Kuku je vrsta jela koja se obično priprema sa sušenim povrćem i jajima. Može
se pripremati i s mesom i jajima. Jaja su njegov osnovni sastojak jer služe
kao vezivo. S obzirom da se može jesti i topao i hladan, kuku je bio vrlo
popularan kod Persijanaca. Ovo jelo je bilo predviđeno za ljude koji dosta
vremena provode u pustinjskim uslovima, kao što su putnici, karavani i
pripadnici persijske vojske. Lako se priprema, a može se jesti i kao glavno
jelo. Obično se priprema kao dodatak glavnom jelu ili za užinu. Reč Sabzi na
persijskom (farsi) jeziku znači povrće.
Kroz veći deo antičkog doba jela od povrća se smatrala hranom siromašnog
sloja stanovništva. Obični ljudi nisu mogli sebi da priušte meso, a jela od
povrća su bila odlična zamena za vitamine, belančevine i proteine.
Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa
i mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili
blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran,
zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin
cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin,
kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno
"hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava
visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer
stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.
Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.
Ova vrsta jela je bila dugotrajna što je bilo veoma korisno za putnike,
trgovačke karavane i vojnike koji su se dugo zadržavali u pustinji i pravilo
se na sledeći način:
Sastojci:
2 čaše sitno naseckanog praziluka
1 čaša sitno naseckane zelene salate
1 čaša sitno naseckanog peršuna
2 čaše sitno naseckanog spanaća
1 čaša mlevene mirođije
1 i po kašičica soli
1 kašičica bibera
8 jaja
pola čaše maslaca
1 i po velika kašika brašna
Priprema:
Što više usitniti pripremljeno povrće i staviti ga u posudu za mešanje. U
povrće dodajte brašno, so, biber i umućena jaja te dobro izmešajte. Na
okruglom plehu ili bilo kojoj drugoj posudi okruglog oblika rastopite maslac
i na to sipajte pripremljenu smesu. Pecite oko sat vremena na 180° C, ili
dok gornja površina ne postane hrskava i ne poprimi tamnu boju. Kada je
gotovo jelo iseći na kocke i poslužiti sa jogurtom (ovo jelo je veoma slično
srpskoj piti od zelja).
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne
svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili
javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi
čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu
prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu
se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne
prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene
industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela
šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije
šećera iz šećerne trske.
Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je
preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku
p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao
kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.
Нема коментара:
Постави коментар