Translate

понедељак, 1. мај 2023.

Antička kuhinja: Jalanci dolma - Posne sarme od vinove loze





Dolmeh u prevodu s persijskog (farsi) jezika znači "punjen" i odnosi se na razne vrste povrća ili voća punjenih mesom i pirinčem. Istorija dolme ili sarme po jednoj teoriji je vezana za Asirce, starosedoce Mesopotamije, čija istorija seže preko šest hiljada godina pre Hrista. Kako su Asirci kao država obuhvatali zapadni deo Persije, Armeniju, Mesopotamiju, Siriju i dobar deo Anadolije,tako je i dolma preko putnika i trgovačkih karavana osvojila taj deo sveta. Po drugoj teoriji prva dolma ili sarma je napravljena pre 3.000 godina u Armeniji, u današnjem gradu Armaviru.
Kroz veći deo antičkog doba jela od povrća se smatrala hranom siromašnog sloja stanovništva. Obični ljudi nisu mogli sebi da priušte meso, a jela od povrća su bila odlična zamena za vitamine, belančevine i proteine.
Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa i mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran, zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin, kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno "hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.

Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.

Dolma ili na srpskom jeziku sarma je bila veoma ukusna i vremenom je recept, preko trgovačkih karavana, putnika i vojnika, prešao teritoriju persijskog carstva i duboko se ukorenio na teritoriju Balkana gde i danas Srbi, Grci i Bugari prave dolmu odnosno sarmu od vinove loze ali i od kiselog kupusa. Dolma ili sarma se u izvornoj recepturi pravila na sledeći način:

Sastojci:
50 listova vinove loze
1 i po čaša mešavine običnog i maslinovog ulja
3 i po čaše sitno seckanog crnog luka
1 i po čaša pirinča
1 čaša seckane mirođije
pola čaše suvog grožđa
2 i po čaše vode
1 kašičica soli
1 kašika mešavine začina, šafrana i nane
1/2 kašičice mlevenog bibera
1/2 kašičice cimeta
3 kašičice limunovog soka

Priprema:
Listove vinove loze stavite u cediljku. Operite ih hladnom vodom i ocedite. Pirinač prelijte hladnom vodom i ostavite je da odstoji nekoliko minuta.
U tiganj ulijte pola količine ulja i zagrejte ga. Dodajte naseckani crni luk i pirinač te dinstajte na srednjoj vatri oko 15 minuta, dok ne poprime zlatnu boju. Dodajte peršun, mirođiju, suvo grožđe i začine. Pržite još 5 minuta. Potom dodajte ostatak ulja i pola čaše vode. Poklopite i ostavite da se kuva 25 minuta, ili dok pirinač ne omekša. Pustite da se smesa ohladi. Uzimajte list po list i svakom otkinite peteljku. U svaki list stavite jednu veliku kašiku smese i oblikujte sarme. Slažite ih u lonac zapremine od 4 litre, koji ste prethodno obložili lišćem vinove loze. U lonac ulijte dve čaše vode i limunov sok. Kuvajte dok sarme ne postanu sasvim meke. Poslužiti hladno sa komadima limuna.




Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije šećera iz šećerne trske.
Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.


                                                                          << Vratite nazad


Нема коментара:

Постави коментар