Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 1750 g. p. n. e. kada je Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija. Recept za ovu vrstu mersua je nađen u gradu Nipur-u i skoro je identičan kao i onaj iz grada Mari ali postoji razlika jer iz njega saznajemo da su se za pravljenje mersua koristili i drugi dodatni sastojci i koji sadrže brašno od oraha, pšenice ili ječma, a za fil su se koristile smokve, grožđice, mlevene jabuke, mleveni beli luk, ulje ili maslac, meki ili tvrdi sir, i vino od nara, sirup od nara ili komina.
U originalnom tekstu prevedenom sa vavilonske tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti je precizirana vrsta sira, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio. U nastavku sam prezentovao dve varijante pripreme ovog recepta.
Sastojci:
500 g suvih urmi bez koštica
100 g mekanog sira bilo koje vrste
2 kašičice mlevenog belog luka
1 kašičica maslinovog ulja
1/2 kašičice morske soli
Priprema:
Prva varijanta
Pomešati beli luk, sir, maslinovo ulje i so. Ostaviti da mešavina malo odstoji odnosno da se masa homogenizuje, nakon toga ispuniti urme smesom.
Druga varijanta
Pomešati beli luk, sir, maslinovo ulje i so. Ostaviti da mešavina malo odstoji odnosno da se masa homogenizuje. Urme staviti u posudu i dodati vodu. Staviti da se kuva na srednjoj temperaturi, povremeno grubo mešajući, kuvati sve dok se ne formira gusta pasta. U pastu zatim dodati mešavinu i dobro izmešati. Ostaviti da se ohladi, a zatim od mešavine praviti male kuglice.
Nipur (sumerski naziv je Nibru, a Akadski naziv je Nibbur) bio je jedan od značajnijih gradova Mesopotamije. Grad se nalazio jugoistočno od Vavilona i u 3. milenijumu p. n. e. je bio jedan od najznačajnijih političkih i religioznih središta Mesopotamije. Grad se razvijao od malih seoskih naselja koji datiraju od 6. milenijuma p. n. e. i svoju važnost je temeljio na hramu sumerskog boga Enlila, gospodara oluje, vetrova i stvoritelja čoveka. U Nipuru je pronađen i najstariji plan grada koji potiče iz sredine 2. milenijuma p. n. e. Nipur se ubraja među najveća nalazišta glinenih pločica pisanih klinastim pismom, koji sadrže tekstove verske sumerske literature kao i fragmente zakonika kralja Lipit-Ištara (oko 2100 g. p. n. e.) kao i odlomci sumerskog epa o Gilgamešu. Nipur je izgubio na značaju nakon stvaranja vavilonskog carstva i uvođenja kulta boga Marduka. Nipur je imao veliku političku važnost jer su svi kraljevi morali biti osveštani u njegovim hramovima, zato u mnogobrojnim ratovima nikada nije bio razoren. Čak i posle 1800. g. p. n. e., kada su Vavilonci postavili Marduka kao najvažnijeg boga u Mesopotamiji, Enlil je i dalje bio veoma poštovan, a krajevi su i dalje nastavili da traže legitimizaciju svoje vladavine u Nipuru.
Nakon kraćeg procvata pod Kasitima, značaj Nipura ponovo opada. U doba Seleukida sveo se na tvrđavu dok je u doba Sasanida i tvrđava napuštena. Njegovi ostaci danas se nalaze u blizini sela Nifar u Iraku.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Veoma zanimljivo.
ОдговориИзбриши