U slobodnom prevodu Gir-lam na sumerskom jeziku znači put ili staza obilja.
Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 1750 g. p. n. e. kada je Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija. Recept za ovu vrstu voćnog kolača je nađen u gradu Ur-u. Kolač se služio za vreme kraljevskog banketa Lugal-še.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice su navedene tačne mere sastojaka ali nije navedena vrsta sira niti je preciziran način pripreme. U nastavku sam prezentovao dve varijante pripreme ovog recepta.
Zapis iz grada Ura ovako opisuje dvorski kolač od voća.
Originalni tekst:
Uzeti 1 sila od maslaca, 1/3 sila belog sira, 3 sila od prvoklasnih urmi i 1/3 sila grožđica.
Sila je zapremina od 1 šolje.
Sastojci:
3 šolje urmi
1/3 šolje suvog grožđa
1/3 šolje sira
1 šolja maslaca, rastopljeno na sobnoj temperaturi
2 jaja
200 g pšeničnog brašna
100 ml vode
Priprema:
Prva varijanta
Pomešati sir, otopljeni maslac i suvo grožđe. Ostaviti da mešavina malo odstoji odnosno da se masa homogenizuje, nakon toga ispuniti urme smesom.
Druga varijanta
Pomešati sir, sitno seckane urme otopljeni maslac i suvo grožđe. Ostaviti da mešavina malo odstoji odnosno da se masa homogenizuje. Nakon toga pomešati brašno, vodu i jaja i dobro umesiti. Oblikujte testo u kuglu i stavite na toplo mesto kako bi se podiglo. Nakon dva do tri sata testo će se udvostručiti. Zatim stavite testo na dasku i ponovo ga premesite dok testo ne postane glatko, oblikujte testo u pravougaoni oblik, na njega pospite mešavinu od sitno seckanih urmi, sira i suvog grožđa. Zatim namažite lim za pečenje uljem i pažljivo na njega položite testo, ostavite testo da odstoji još 15 minuta. Zagrejte rernu na 180° C. Pecite kolač 20-25 minuta ili do zlatno-smeđe boje.
Ur je bio grad u južnoj Mesopotamiji, lociran blizu ušća reka Eufrat i Tigar u Persijski zaliv. Sumersko ime ovog grada je Urim. Ur je već bio naseljen u najranijem razdoblju seoskih naselja u južnoj Mesopotamiji, odnosno u Ubaidskom razdoblju. Smatra se jednim od prvih poznatih civilizacija antičke istorije sveta.
Istoričari veruju da se klima na tom području dramatično menjala od prilično kišovitog perioda do velikih sušnih perioda u 3. milenijumu p. n. e., gde su se mala poljoprivredna sela Ubaid kulture spajala u veća naselja zbog potrebe izgradnje velikih centralnih vodovodnih sistema za navodnjavanje da bi se preživela suša. Ur je postao jedno od takvih centralizovanih središta oko 2600. g. p. n. e., tokom trečeg Sumerskog ranog dinastijskog razdoblja.
Arheološko nalazište grada Ur-a se karakteriše po ziguratu koji je još uvek prilično očuvan i ostacima naselja. Nalazište je prepoznatljivo po ruševinama velikog hrama, još uvek u prilično dobrom stanju. Hram je bio izgrađen za boginju Nanu, boginju Meseca u Sumerskoj mitologiji.
Grad Ur je imao povoljnu geografsku lokaciju što je omogućavalo trgovinu kako kopnenim tako i morskim putem što je doprinelo njegovom procvatu. Na osnovu toga grad Ur je stekao ogromnu moć tako da su kraljevi Ura postali stvarni vladari celog Sumera. Ovo se dogodilo tokom prve kraljevske dinastije Ura, koju je uspostavio kralj Mesanepada. Kraj ove dinastije je bio napad Sargona Akadskog oko 2340. g. p. n. e. O drugoj dinastiji kraljeva Ur-a se skoro ništa nezna.
Treča dinastija je uspostavio kralj Ur-Namu, vladao je od 2112. g. p. n. e. do 2094. g. p.n. e. Tokom njegove veoma uspešne vladavine hramovi, uključujči i veliki hram Nani, su bili izgrađeni, ali je glani akcenat dat poboljšanju poljoprivrede kroz usavršavanje sistema za navodnjavanje. Njegov zakonik je jedan od najstarijih poznatih dokumenata, stariji je od Hamurabijovog zakonika. On i njegov naslednik Šulgi su tokom vladavine smatrani bogovima. Treča dinastija je propala oko 1950. g. p. n. e. kad su Sumer osvojili Elamiti. Grad je počeo pad otprilike 550. g. p. n. e. i više nije bio naseljen nakon 500. g. p. n. e., pretpostavlja se da je glavni uzrok propasti grada suša i menjanje toka reka.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар