Bamija ili okra je prvi put spomenuta na asirskim klinastim tablicama koje se bave biljnim lekovima. Zvali su je ubanu, što doslovno znači "prst". Bamija je jedna od najstarijih namirnica, a prema nekim podacima u ishrani su je upotrebljavali i pre 3500 godina, posebno Egipćani koji su je obožavali. I dan danas se koristi širom sveta što zbog jedinstvenog ukusa, širokog načina primene, što zbog lekovitih svojstava.
Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 3500 g. p. n. e. u gradu Uruk
kada je grad bio pod vlašću kralja Enmerkara.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere
sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam
proizvoljno odredio.
Sastojci:
500 g sveže bamije
400 ml tople vode
100 g juneće masti
6 čenova sitno seckanog belog luka
1 kašičica soli
Priprema:
Bamiju pripremiti tako što odsečete oba kraja bamije, pazeći da se rupe pokažu, a zatim dugo perite pod tekućom vodom.
U šerpi zagrejte mast i potom u njega dodajte beli luk. Propržite ga lagano na vatri. Zatim sipajte toplu vodu i so. Kuvajte sve dok ne počne blago vriti i tada se dodaje očišćena bamija. Jelo je potrebno ostaviti na srednjoj vatri da se krčka oko 35 do 40 minuta.
Bamija ili okra (Abelmoschus esculentus), biljka skrivenosemenica iz porodice Malvaceae, red Malvales, iz tropskih i suptropskih krajeva. Životni vek joj je godinu dana. Hermafrodit, čiji su oprašivači (polinatori) pčele. Dlačice na semenu mahuna mogu biti nadražujuće za neke ljude. Vlakna dobijena iz stabljike služe kao zamena za jutu i stvaranje papira i tekstila. Ova biljka je na prvom mestu bogata vitaminom C, vitaminom K i folatima. Pored toga sadrži zavidnu količinu vlakana od velike važnosti za dobru probavu, stabilizaciju šećera u krvi kao i kontrolu apsorpcije šećera u organizam. Vitamin B koji je zadužen za proizvodnju novih ćelija i folata je od velike važnosti za zdravu trudnoću. Taj vitamin sprečava urođene mane kod beba i pomaže da plod raste i razvija se. Pored folata od velike važnosti je i vitamin C, kojim je bamija veoma bogata. Vitamin C utiče na zdravlje i mladalački izgled kože, pospešuje rast i regeneraciju tkiva što utiče na poboljšanu produkciju kolagena. Od bamije možete napraviti sjajnu masku za lice tako što će te je kuvati u vodi dok ne omekša u potpunosti, zatim je izgnječite i nanesite na lice. Nakon pet minuta lice isperite, a rezultati će biti vidljivi odmah. Bamija se može jesti sirova, možete je pržiti ili kuvati na pari, a najčešće se koristi u pripremi gulaša, čorbi i supa. Osim toga može pomoći kod respiratornih problema poput astme, reguliše nivo šećera u krvi, pomaže u radu jetre, a pripisuju joj se i afrodizijačka svojstva. Zahvaljujući vlaknima i ostalim nutrijentima bamija je veoma delotvorna kada je u pitanju normalizacija nivoa šećera u krvi, a potpomaže i umanjenju simptoma dijabetesa. Bamija traži veliku količinu sunca. Nema velke zahteve za zemljištem, raste na običnom baštenskom tlu.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар