Antička kuhinja: Aiš - Hleb

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

400 g brašna od ječma, prosa ili pšenice

1 šolja mlake vode

Priprema:

Stavite brašno u posudu u kojoj će se mešati testo, zatim polako dodajte šolju mlake vode. Dobro mešati dok se ne formira lepljiva masa (dodati vode ako je potrebno) i ostaviti da se testo digne oko trideset minuta, zatim od testa formirati neku vrstu okrugle pljosnate pogače i staviti u rernu da se peče. Ponekad su dodavani susam, med, bilje, ulje, jaja, voće, a ponekad i ostaci iseckanog mesa.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad