Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.
Originalni tekst:
Vinum si voles concinnare, ut alvum bonam faciat, secundum vindemiam, ubi vites ablaqueantur, quantum putabis ei rei satis esse vini, tot vites ablaqueato et signato. Earum radices circumsecato et purgato. Veratri atri radices contundito in pila, eas radices dato circum vitem et stercus vetus et cinerem veterem et duas partes terrae circumdato radices vitis. II Terram insuper inicito. Hoc vinum seorsum legito. Si voles servare in vetustatem ad alvum movendam, servato, ne conmisceas cum cetero vino. De eo vino cyatum sumito et misceto aqua et bibito ante cenam. Sine periculo alvum movebit.
Prevod:
Laksativno vino: Pre berbe, kada su vinova loza još u zemlji, uzmite onoliko korena vinove loze koliko misliš da je potrebno za izradu ovog vina i označite ih; izolovati ih i dobro obrisati. Oko korena loze staviti korene crne čemerike pa pokriti sa starim gnojivom, starim pepelom i dva dela zemlje. Ovo grožđe odvojeno brati; ako želite da sačuvate vino neko vreme kao laksativ, ne mešati sa drugim vinima. Uzmite cyathus (0,045 l) ovog vina, razredite ga vodom i popijte pre večere; i ono će pokrenuti rad creva bez ikakvog rizika.
Merne jedinice:
cyathus = 1/12 sextarius = 0,045 l
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)
Čemerika (lat. Veratrum) je rod otrovnih biljaka iz familije Melanthiaceae, koji se dugo upotrebljavao u narodnoj medicini. U Srbiji rastu dve vrste — bela čemerika (Veratrum album L.) i crna čemerika (Veratrum nigrum L.). Narodni nazivi za belu čemeriku su: bela čmerika, beli kukurek, božičnjak, gorska čemerika, kihavac, planinska čemerika, čemerika. Za crnu čemeriku nazivi su: zdravac, zdravinjak, kukurek, kukurijek, crna čemerika, čma čmerika. Ova biljka raste na livadama, svetlim šumama i na čistinama planinskog i subalpskog pojasa. Ova biljka spada u red vrlo otrovnog bilja gde je mala razlika između lekovite i smrtonosne doze pa je neophodan oprez počev od njenog ubiranja gde obavezno treba koristiti zaštitnu opremu uz obavezno pranje ruku i delova tela sa kojima je ova biljka imala dodir. Biljka je gorkog i oporog ukusa, deluje kao sedativ na srce, a u suvom stanju su je koristili za ušmrkavanje i nazivali je Burmut. U narodnoj medicini male doze ove biljke se koriste u lečenju i snižavanju povišenog krvnog pritiska kao i protiv usporenog rada srca, u lekovite svrhe se koristi rizon sa korenjem koji se vadi posle cvetanja, krajem leta ili u jesen. U spoljašnjoj primeni se koristi kod koštano-zglobnih problema, gihta, raznih vrsta neuralgija i reumatskih bolesti. Čemerika se upotrebljava i u veterinarstvu kao veoma jako sredstvo protiv šuge, vaši, buva.
Čemerika je bila poznata starim Grcima kao lek koji je izazivao povraćanje u slučajevima trovanja hranom. Hipokrat je koristio koren čemerike kod lečenja reumatskih bolova i visokog pritiska, a Kelti su od korena čemerike pravili otrov u koji su umakali vrhove strela. Istoričari su duboko podeljenog mišljenja oko toga što je 323. godine p.n.e. usmrtilo Aleksandra Velikog u palati Nabukodonosora II. u Vavilonu. Teorije variraju od ciroze jetre, preko tifusne groznice i malarije do trovanja. Novozelandski toksikolog Dr Leo Schep, možda je razrešio više od 2000 godina staru misteriju o tome što je uzrokovalo smrt Aleksandra Velikog i smatra da je krivac vino otrovano belom čemerikom. Ono što je ključno, smatra Schep, njenim učinkom se može objasniti Aleksandrova duga agonija u kojoj je bio 12 dana i tokom koje je postao nepokretan i izgubio moć govora. Svi ostali tada poznati otrovi ubili bi ga puno brže.
Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар