Egipćani su pokojnicima ostavljali hranu u grobovima, tako da se danas o
njihovoj ishrani puno zna ali i zahvaljujući istraživanjima drevnih grobnica.
Hleb, urme i beli luk su se zbog tople i suve klime očuvali i do danas.
Meso mnogim Egipćanima u to vreme nije bilo dostupno, ako se jede samo meso,
ono je obično na žaru kao kebab, pečeno ili punjeno pirinčem koji se uvozio iz
Persije. Dakle, u zavisnosti od porodičnog budžeta, meso se konzumiralo jednom
ili dva puta nedeljno, a možda samo jednom ili dva puta mesečno. Stari
Egipćani su ishrani poklanjali puno pažnje, što dokazuje i mnoštvo ostataka
različite hrane ostavljane u grobnicama kako bi pokojnik na drugom svetu imao
sve ono što mu je bilo važno i na ovom. U to doba najviše se konzumirala
govedina, živina, kolači, vino i pivo. Takva hrana se prinosila bogovima svaki
dan tri puta, pre nego što bi je sveštenici odneli kući i jeli.
Bogatijem sloju stanovništva je bila dostupna govedina, zatim meso vola,
antilope, gazele, pataka i gusaka, divljih ptica, prepelica i jarebica, dok je
siromašniji sloj birao svinjetinu, sitnu živinu i ribu. Možda baš zato što je
bila hrana siromašnih, svinjetina nikad nije pokojnicama ostavljana u grobove,
dok je riba na večni put sa mrtvima kretala samo ponekad.
Konzumirali su i ovčije i kozje meso ali je ono bilo izuzetno skupo jer je
zemljišta za ispašu bilo veoma malo. Meso se kupovalo u kasapnicama, baš kao i
danas. Svinjsko meso retko su jeli jer su, kao i mnogi tadašnji stanovnici
Mediterana, Feničani i Jevreji, smatrali da svinje prenose lepru. U Nilu su
pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u
jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala. Mleko su, kao i jaja,
koristili u ishrani, ali nema poznate Egipatske reči koja se može prevesti kao
sir. U priči o Sinuhe pominje se "mleko u svrhu kuvanja", što je možda izraz
za sir. Rimski istoričar Plinije zapisao je da je usireno mleko bilo poznato
Egipćanima, ali da oni ne proizvode sir. Međutim, u arheološkim iskopinama
koje datiraju iz perioda I dinastije pronađeni su ostaci sira u ćupovima, što
ukazuje da su ipak pravili i upotrebljavali sveži mladi sir. Za pripremu hrane
koristili su različite vrste ulja i životinjske masti. Egipatski jezik poznaje
više od 20 različitih imena za biljna ulja dobijena od susama, lana, semena
rotkvice, rena, šafranike, masline... Renovo ulje bilo je posebno popularno.
Ulja i masti uglavnom su se koristili za prženje mesa i povrća, iako se hrana
takođe kuvala u mleku ili puteru.
Kavijar tog vremena bili su pečeno meso od antilope i nar i supa od antilope,
dok je običan svet jeo urme i smokve.
Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:
Sastojci:
500 g odrezaka mesa antilope
250 g bobica nara
Priprema:
Priprema ovog jela je veoma jednostavna. Odreske antilope ispeći na roštilju,
staviti na tanjir i posuti bobicama nara.
U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija
domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće
muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom,
ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje
hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od
gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra.
Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što
su tučak, avan i sito.
Od povrća su koristili okru, zelenu salatu, celer, kupus, repu, sočivo,
grašak, leblebiju, bob i druge mahunarke. Naročito su voleli praziluk, crni i
beli luk, zbog jakog ukusa, a takođe su poznavali i njihova lekovita svojstva.
Povrće se često služilo uz dodatak ulja i sirćeta, a upotrebljavalo se i
sirovo, kao što je na primer celer.
Нема коментара:
Постави коментар