Antičko vino: Vinum ad alvum movendam concinnare - Laksativno vino

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Originalni tekst:
I In vinum mustum veratri atri manipulum coicito in amphoram. Ubi satis efferverit, de vino manipulum eicito. Id vinum servato ad alvum movendam.

II Vinum ad alvum movendam concinnare. Vites cum ablaqueabuntur, signato rubrica, ne admisceas cum cetero vino. Tris fasciculos veratri atri circumponito circum radices et terram insuper inicito. Per vindemiam de iis vitibus quod delegeris, seorsum servato, cyatum in ceteram potionem indito. Alvum movebit et postridie perpurgabit sine periculo.

Prevod:
I. Nekoliko korena crne čemerike ubaciti u amforu grožđa (26,20 l), a kada se fermentacija završi, izvadite čemeriku iz vina; sačuvati ovo vino za laksativ.

II. Priprema laksativnog vina: U korpu odvojiti grožđe za pripremu ovog vina i označiti ga crvenom kredom tako da se kasnije ne pomeša sa ostalim vinom; staviti tri snopa korena crne čemerike i pokriti zemljom. Ovo čuvati odvojeno tokom berbe. U čašu vina staviti cyathus (0,045 l) ovog laksativa i ono će pokrenuti rad creva bez ikakvog rizika.

Merne jedinice:
amphora = quadrantal = 8 congii =  26.20 l
cyathus = 1/12 sextarius = 0,045 l

De agricultura - 184g p.n.e.
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)





Čemerika (lat. Veratrum) je rod otrovnih biljaka iz familije Melanthiaceae, koji se dugo upotrebljavao u narodnoj medicini. U Srbiji rastu dve vrste — bela čemerika (Veratrum album L.) i crna čemerika (Veratrum nigrum L.). Narodni nazivi za belu čemeriku su: bela čmerika, beli kukurek, božičnjak, gorska čemerika, kihavac, planinska čemerika, čemerika. Za crnu čemeriku nazivi su: zdravac, zdravinjak, kukurek, kukurijek, crna čemerika, čma čmerika. Ova biljka raste na livadama, svetlim šumama i na čistinama planinskog i subalpskog pojasa. Ova biljka spada u red vrlo otrovnog bilja gde je mala razlika između lekovite i smrtonosne doze pa je neophodan oprez počev od njenog ubiranja gde obavezno treba koristiti zaštitnu opremu uz obavezno pranje ruku i delova tela sa kojima je ova biljka imala dodir. Biljka je gorkog i oporog ukusa, deluje kao sedativ na srce, a u suvom stanju su je koristili za ušmrkavanje i nazivali je Burmut. U narodnoj medicini male doze ove biljke se koriste u lečenju i snižavanju povišenog krvnog pritiska kao i protiv usporenog rada srca, u lekovite svrhe se koristi rizon sa korenjem koji se vadi posle cvetanja, krajem leta ili u jesen. U spoljašnjoj primeni se koristi kod koštano-zglobnih problema, gihta, raznih vrsta neuralgija i reumatskih bolesti. Čemerika se upotrebljava i u veterinarstvu kao veoma jako sredstvo protiv šuge, vaši, buva.
Čemerika je bila poznata starim Grcima kao lek koji je izazivao povraćanje u slučajevima trovanja hranom. Hipokrat je koristio koren čemerike kod lečenja reumatskih bolova i visokog pritiska, a Kelti su od korena čemerike pravili otrov u koji su umakali vrhove strela. Istoričari su duboko podeljenog mišljenja oko toga što je 323. godine p.n.e. usmrtilo Aleksandra Velikog u palati Nabukodonosora II. u Vavilonu. Teorije variraju od ciroze jetre, preko tifusne groznice i malarije do trovanja. Novozelandski toksikolog Dr Leo Schep, možda je razrešio više od 2000 godina staru misteriju o tome što je uzrokovalo smrt Aleksandra Velikog i smatra da je krivac vino otrovano belom čemerikom. Ono što je ključno, smatra Schep, njenim učinkom se može objasniti Aleksandrova duga agonija u kojoj je bio 12 dana i tokom koje je postao nepokretan i izgubio moć govora. Svi ostali tada poznati otrovi ubili bi ga puno brže.





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.


Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad