Inače urme vode poreklo iz pojasa koji se protezao između Egipta i tadašnje
Mesopotamije (danas Irak, Kuvajt, delovi Sirije, Turske). Pronađeni fosilni
ostaci nam govore da datiraju još od pre 50 miliona godina. Egipćani su
koristili plodove osim za konzumaciju u svežem i sušenom stanju i da bi
pravili vino od istih. Par vekova kasnije Feničani su otišli korak dalje pa su
osim vina pravili od urmi sirće, hleb i kolače, koštice su koristili za
ishranu stoke, dok su od drveta izrađivali različite predmete. Urme se u
Svetom Pismu pominju više od 50 puta i predstavljaju simbol blagostanja i
pobede. Mnogi hramovi u Jerusalimu su ukrašeni motivima palminih grana urme.
Ova vrsta slatkiša se pravila na sledeći način:
Sastojci:
200 g svežih urmi
50 g cimetovog praha
100 g grubo iseckanih oraha
100 g mlevenog badema
100 g meda
50 ml vode
Priprema:
Pomešajte urme sa vodom i grubo mešajte da biste dobili grubu pastu.
Dodajte cimet i iseckane orahe. Od mešavine napravite male kuglice i
uvaljajte ih u zagrejani med. Pospite bademima i poslužite.
U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija
domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara,
najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad
otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili
pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe
je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono
izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i
danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.
Bogati su jeli na stolovima čije su ploče bile od zlata, srebra i bronze,
a siromašni su jeli na zemljanim stolovima. Iako su bogati imali stolove,
većina Egipćana svejedno iz koje klase, jeli su na podu na kome je bila
podloga od trske.
Нема коментара:
Постави коментар