Translate

среда, 1. новембар 2023.

Antička kuhinja: Aš-e đo - Varivo od junetine i ječma

 



Aš je jednostavno jelo. Vrste aša zavise od geografskog položaja i od sastojaka koji se na određenom području koriste. Aš može biti vrlo jednostavan i jeftin obrok, a istovremeno vrlo bogat, ako znate kako da ga pravilno začinite. Ova vrsta jela od mesa je bila je rezervisana za malo imućniji sloj stanovništva, mada ga je konzumirao i siromašniji sloj društva, veoma retko i to samo za vreme verskih ili bilo kojih drugih praznika. Od mesa su najviše koristili jagnjetinu, teletinu, junetinu, ovčetinu, piletinu i ribu, a za nacionalno jelo su smatrali kebab, meso nabodeno na ražanj.




Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno "hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.

Treba napomenuti da je ječam koji se dodaje ovom varivu jedna od najstarijih žitarica. Sejao se još u kamenom dobu, kultivisao u starom Egiptu, Mesopotamiji i području evropskih sojenica. U Vavilonu se od njega pravila kaša, hleb i pivo, a u srednjem veku je prženi ječam bio važna životna namirnica.
Uzgajanje ječma je počelo u Mesopotamiji pre devet hiljada godina. Tada su se zrna ječma ručno mlela na stenama, to bi rezultiralo stvaranjem grubo lomljenog zrna. Mesopotamci su ovaj proces oplemenili oko 800. godine pre nove ere, koristeći dva ravna, kružna kamena, naslagana jedan na drugi da bi se mlelo zrno i tako dobilo fino brašno.

Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.

Ova vrsta jednostavnog garm jela sa kojim se hranio imućniji sloj društva se pravio na sledeći način:

Sastojci:
750 g junetine, naseckane na manje komade
100 g leblebija
1 l vode
100 g sočiva
1 veza seckanog peršuna ili korijandera
200 g seckanog mladog luka, praziluka ili vlašca
2 velike kašike maslaca
3 kašičice soli
1 kašičica crnog bibera
1 mala kašika šafrana
250 g ječma
2 srednje glavice crnog luka, naseckanog na tanke kolutiće
2 male kašike sveže nane
200 ml čvrstog jogurta

Priprema:
U veliki lonac stavite leblebije, meso, šafran, biber, 2 kašičice soli i vodu. Kad voda provri smanjite vatru i kuvajte dok meso ne omekša (oko 1 sat).
Kad meso postane mekano dodajte ječam, sočivo, peršun i seckani luk te kuvajte još 40-50 minuta. Povremeno promešajte i dodajte vode ako je potrebno. Za to vreme propržite kolutiće luka na maslacu i kad postanu zlatno smeđe boje sklonite ih s vatre te u to dodajte nanu.
Varivo servirajte u velikoj posudi. Malo proprženog luka umešajte u varivo, a ostatak pomešajte sa jogurtom i ukrasite njegovu površinu.
Kao i kod svakog variva, ukus će biti bolji ako ga ostavite da odstoji preko noći.




Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa i mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran, zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin, kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije šećera iz šećerne trske.




Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.


Pročitajte više >>                                             << Vratite nazad


Нема коментара:

Постави коментар