Antička kuhinja: Loz-e-safran - Kolač od šafrana

 

Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i ukućanima priuštiti. Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva. Ovaj kolač je nastao u gradu Jazdi. Loz se seče u oblike romba i ređa na zelenom tanjiru, loz znači "romb". U zavisnosti od podneblja i istorijske distance Loz može imati različite filove. Među najpoznatijima su kokos (Loz-e-nargile), pistaći (Loz-e-peste), badem (takođe poznat kao persijski bademov slatkiš Loz-e-badam) i šafran (Loz-e-Safran). Slatki i lepljivi Loz se tradicionalno služi uz vrući persijski čaj. U srpskom jeziku pod pojmom kolač, podrazumevaju se različite vrste peciva, ali se pre svega odnosi na manje slatke komade peciva punjene različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac ili buter, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada). Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika. Recept za ovaj popularni i ukusan kolač potiče iz istorijskog grada Jazda u srcu Persije i jedan je od najstarijih recepata iz Jazda. Grad je poznat po svojim slatkišima i pecivima kao i poslastičarnicama. Iako je kolač nastao u Jazdu, ubrzo je prokrčio put do svih gradova širom današnjeg Irana. Danas možete pronaći različite ukuse kolača Jazdi u različitim gradovima. Iranci ga danas koriste kao branč uz šolju čaja. Odličan je izbor za organizovanje večernjeg okupljanja ili početak bilo kakve zabave.U Jazdu ga ljudi uglavnom služe u ritualnim i verskim ceremonijama. Iako je veoma popularan i omiljen među Irancima, ne koriste ga u zvaničnim ceremonijama, kao što su svadbe. U srpskom jeziku pod pojmom kolač, podrazumevaju se različite vrste peciva, ali se pre svega odnosi na manje slatke komade peciva punjene različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac ili buter, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada). Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika.

Persijski šafran, sa svojim prepoznatljivim ukusom i bojom, ključni je sastojak ovog loza. U slanim jelima možete zameniti šafran kurkumom. U desertima, kurkuma nije zamena. Kolač je veoma jednostavan za pripremu i svi sastojci su bili u svakodnevnoj upotrebi koji su postojali u domaćinstvu ili su se veoma lako mogli naći na tržnicama po veoma niskoj ceni.

Ova vrsta deserta koji su konzumiralisvi svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

600 ml hladne vode

10 vlakana šafrana

200 g omekšalog maslaca

300 g šećera

5 jaja

250 g pšeničnog brašna

maslac za premazivanje pleha za kuvanje

brašno za posipanje pleha

Priprema:

Zagrejte rernu na 180º C. Vodu sa šafranom staviti na vatru i prokuvati. Podmažite pravougaoni oblik pleha za pečenje maslacom i pospite brašnom. Umutite maslac sa 250 g šećera. Dodajte žumanca, jedno po jedno, i dodajte 200 ml vode sa šafranom, naizmenično sa brašnom. Umutite belanca i dodajte ih u testo. Sipajte u pleh i pecite 45 do 50 minuta. U međuvremenu, dodajte ostatak šećera u preostalu vodu sa šafranom, prokuvajte i nakon toga kuvajte na laganoj vatri dva minuta. Izvadite kolač iz rerne, ostavite da se malo ohladi i izvadite iz kalupa. Prelijte kolač dobijenim sirupom i iseći loz na komade u obliku romba. Poslužite loz uz šolju čaja ili kafe.

Jazd je drevni i poznati grad u Iranu i UNESKO ga je prepoznao kao mesto svetske baštine. Jazd je poznat po svojoj istoriji, slatkišima i tradicionalnom arhitektonskom elementu koji se zove "Hvatač vetra" (bạdgy̰r) i koristi se od davnina do danas.Jazd je takođe poznat po svom zoroastrijskom drevnom hramu vatre, Kanat - qnạt - podzemni kanali za transport vode od bunara do površine za navodnjavanje i piće, Jahčal - y̰kẖcẖạl - jah što znači led i čaal što znači jama, je drevna vrsta isparavajućeg hladnjaka, koji se koristio za stvaranje leda zimi i njegovo skladištenje leti.

Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.

Pročitajte više >>                                           << Vratite nazad

Antička kuhinja: Loz-e-peste - Kolač od pistaća

 

Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i ukućanima priuštiti. Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva. Ovaj kolač je nastao u gradu Jazdi. Loz se seče u oblike romba i ređa na zelenom tanjiru, loz znači "romb". U zavisnosti od podneblja i istorijske distance Loz može imati različite filove. Među najpoznatijima su kokos (Loz-e-nargile), pistaći (Loz-e-peste), badem (takođe poznat kao persijski bademov slatkiš Loz-e-badam) i šafran (Loz-e-Safran). Slatki i lepljivi Loz se tradicionalno služi uz vrući persijski čaj. U srpskom jeziku pod pojmom kolač, podrazumevaju se različite vrste peciva, ali se pre svega odnosi na manje slatke komade peciva punjene različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac ili buter, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada). Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika. Recept za ovaj popularni i ukusan kolač potiče iz istorijskog grada Jazda u srcu Persije i jedan je od najstarijih recepata iz Jazda. Grad je poznat po svojim slatkišima i pecivima kao i poslastičarnicama. Iako je kolač nastao u Jazdu, ubrzo je prokrčio put do svih gradova širom današnjeg Irana. Danas možete pronaći različite ukuse kolača Jazdi u različitim gradovima. Iranci ga danas koriste kao branč uz šolju čaja. Odličan je izbor za organizovanje večernjeg okupljanja ili početak bilo kakve zabave.U Jazdu ga ljudi uglavnom služe u ritualnim i verskim ceremonijama. Iako je veoma popularan i omiljen među Irancima, ne koriste ga u zvaničnim ceremonijama, kao što su svadbe.

Kolač od pistaća, često popularan u iranskoj kuhinji, je slatki dezert koji se tradicionalno pravi sa mlevenim pistaćima, brašnom, šećerom, maslacom i jajima. Često se posipa dodatnim seckanim pistaćima pre pečenja. U Persiji su se ali i u današnjem Iranu pistaći nazivaju ,"nasmejani orašasti plodovi", a u Kini ih zovu "srećni" plodovi. Na Bliskom istoku, ako sedite ispod drveta pistaća i čujete ljuske kako pucketaju, to je znak koji će vam doneti sreću. Ovo ukusno koštunjavo voće služi se gostima u svakoj iranskoj kući.Pored toga što su omiljena grickalica, pistaći se koriste za spremanje različitih jela, sosova, kremova, sladoleda, torti i kolača, ali i kao dekoracija. Od pistaća se pravi pistaći puter, pistaći pasta, čokolada sa pistaćima. Pored kolača, pistaćima se posipa i meso, a odlično se slaže uz teletinu, svinjetinu i piletinu.

Ova vrsta deserta koji su se konzumirali svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

200 g mlevenih pistaća

150 g šećera u prahu

150 g pšeničnog brašna

100 g rastopljenog maslaca

3 sveža jajeta

1 kašičica praška za pecivo

50 ml mleka

1 prstohvat soli

50 g krupno seckanih pistacija za posipanje

Priprema:

U  jednoj posudi umutite penasto jaja sa šećerom. Onda dodajte otopljeni maslac i mešajte dok se sve ne sjedini. U tu smesu dodajte pistaće, brašno, prašak za pecivo i mleko. Mešajte dobro dok ne dobijete glatko i kremasto testo. Smesu izlijte u kalup obložen pek papirom. Ravnomerno pospite smesu krupno sekanim pistaćima odozgo. Pecite kolač 40-45 minuta, u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Nožem isečite loz na komade u obliku romba. Poslužite loz uz šolju čaja ili kafe.

Jazd je drevni i poznati grad u Iranu i UNESKO ga je prepoznao kao mesto svetske baštine. Jazd je poznat po svojoj istoriji, slatkišima i tradicionalnom arhitektonskom elementu koji se zove "Hvatač vetra" (bạdgy̰r) i koristi se od davnina do danas.Jazd je takođe poznat po svom zoroastrijskom drevnom hramu vatre, Kanat - qnạt - podzemni kanali za transport vode od bunara do površine za navodnjavanje i piće, Jahčal - y̰kẖcẖạl - jah što znači led i čaal što znači jama, je drevna vrsta isparavajućeg hladnjaka, koji se koristio za stvaranje leda zimi i njegovo skladištenje leti.

Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.

Pročitajte više >>                                          << Vratite nazad

Antička kuhinja: Loz-e-nargil - Kolači od kokosa

 

Ovaj kolač nastao u gradu Jazdi se pravi za Noruz, odnosno persijsku Novu godinu, slavi se 21. marta, prvog dana proleća. Za taj praznik je svaka persijanka pripremala ovaj slatkiš. Tradicionalno Noruz traje 13 dana, sa posebnim naglaskom na prve dane. Loz možemo pronaći u raznim bojama i ukusima, uključujući kokos, badem, pistaće i šafran. Ovo je desert napravljen od kokosa, šafrana, pistaća i kardamoma, napravljen je od sastojaka koji simbolizuju eleganciju. Loz se seče u oblike romba i ređa na zelenom tanjiru, loz znači "romb". U zavisnosti od podneblja i istorijske distance Loz može imati različite filove. Među najpoznatijima su kokos (Loz-e-nargile), pistaći (Loz-e-peste), badem (takođe poznat kao persijski bademov slatkiš Loz-e-badam) i šafran (Loz-e-Safran). Slatki i lepljivi Loz se tradicionalno služi uz vrući persijski čaj. Glavni sastojak ovog kolača je kokos. Poreklo kokosa nije tačno utvrđeno, ali se smatra da potiče iz jugoistočne Azije. Kokosova palma, botanički nazvana Cocos nucifera, je rasprostranjena u tropskim krajevima, naročito na obalama i ostrvima Tihog i Indijskog okeana. Persijanci su bili poznati kao dobri trgovci i moreplovci tako da su priobalju imali dodira sa kokosom, pouzdano se ne zna u kojem se vremenskom periodu počeo koristiti kokos u ishrani. Naziv "kokos" potiče od grčke reči "сосо", što znači zrno ili plod, ali i od portugalske reči "coco", što znači glava ili lobanja, zato što ima po tri udubljenja na ljusci ploda koja podsećaju na lice. Rimljani su kokos zvali "coccus" u značenju "zvezdica" ili "bobica".

Postoji interesantna priča iz srednjeg veka u vezi kokosovog loza. Mirza Jakub Kan, persijski putnik koji je proveo neko vreme u zemljama Centralne Azije poput Tajlanda i Indonezije, naučio je osoblje kraljevske kuhinje iz dinastije Safavida kako da priprema kokos kada je prvi put stigao u Persiju. Tokom vladavine šaha Abasija (27. јanuar 1571 - 19. јanuar 1629. g.), kokosov loz se prvobitno pravio kao luksuzna poslastica za kraljevsku porodicu. Pod vladavinom šaha Abasa sklopljen je mirovni sporazum između Osmanskog carstva i Persije. Šah Abas je pomogao u poboljšanju trgovine u Persijskom zalivu iseljavanjem Portugalaca sa ostrva Hormuz i Kešm. Otkako je Britanija stala na stranu Persije po ovom pitanju, trgovina između dve zemlje je procvetala. Britanski brodovi su uvozili kokose iz Persijskog zaliva, tokom dinastije Safavida, oni su vladali Persijom od 1501 g. do 1736 g.

Ova vrsta novogodišnjeg deserta, iz grada Jazda, koji su konzumirali svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

2 šolje rendanog kokosa

1/2 šolje šećera

1/2 šolje vode

2 kašike kokosovog mleka

3 kašike ružine vodice

1/8 kašičice mlevenog kardamoma

1/2 šolje mlevenih pistaća

Priprema:

Pomešajte vodu i šećer u teškoj srednjoj šerpi, dovedite do ključanja na srednjoj vatri, mešajući dok se šećer ne rastvori. Nastavite da krčkate još 8-10 minuta ili dok se sirup malo ne zgusne. Sklonite sa vatre i ostavite da se malo ohladi, dobro umutite žicom za mučenje nekoliko minuta. Vratite šerpu na šporet. Dodajte kokos, ružinu vodu i kokosovo mleko, dobro mešajte na veoma lakoj vatri oko 5 minuta ili dok se dobro ne sjedini. Sipajte smesu u pleh obložen papirom za pečenje. Ravnomerno pospite mlevenim pistaćima odozgo. Pokrijte i stavite u frižider na 3-4 sata ili dok se ne stegne. Nožem isečite loz na komade u obliku romba. Poslužite loz uz šolju čaja ili kafe.

Noruz je persijski naziv za persijsku novu godinu, koji se sastoji od dve reči; "nov " ili "no" što znači "novo" i "ruz" ili "rooz" što znači "dan", što kada se spoji znači "novi dan". Proslava nije povezana sa religijom i zasniva se na astronomskim nebeskim događajim. Iako je Noruz proslava nebeskog događaja, duboko je ukorenjen u mitologiji Persijanaca. Noruz se fokusira na filozofske aspekte svetlosti koja pobeđuje tamo, dobra koja pobeđuje zlo, topline proleća koja pobeđuje hladnu zimu. Noruz je duboko ukorenjen u zoroastrizmu, drevnoj persijskoj religiji. Noruz se slavi više od 4000 godina u Iranu i drugim zemljama. Njegovo poreklo je iz zoroastrizma, drevne persijske religije koja datira od pre oko 3000 godina. Pošto su mnoge zemlje tada bile deo drevnog Persijskog carstva, Novruz sada slave i milion neiranaca širom sveta. Zaratustra je unapredio drevni indoiranski kalendar. Zoroastrijska godina počinje ovim datumom, 21. mart.

Noruz je jedan od najstarijih praznika na svetu i ima veliko značenje u Iranu i drugim zemljama koje ga obeležavaju. Praznik se proslavlja različitim običajima, uključujući pripremu sofre haft sin, posebnog stola sa sedam simbola koji predstavljaju proleće i obnovu, kao i posete i razmenu poklona. Koliko je proslava Noruza bila bitna persijskom narodu govori činjenica da je perzijski vladar Darije Veliki, još prije više od 2500 godina, dao izgraditi veličanstveni grad Persepolis kao svetu prestonicu, namenjenu upravo proslavi Noruza. Sveštenici su bili usko povezani sa događajima u gradu Parsi , poznatom i kao Persepolis, bio je ceremonijalna prestonica Ahemenidskog persijskog carstva i prolećna rezidencija kralja. Kraljevi su pozivali plemiće iz svih provincija carstva u Persepolisu, bez obzira na etničku pripadnost i verska uverenja, da proslave Noruz. Tokom jutarnjih sati, sveštenici su se molili i obavili rituale, nakon čega su večeri i noći sledeće gozbe i zabave. Čak i danas se mogu videti ruševine kraljevskih palata sa reljefima koji prikazuju guvernere i ambasadore kako donose dragocene darove Kralja kralja i odaju mu čast. Proslava Noruza je jedna od najvažnijih kulturnih inovacija persijanaca. Prema istorijskim dokazima, Kir Drugi, iliti Kir Veliki, osmislio je današnji oblik ovog iranskog fenomena 538. godine pre nove ere. Ahemenijci su ceremoniju Noruza pretvorili u ritual identiteta i znak autoriteta carstva i iranske kulture kao znak početka nove ere za okončanje putovanja raseljavanja i potčinjavanja persijskih naroda. Noruz je bio svetinja i oni su se u njega zaklinjali.

Kad god bi nekome poželeli sreću, molili bi se da im svi dani budu kao Noruz:

„Neka vam sreće prevladava svake godine,

Srećan da vam je Noruz svakog dana.“

Parti i Arsakidi, nakon decenije indolentnosti izazivaju invaziju Aleksandra Velikog, zvanično su oživeli tradiciju proslave Noruza, a sasanidski kraljevi su se razvili formalno povezujući zoroastrijsku religiju sa osnovama društva. Tokom vladavine sasanidskih kraljeva između 224. i 651. godine nove ere, pripreme su počinjale 25 dana pre Noruza. Zanatlije i graditelji kraljevskog dvora izgradili bi dvanaest stubova od blatnih cigli, a na vrhu svakog stuba je posejano različito seme. Svaki stub je bio simboličan i predstavljao je mesec. Do Noruza, seme bi izraslo u veličanstvene ukrasne biljke. Kralj je održao javni govor pred publikom, nakon čega je usledio pozdrav najvišeg sveštenika carstva. Vladini zvaničnici su takođe pozdravili kralja. Svaka pozvana osoba je davala poklon kralju sve do šestog dana Novruza, kada su članovi kraljevske porodice posećivali kraljevski dvor. Tokom Noruza, proglašavana je zvanična amnestija za osuđenike za lakša krivična dela. Ljudi širom carstva su slavili ovaj događaj trinaest dana. Noruz je u stvari skup rituala i običaja. Počinje znatno pre samog čeka Nove godine detaljnim čišćenjem kuće, hane tekani – što doslovno znači, protresanje kuće i kupovinom nove praznične odeće i poklona za najmilije. Poslednje srede u godini pale se i preskaču Vatre, a poslednja četvrtka u godini posećuju se grobovi, naročito nedavno preminulih članova porodice. Ceremonija primopredaje godine završava se okupljanjem oko sofre "haft sin", a prvih 12 dana nove godine obilazi se rodbina i posećuju prijatelji. Trinaestog dana izlazi se u prirodu, čime se novogodišnje svetkovine završavaju.

Noruz se danas smatra početkom nove godine ne samo u Iranu, već i u Avganistanu, Tadžikistanu, Rusiji, Kirgistanu, Kazahstanu, Siriji, Iraku, Gruziji, Azerbejdžanu, Albaniji, Kini, Turkmenistanu, Pakistanu i Indiji. Noruz je, registrovan je kao kulturno i duhovno nasleđe čovečanstva od strane Uneska 2010. godine pod zvaničnim nazivom "Međunarodni dan Noruza".

 Pročitajte više >>                                         << Vratite nazad

Antička kuhinja: Loz-e-badam - Kolač od badema i šafrana

Loz je još jedna poznata poslastica iz Jazda, podseća na baklavu, ali se pravi bez testa. Grad je poznat po svojim slatkišima i pecivima kao i poslastičarnicama ali i po brojnim istorijskim lokalitetima. Slatkiši u Jazdu dolaze u širokom spektru raznolikosti. Jazd može da zadovolji svaku vašu želju ako tražite slatku poslasticu. Jedini slatkiš koje se ističe je Loz. Jazdi Loz možemo pronaći u raznim bojama i ukusima, uključujući kokos, badem, pistaće i šafran. Ovo je desert napravljen od bademovog brašna, šafrana, šećera i kardamoma, napravljen je od sastojaka koji simbolizuju udobnost i eleganciju. Loz se seče u oblike romba i ređa na zelenom tanjiru, loz znači "romb". Ovaj ukusni desert se posluživao tokom persijske Nove godine Noruz ili su ga jeli kao slatku poslasticu u bilo koje doba godine. U zavisnosti od podneblja i istorijske distance Loz može imati različite filove. Među najpoznatijima su kokos (Loz-e-nargile), pistaći (Loz-e-peste), badem (takođe poznat kao persijski bademov slatkiš Loz-e-badam) i šafran (Loz-e-Safran). Slatki i lepljivi Loz se tradicionalno služi uz vrući persijski čaj.

Glavni sastojak originalnog persijskog loza je bademovo brašno, aroma i ukus su prožeti šafranom i kardamomom. Kombinacija ovih ukusa stvara harmoničnu mešavinu slatkoće. Persijski šafran, sa svojim prepoznatljivim ukusom i bojom, ključni je sastojak loza. U slanim jelima možete zameniti šafran kurkumom. U desertima, kurkuma nije zamena.

Ova vrsta deserta koji su konzumiralisvi svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

140 g bademovog brašna

100 g šećera

1/4 kašičice niti šafrana

1/4 kašičice kardamoma u prahu

250 ml vode

Priprema:

Samlejte šafranove niti u prah. Dodajte 2 kašike tople vode. Ostavite sa strane najmanje 20 minuta da šafran dobije boju i aromu iz 2 kašike ključale vode. Nakon toga pomešajte sirup od šafrana sa bademovim brašnom. U srednjoj šerpi pomešajte šećer, vodu i kardamom. Dovedite do ključanja na srednjoj vatri, a zatim kuvajte 7 do 10 minuta ili dok se šećer ne rastvori i sirup se malo ne zgusne. Sklonite sa vatre i dodajte šafran. Zatim postepeno dodajte bademovo brašno u šerpu, jednu šolju po jednu, dobro mešajući posle svakog dodavanja. Smanjite vatru na minimum i mešajte dok ne dobijete konzistenciju mekog i elastičnog testa.

Prebacite loz u posudu za pečenje i ravnomerno pritisnite testo u posudu pomoću ravne lopatice ili poleđine kašike. Pokrijte posudu i stavite u frižider najmanje 5 sati, ili preko noći u hladnoj prostoriji. Nakon toga izvadite loz iz pleha i isecite ga na oblike romba oštrim nožem. Možete ih posuti sitno seckanim blanširanim pistaćima. Poslužite loz uz šolju čaja ili kafe.

Jazd je drevni persijski grad u Iranu i UNESKO ga je prepoznao kao mesto svetske baštine. Jazd je poznat po svojoj istoriji, slatkišima i tradicionalnom arhitektonskom elementu koji se zove „Hvatač vetra“ (bạdgy̰r) i koristi se od davnina do danas.Jazd je takođe poznat po svom zoroastrijskom drevnom hramu vatre, Kanat - qnạt - podzemni kanali za transport vode od bunara do površine za navodnjavanje i piće, Jahčal - y̰kẖcẖạl - jah što znači led i čaal što znači jama, je drevna vrsta isparavajućeg hladnjaka, koji se koristio za stvaranje leda zimi i njegovo skladištenje leti.

Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.

Pročitajte više >>                                           << Vratite nazad

 

Antička kuhinja: Kolučeh Jazdi - Kolač Jazdi

 

Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i ukućanima priuštiti. Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva. Kolač Jazdi su mafini sa kardamomom i ružinom vodom (ḵy̰ḵ y̰zdy̰) i oni su jedni od najukusnijih mafina u tradicionalnoj persijskoj kuhinji. Iako reč kolač može biti pogrešna jer je ovaj recept jednostavno za mafine, u Persiji se kolači, mafini i slične poslastice često nazivaju kolačom. Kolač je uglavnom vrsta peciva. U srpskom jeziku pod pojmom kolač, podrazumevaju se različite vrste peciva, ali se pre svega odnosi na manje slatke komade peciva punjene različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac ili buter, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada). Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika. Recept za ove popularne i ukusne mafine potiče iz istorijskog grada Jazda u srcu Persije i jedan je od najstarijih recepata iz Jazda. Grad je poznat po svojim slatkišima i pecivima kao i poslastičarnicama. Iako je kolač nastao u Jazdu, ubrzo je prokrčio put do svih gradova širom današnjeg Irana. Danas možete pronaći različite ukuse kolača Jazdi u različitim gradovima. Iranci ga danas koriste kao branč uz šolju čaja. Odličan je izbor za organizovanje večernjeg okupljanja ili početak bilo kakve zabave.U Jazdu ga ljudi uglavnom služe u ritualnim i verskim ceremonijama. Iako je veoma popularan i omiljen među Irancima, ne koriste ga u zvaničnim ceremonijama, kao što su svadbe.

Njeni glavni sastojci su jaje, šećer, čvrsto ulje ili maslac, belo brašno, soda bikarbona, prašak za pecivo, jogurt, mleko, kardamom i, po potrebi, suvo grožđe i seckani pistaći. Pahuljasti su i ukusni zahvaljujući jogurtu i ulju u testu, i imaju delikatnu aromu kardamoma i ružine vode. Možete ih ukrasiti seckanim pistaćima i laticama ruže, ali tradicionalno u Persiji se posipaju susamom.

Ova vrsta deserta ili jednostavnog jela sa kojim su se hraniili svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

300 g pšeničnog brašna za pecivo

2 kašičice kardamoma, mlevenog

2 kašičice praška za pecivo

1/4 kašičice sode bikarbone

1/4 kašičice soli

2 jaja

200 g šećera

250 ml običnog jogurta

4 kašike ružine vodice

1/4 kašičice šafrana, mlevenog i rastvorenog u 3 kašike vruće vode

150 g maslaca, blago otopljenog

Preliv:

1 kašika pistaća, sitno iseckanih ili susam

Priprema:

Zagrejte rernu na 190°C. Pažljivo podmažite kalupe za mafine ili koristite korpice za kolačiće. U velikoj posudi pomešajte brašno, kardamom, jaja, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. U drugoj posudi umutite preostale sastojke. Umešajte vlažnu smesu u suvu smesu i mešajte dok se ne sjedini. Nemojte previše mešati. Ravnomerno napunite kalup za mafine ili korpice testom i pecite oko 25 do 30 minuta, ili dok mafini ne porumene. Izvadite iz rerne i stavite na poslužavnik i pospite prelivom dok su vrući. Čuvajte u hermetički zatvorenoj posudi. Različite vrste kolača Jazdi zamenjuju pistaće susamom. Takođe, kardamom i ružina voda mogu se zameniti vanilom za jednostavan kolačić od vanile.

Jazd je drevni i poznati grad u Iranu i UNESKO ga je prepoznao kao mesto svetske baštine. Jazd je poznat po svojoj istoriji, slatkišima i tradicionalnom arhitektonskom elementu koji se zove "Hvatač vetra" (bạdgy̰r) i koristi se od davnina do danas.Jazd je takođe poznat po svom zoroastrijskom drevnom hramu vatre, Kanat - qnạt - podzemni kanali za transport vode od bunara do površine za navodnjavanje i piće, Jahčal - y̰kẖcẖạl - jah što znači led i čaal što znači jama, je drevna vrsta isparavajućeg hladnjaka, koji se koristio za stvaranje leda zimi i njegovo skladištenje leti.

Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.

Pročitajte više >>                                           << Vratite nazad