Antička kuhinja: Feničanski hleb

Feničani su razvili brojne kulinarske recepte i bili su poznati širom tadašnjeg poznatog sveta po tome što su imali jela najboljeg ukusa. Pošto su Feničani trgovali po celom mediteranskom svetu njihova ishrana je bila raznovrsna. 

Stanovnici Fenikije su najviše jeli žitarice, naročito pšenicu koju su sami uzgajali, a speltu i ječam su uvozili iz Egipta. Varon (II – I vek p. n. e.) opisuje da su pšenicu čuvali u dubokim bunarima na čije su dno stavljali sloj slame. Bunare su hermetički zatvarali. Pravili su kaše, hlebove i kolače koji su postajali sve popularniji i prelazili granice Fenikije.

Poreklo ove vrste hleba je izvorno iz Fenikije gde su stanovnici pravili kamene točkove i drobili pšenicu u brašno da bi napravili hleb. Testo su obično pravila žene i pekle ga ujutru. Pravili bi manje porcije testa, prelivene jajima i sirom da bi ih dali porodici za doručak. Za vreme verskih praznika u hleb su dodavali komadiće suvog voća, poput suvog grozđa ili urmi, ili seckanih orašastih plodova ili razne druge biljne začine.

Postoji pisani artefakt na grčkom jeziku da je priprema i način pravljenja ovog hleba u Grčku došla iz Fenikije, i dan danas se ovaj hleb pravi na celoj teritoriji Grčke.

Feničanski hleb se pravio na sledeći način:

Sastojci:

200 g brašna od ječma ili pšenice

100 ml vode

2 kašike maslinovog ulja

1 kašičica soli

Priprema:

Pomešajte sve sastojke u posudu i umesite čvrsto i savitljivo testo. Ostaviti da odstoji 45 minuta na sobnoj temperaturi. Testo podeliti na 4 dela i od svakog napraviti lopticu. Svaku lopticu testa, na ravnoj brašnjavoj podlozi, oklagijom razvucite u tanak krug, a zatim stavite u posudu za pečenje koja je pre toga bila podmazana. Zagrejte rernu na 250 °C i pecite 15 minuta. U drugoj varijanti možete peći hleb u tiganju, kratko samo sa jedne strane, jer se tako napravi vazdušni "džep" unutra.

Na isti način se pravi srpski somun.

Feničanski hleb ili somun na srpskom je u originalnoj recepturi preživeo do danas. Pravi se na Bliskom istoku, Grčkoj, Španiji, Srbiji, Turskoj, Egiptu, Libiji i u mnogim državama sveta odnosno tamo gde su postojale feničanske kolonije. 

Kroz kontakte i trgovinu, širili su svoju kulturu ishrane. Feničani su imali pisane zapise, oni su izmislili današnje alfabet pismo ali nijedan od tekstova nije sačuvan, što je velika šteta jer ne možemo pouzdano da utvrdimo sastav njihovih recepata, jer je Kartagina potpuno uništena 146 g. p. n. e. tokom trećeg punskog rata, Rimljani su samo spasili dela agronoma Maga, ostatak kartaginjanske biblioteke su date kraljevima Numidije koji je ubrzo zauvek izgubljen. Feničanski način ishrane i recepti su se generacijama prenosili preko grčkih i rimskih pisaca ali i usmenim putem i to u svim feničanskim kolonijama od Španije do Libije, a čiji se uticaj oseti i dan danas u njihovim nacionaalnim kuhinjama.

                                                                                << Vratite nazad

Antička kuhinja: Feničanski medenjaci

Ljudi su još od svog postanka voleli da jedu slatkiše i to se kroz vekove nimalo nije menjalo. Kroz kontakte i trgovinu Feničani su širili ne samo svoje pismo već i svoju kulturu ishrane. Feničani su imali pisane zapise, oni su izmislili današnje alfabet pismo ali nijedan od tekstova nije sačuvan, što je velika šteta jer ne možemo pouzdano da utvrdimo sastav njihovih recepata, jer je Kartagina potpuno uništena 146 g. p. n. e. tokom trećeg punskog rata, Rimljani su samo spasili dela agronoma Maga, ostatak kartaginjanske biblioteke su date kraljevima Numidije koji je ubrzo zauvek izgubljen. Feničanski način ishrane i recepti su se generacijama prenosili preko grčkih i rimskih pisaca ali i usmenim putem i to u svim feničanskim kolonijama od Španije do Libije, a čiji se uticaj oseti i dan danas u njihovim nacionaalnim kuhinjama.

Zapisano je da su Feničani predstavili i naučili pripremu ovih ukusnih kolačića umočenih u med stanovnicima Grčke. U Grčkoj je priprema ovih kolačića evoluirala u razne varijante te se izvorna receptura menjala gde su i dobili različita imena kao što su tiganites ili loukoumades, ovaj desert se i danas pravi i veoma je popularan, posebno u primoskim mestima na Egejskom moru.

Kolač ili kolačići preliveni medom su se pravili na sledeći način:

Sastojci:

za 40 kolačića

Za testo:

200 g pšeničnog brašna

1 1/2 kašike maslinovog ulja

1/2 kašike rendane limunove kore

200 ml maslinovog ulja za prženje

1 kašika meda

1 kašika maslinovog ulja ili maslaca za podmazivanje pleha

5 kašika vode

prstohvat soli

sitno seckani orasi, za posipanje

Za sirup:

120 ml meda

300 ml vode

Priprema:

Zagrejte rernu na 200°C i namažite pleh za kolače maslacom ili maslinovim uljem.

Pomešati brašno i so u veliku činiju i napraviti rupu u sredini. Dodajte med, maslinovo ulje, vodu i rendanu limunovu koru, a zatim zamesiti meko i savitljivo testo, dodajući još malo vode ako je potrebno. Odlomite male komade testa i razvaljajte u cilindre veličine palca, a zatim nežno pritisnite da se izravnaju. Stavite ih na pripremljen nauljen pleh, razmaknute, i pecite oko 20-25 minuta, ili dok ne porumene. Izvadite iz rerne.

Za pripremu sirupa, stavite med i 300 ml vode u šerpu i stavite da provri. Kuvajte 5 minuta, a zatim sklonite sa vatre.

U posudu sipajte maslinovo ulje za prženje i zagrejte na 200°C. Pažljivo stavite komade kolačića u vrelo ulje i pržite nekoliko minuta, dok ne porumene. Izvaditi kolačiće, dobro ocediti i ubaciti u vruć sirup. Pustite da upije sirup 3-4 minuta. Izvadite kolačiće, prebacite u tanjir za serviranje i pospite sitno seckanim orasima.

Feničani su razvili brojne kulinarske recepte i bili su poznati širom tadašnjeg poznatog sveta po tome što su imali jela najboljeg ukusa. Pošto su Feničani trgovali po celom mediteranskom svetu njihova ishrana je bila raznovrsna. Njihova ishrana je uključivala masline, maslinovo polje, vino, jagnjetinu, kozu, sir, beli luk, med, suvu ribu, supu, hleb, lubenicu, grozđe, borovnice i naravno slatkiše.

Feničani su pravili kaše, hlebove i kolače koji su postajali sve popularniji i prelazili granice i opstajali vekovima. Imali su i povrtnjake u kojima su uzgajali grašak, sočivo, leblebije i bob. Za razliku od povrća koje se gajilo tokom cele godine, voće je bilo više sezonsko. Što se tiče voća konzumirali su jabuke, bademe, limete, grožđe, dunje, nar, urme i smokve. Feničani su osim vina pravili od urmi sirće, hleb i kolače, a siromašni su ih koristili kao zaslađivače, koštice su koristili za ishranu stoke, dok su od drveta izrađivali različite predmete. Urme bi bile ili sušene ili bi se jele sveže. Smokve su se konzumirale jer su bile bogate šećerom i proteinima. Nar i grožđe su unosili u grobove pokojnika.

                                                                                << Vratite nazad

Antička kuhinja: Jela i deserti

 

Brojni istorijski izvori ali i arheološki nalazi ukazuju da se u početku Feničani nisu bavili trgovinom, već stočarstvom i ribolovom. Ribolov je bio široko zastupljena privredna grana tako da nije slučajno ime jednog od feničanskih gradova Sidon, što znači "ribolovno mesto". Čamci su se obično pokretali veslima, jedro se retko koristilo.Vremenom su naučili da se orijentišu po zvezdama, posebno su se oslanjali na sazvežđe Malog medveda. Uvek je označavao smer prema severu, a Feničani su ga često koristili kao referentnu tačku. U antičko doba zvao se Feničanska zvezda. Uzani obalni pojas, zaštićen od toplih istočnih vetrova, bio je pogodan za razvoj poljoprivrede ali mogućnost šireg bavljenja poljoprivredom bila je ograničena nedostatkom dobre obradive zemlje, zatim zbog uzanog i teškog terena bilo je nemoguće izgraditi objekte za navodnjavanje, a potreba održavanja jedinstvenog sistema navodnjavanja polja je bio glavni faktor razvoja poljoprivrede.

Stanovnici Fenikije su najviše jeli žitarice, naročito pšenicu koju su sami uzgajali, a speltu i ječam su uvozili iz Egipta. Varon (II – I vek p. n. e.) opisuje da su pšenicu čuvali u dubokim bunarima na čije su dno stavljali sloj slame. Bunare su hermetički zatvarali. Pravili su kaše, hlebove i kolače koji su postajali sve popularniji i prelazili granice Fenikije. Osim kaša su pravili i čorbe od sočiva, leblebije, graška i boba koje su inače sami gajili u svojim baštama. Feničani nisu jeli svinjsko i goveđe meso, ali su jako cenili pseće meso, tek je sa razvojem Kartagine pseće meso bilo zabranjeno i svaki prekršaj je povlačio strogu kaznu. Tu nalazimo i prve podatke o pregledu stoke i mesa za klanje, koji su morali biti u uskoj vezi s verskim uverenjima i običajima. Feničani su često prinosili životinje kao žrtve bogovima tako da prve, primitivne klaonice nalazimo u njihovim hramovima. Od mesa su konzumirali ovčetinu, jagnjetinu, zečetinu, piletinu, divljač i golubove. Pečenje je bilo glavni oslonac kao i roštilj. Jeli su se i plodovi iz mora, ali se više koristilo meso. Doručak je bilo jelo zvano "puls", što je kaša napravljena od žitarica. Što se tiče začina, so je bio glavni izvor. Začinsko bilje se mnogo ne pominje, ali kao što znamo, Bliski istok ima neverovatno veliki izbor začinskog bilja. Za razliku od povrća koje se gajilo tokom cele godine, voće je bilo više sezonsko. Što se tiče voća konzumirali su jabuke, bademe, limete, grožđe, dunje, nar, urme i smokve. Feničani su osim vina pravili od urmi sirće, hleb i kolače, a siromašni su ih koristili kao zaslađivače, koštice su koristili za ishranu stoke, dok su od drveta izrađivali različite predmete. Urme bi bile ili sušene ili bi se jele sveže. Smokve su se konzumirale jer su bile bogate šećerom i proteinima. Nar i grožđe bi se unosili u grobove pokojnika. Poljoprivreda je bila u procvatu i imali su tako dobre agronomske spise da su Rimljani kasnije preveli ove knjige na svoj jezik, a rimska vlada ih je preporučila italijanskim poljoprivrednicima. Bavili su se i maslinarstvom, odnosno, proizvodnjom maslinovog ulja. Ono je imalo višestruku namenu odnosno koristili su ga u ishrani, zatim za lečenje rana i kao gorivo za osvetljavanje prostora.

 

Kroz kontakte i trgovinu, širili su ne samo svoje pismo već i svoju kulturu ishrane. Feničani su imali pisane zapise, oni su izmislili današnje alfabet pismo ali nijedan od tekstova nije sačuvan, što je velika šteta jer ne možemo pouzdano da utvrdimo sastav njihovih recepata, jer je Kartagina potpuno uništena 146 g. p. n. e. tokom trećeg punskog rata, Rimljani su samo spasili dela agronoma Maga, ostatak kartaginjanske biblioteke su date kraljevima Numidije koji je ubrzo zauvek izgubljen. Feničanski način ishrane i recepti su se generacijama prenosili preko grčkih i rimskih pisaca ali i usmenim putem i to u svim feničanskim kolonijama od Španije do Libije, a čiji se uticaj oseti i dan danas u njihovim nacionaalnim kuhinjama.

Najpopularnija feničanska jela u Rimskom carstvu su bila:

Graneam triticeam - Pšenična kaša

Pultem Punicam - Punska kaša

Puls - Pirova kaša

Puls Fabata - Ječmena kaša

Najpopularnije feničansko jelo u Egiptu je bilo:

Humus - Pire od leblebija

Najpopularniji feničanski hleb i desert u Grčkoj, koji se i danas prave su bili:

Feničanski hleb

Feničanski medenjaci

Zanimljivo je da su Feničani usavršili izdavanje kredita i bankarstvo, koristili su zlato, srebro, bakar, kovani novac i kožne "novčanice" kao sredstvo plaćanja. Glavno otkriće Feničana, abeceda  takođe je bilo povezana s trgovinskim potrebama. Potreba za vođenjem evidencije robe i evidencijom transakcija naterala je ove trgovce da traže najjednostavniji i najbrži oblik pisanja.

                                                                                << Vratite nazad