Antička kuhinja: Punjeni kolač od smokvi i suvog grožđa

 

Slatkiši su se jeli onda kada se to moglo priuštiti. Među najpopularnijim namirnicama bili su med, urme i punjeni kolači.

Ova vrsta poslastice je bila rezervisana za bogatiji sloj društva. Ovo su mala peciva odnosno punjeni kolači od voća sa orašastim plodovima koji su bili popularni u starom Egiptu i većinom ih je konzumirao siromašniji sloj društva ali u ovom slučaju se ovaj kolač odnosi na bogatiji sloj društva prvenstveno zbog upotrebe suvog grožđa koje je u to vreme bilo isključivo dostupno bogatašima. Obično su se kolači tada punili smokvama, urmama, pistacijama, orasima ili bademima.

U Egiptu je pronađen papirus iz 1552. godne p. n. e. i napominje da su smokve korišćene kao sastavni deo losiona za telo. Egipatska vojska je bila svesna značaja smokve kao hrane, tako da je zabeleženo da je uobičajena osveta nad poraženim narodima bilo sečenje stabala smokve i vinove loze. Korpe sa smokvama bile su i obavezni deo ponuda preminulim vladarima mnogih dinastija. Što se tiče kozmetičke upotrebe postoje podaci da je Kleopatra koristila različite preparate od smokve kako bi joj koža uvek bila mekana. Legenda kaže i da je Kleopatra okončala život uz otrovnu zmiju donetu upravo u korpi sa smokvama. Veruje se da smokve donose sreću i da štite kockare, a koriste se i u ljubavnim napicima, kao i u seksualnoj magiji. Uz pomoć smokve žene navodno mogu začarati svoje ljubavnike. U narodnoj medicini smokva se koristi protiv zatvora, zubobolje, oteklina, tumora, kašlja, bradavica, upale grla, čireva i gnojnih apscesa. List smokve predstavlja simbol požude i seksualnosti.

Ova vrsta slatkiša se pravila na sledeći način:

Sastojci:

Za testo:

250 g brašna

100 g samneha-juneće masti

1 kašika soka od narandže

2 kašike mleka

50 g mlevenih lešnika, ili oraha ili badema

Punjenje:

50 g suvih smokvi

50 g suvog grožđa

25 g oraha

2 kašike soka od narandže

1 kašičica meda

Priprema:

Pomešati brašno, mast, sok od narandže, mleko i lešnike, mesiti dok se ne dobije mekano testo i formirajte loptu i ostavite da odstoji sat vremena.

U međuvremenu pripremite punjenje tako što će te sve sastojke pomešati u avanu i dobro mešati i gnječiti sve dok ne dobijete neku vrstu grube paste.

Od lopte testa otkidajte komade i formirajte male diskove u koje će te stavljati mešano punjenje, stisnite testo, ostavljajući mali otvor za ventilaciju na vrhu ili sa strane. Postupak ponavljati sve dok ima materijala. Premazati medom svaki kolač i staviti da se peče u nauljenu tepsiju na 350 stepeni oko 20-25 minuta.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Bogati su jeli na stolovima čije su ploče bile od zlata, srebra i bronze, a siromašni su jeli na zemljanim stolovima. Iako su bogati imali stolove, većina Egipćana svejedno iz koje klase, jeli su na podu na kome je bila podloga od trske.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad