afrodizijačka svojstva. Zavaljujući vlaknima i ostalim nutrijentima bamija je veoma delotvorna kad je u pitanju normalizacija nivoa šećera u krvi, a potpomaže i umanjenje simptoma dijabetesa. Bamija traži veliku količinu sunca. Nema velke zahteve za zemljištem, raste na običnom baštenskom tlu.


Pročitajte više >>                                                             << Vratite nazad