U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život,
reč baladi znači staro ili tradicionalno. Ova vrsta hleba je veoma slična
srpskom somunu.
Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su
govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom
prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana
veoma skupi.
Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u
kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba.
Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do
Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je
postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek
p. n. e.
Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i
dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili.
Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u
pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini
zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani
su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je
poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.
Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:
Sastojci:
500 g pšeničnog ili ječmenog brašna
1 kašika masinovog ulja
1/2 kašike kvasca
1 kašičica soli
300 ml mlake vode
Priprema:
Pomešajte brašno, ulje, so i kvasac u velikoj činiji. Napravite udubljenje u
centru i uspite vodu. Postepeno mešajte brašno sa vodom dok ne dobijete mekano
testo. Mesite rukom na dasci za mešanje 15 minuta. Prekrijte činiju čistom
vlažnom krpom. Ostavite na toplom mestu 1,5-2 sata. Izvadite testo iz posude i
još jednom ga dobro premesite još 3-4 minuta, a zatim isecite na 8 delova -
jufki. Dasku za mešenje pospite brašnom i od svake jufke umesite krug debljine
oko 5 mm, rukom ili oklagijom. Lepinje stavite na pleh posut brašnom i pecite
u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko 8 do 10 minuta.
Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim
pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim
pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb
se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se
kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30
različitih vrsta hleba.
U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi,
susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji
su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro
razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv
podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom
mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub
hleb ostavljao na zube Egipćana.
Нема коментара:
Постави коментар